Dobri šahisti imaju jedno zlatno pravilo u susretu sa amaterima: kad pacer počne da vuče dobre poteze, sačekaj ga da se ,,sabere“ i počne da igra kako zaista zna – loše. Ministar Đorđe Radulović je izuzetak koji potvrđuje pravilo, njega ne moraš da čekaš, od početka vuče pacerski loše poteze.
Ali, ne bih sada o ponižavanju crnogorske države smjenom ambasadora, onih ,,koji su duže štetili interesima države“, pa onda odjednom više nijesu štetili; o višemjesečnim ambasadorskim konsultacijama kao da su došli kod Berije; o naredbama da specijalni ministrovi službenici obijaju poslovne prostorije diplomatskih predstavništava i prebiraju lične stvari ambasadora... O toj sramoti Pobjeda je već dokumentovano pisala.
Da se posvetimo ovom novom skandalu ,,krampon diplomatije“. Uratku zvanom ,,non pejper“, koji brutalno pokazuje koliko se Ministarstvo vanjskih poslova instrumentalizuje u prizemne političke svrhe i služi za blaćenje ljudi. Taj nepotpisani papir sa ministrovim potpisom na instrukcijama otkriva Radulovićev tragičan nesklad između ministrovih, očito neograničenih ambicija i ličnog, očito oskudnog znanja.
Jer, samo neko bez utemeljenosti u poslu kojim se bavi može da, u reagovanju na tekst Pobjede ,,Non pejper MVP: Đukanović i lideri opozicije krivci za incidente na Cetinju?!“, posegne za tvrdnjom da je ,,non pejper“ ,,neformalnog karaktera“ kojim se, pazite sad, međunarodnoj javnosti predočava, ,,objektivno prezentuje na bazi fakticiteta“.
Što će reći: neformalni dokument sa formalnim činjenicama; baš ministarski zrelo i ekspertski mudro.
Mislim da čak i pripravnici u Ministarstvu vanjskih poslova Crne Gore znaju da se u diplomatskoj komunikaciji ,,non pejper“ koristi za iznošenje mišljenja o nekoj situaciji, prijedloga za rješavanje nekog problema ili za ispitivanje stava države ili više država kojima se „non pejper“ šalje.
Za ,,prezentaciju fakticiteta“ o dešavanjima na Cetinju, ako je Radulović uopšte svjestan da koristi sinonim za objavljivanje činjenica, morala je da posluži neka druga diplomatska alatka. Recimo - verbalna nota, koja može da sadrži davanje informacija o nekom dešavanju; ili aide-memoire, takozvani podśetnik, kojim država drugoj strani, zemlji domaćinu đe se pismeno upućuje, iznosi svoj stav ili daje pregled događaja i okolnosti povodom nekog događaja, projekta ili prijedloga.
A, ukoliko se radi zaista o ,,fakticitetu“, ministar izvanjih, da ne kažem onostranih djela, imao je na raspolaganju najnormalniju diplomatsku komunikaciju - prosljeđivanje informacije Vlade, sve sa zaglavljem Ministarstva, koju bi naši šefovi misija proslijedili zemlji domaćinu.
Naravno, kada bi takva informacija uopšte postojala u času kada je ,,non pejper“ poslat! I u tome je kvaka: Radulović je nepotpisani ,,fakticitet“ poslao dan prije nego što je uopšte formirana Komisija Biroa za operativnu komunikaciju koja treba da sačini informaciju!
Upravo taj podatak razobličava zlobnu namjeru Radulović & co, spisateljskog poduhvata. Ministar je htio, poput nekog lokalnog špijunčića, da pred stranim partnerima tajno optuži predsjednika države i kompletnu opoziciju za nasilni ekstremizam, ,,ohrabrivanje demonstranata“, odnosno posredno za podstrekavanje na državni udar?!
Zato se Raduloviću i grupi autora ,,non pejper“ učinio kao idealan instrument: bez potpisa, neformalno, a vrlo stvarno – opanjkaj Đukanovića i većinu lidera opozicije, brani Crkvu Srbije koja je i sastavila Vladu, pljuni na građanski otpor i proglasi „komite“ za teroriste. I, ne boj se, niko neće saznati.
I zato je sad, kad se saznala ,,non pejper niskost“ iz crnogorskog ministra, prokuljala panika, buka i bijes; hitno naređuje potragu za ,,krticom“ u MVP, prijeti Zakonom o vanjskim poslovima (uh, da se naježiš), šalje reagovanja, pa stavove, pa kontra-stavove, sve trči da odgovori na brojna pitanja.
Ali da se izbjegne glavno. Ministre Raduloviću, ako je sve tačno što ste napisali u ,,non pejperu“, čemu onda silna galama i jad što je javnost saznala istinu, zar to nije u javnom interesu? Ili će ipak biti da je anonimno plasirana laž, u Vašem ličnom interesu i Vlade u kojoj ministrujete?
Možda ću biti odveć ličan, ali me zaista kopkaju još neka pitanja. Kako ste se, poslije svega što je objelodanjeno juče, osjećali dok ste, istog dana na konferenciji UN, sjeđeli rame uz rame sa predsjednikom Crne Gore, onim ,,huškačem“ Đukanovićem koji je ohrabrivao nasilne demonstrante? Je li bilo i trunke nelagode, tragova srama ili Vas je baš bilo briga jer ste „samo“ izvršavali naređenje?
Tužno je i ponižavajuće za državu Crnu Goru. Jer, ministre, Vaši su ,,fakticiteti“ o dešavanjima na Cetinju 4. i 5. septembra toliko fantastično napisani da ih treba čitati i čitati baš tako - kao blamantnu fikciju.
Da podśetim javnost što su, osim Veljovićevog probijanja kordona policajaca, prema MVP bili ključni momenti koji su bili povod za policijsku intervenciju: ,,Važno je naglasiti da su demonstranti izazvali požare (protestors caused fires), napali policiju kamenjem (attacked Police with rocks) i navodno 'molotovljevim koktelom' (allegedly Molotov cocktail)...“
Kakva šarada od ,,fakticiteta“! Izmišljeno je ono čega nema, a nije pomenuto ono čega je bilo – šok bombe i povrijeđeni građani.
Dakle: požara na Cetinju, u času kada je poletio suzavac nije bilo, kamenje je bacano tek nakon što je Dvorski trg bio u magli suzavca, a ,,navodni molotovljev koktel“ – e, to je već posebna priča.
Nije poznato da li je autor ,,non pejpera“ bio izgubljen u prevodu ili, prosto, ne poznaje značenje riječi na maternjem, da ne kažem na srpskom. Jer, kada kao činjenicu navodite da je na policiju bačen ,,navodni molotovljev koktel“, onda to može da se tumači u samo dva smjera: a) da ,,molotovljev koktel“ uopšte nije bačen jer se koristi izraz ,,navodno“ uz glagol ili b) da je bačeno nešto drugo, neki ,,navodni molotovljev koktel“, što i ne može biti povod za policijsku intervenciju.
Da pojasnim, kao neki lični doprinos širenju tako potrebnog dijaloga medija i vlasti, ali i značenju izraza ili sintagmi: ako bih napisao ,,navodni ministar Đorđe Radulović učestvuje na sjednici UN u Njujorku“ to može da znači da Đorđe Radulović uopšte nije ministar ili da Đorđe Radulović nije u Njujorku.
No, kad je već ministar pomenuo ,,molotovljev koktel“, nekako je, sve promašujući – pogodio. Ali ne tamo đe je gađao. Sintagma ,,Molotovljev koktel“ je nastala kao refleksija, obrada jedne starinske laži. To zapaljivo priručno oružje dobilo je ime po jednom ministru vanjskih poslova – Vječeslavu Mihailoviču Molotovu, koji je tokom rusko-finskog rata ustvrdio da Sovjeti na Finsku ne bacaju bombe, već – humanitarnu pomoć.
Vi ste sada, ministre, neznaveno napravili rimejk te scene iz prošlosti: Vaš se ,,non pejper“ zapalio u propagandnim lažima, baš kao ona Molotovljeva priča o humanitarnoj pomoći. Tako da sada imamo neku crnogorsku verziju priručne zapaljive laži: ,,Radulovićev koktel fakticiteta“.
Mučno i ponižavajuće. Sad se samo pripazite da vas ova rekonstrukcija Vlade ne izgori
