Javnost, prvenstveno, mora znati ko je naredio da se Katnić prisluškuje, da li je to prisluškivanje bilo zakonito i na osnovu čega je ta odluka donijeta, kaže Radončić.
„Direktor ANB-a može da da nalog da se postavi prislušni uređaj, ali to mora da odobri predsjednica Vrhovnog suda Crne Gore, a to je tada bila gospođa Vesna Medenica. Ako je to prisluškivanje bilo legalno, znači morala je znati gospođa Vesna Medenica. Onda ne znamo personalno ko je bio krtica, ko je odavao podatke Srbiji, i kao što je to Milivoje Katnić rekao, posredno i Rusiji“, ističe Radončić.
Postavlja se, kaže, i pitanje odgovornosti osobe koja je imenovala čelne ljude ANB-a, koji su donosili odluke i odavali podatke Srbiji. Uprkos trenutnom rasulu u bezbjednosnom sektoru, kaže Radončić, nacionalni interes Crne Gore je da ovaj slučaj bude ispitan do kraja. Ćutanje čelnih ljudi tadašnje Vlade i Ministarstva unutrašnjih poslova, Duška Markovića i Mevludina Nuhodžića, signal je da ne uvažavaju javni interes i pravo javnosti da zna.
„U svakom slučaju oni su bili u obavezi ili su obavezni da saopšte makar bilo šta vezano za taj slučaj jer su se i jedan i drugi nalazili na funkcijama – da su imali bar neka saznanja ili znanja, pogotovo Duško Marković. Ovom prilikom ih pozivam da kažu da li znaju nešto, da li je to rađeno mimo političara, da li je to rađeno mimo suda i jednostavno da se sve to saopšti javnosti“, dodaje Radončić.
Prisluškivanjem i odavanjem informacija iz kabineta bivšeg specijalnog državnog tužioca, crnogorske službe nijesu izdale samo Milivoja Katnića, već i crnogorski bezbjednosni sistem i samu državu Crnu Goru, zaključuje Radončić.
