Ističe da sve govori o odsustvu elementarne socijalne kohezije, što znači da su ključne oblasti, poput bezbjednosti, marginalizovane.
“Šta reći kada govorimo o deficitu tehničkog obezbjeđenja jednog suda koji pokriva gotovo 50 odsto problematike u državi? Kada je on izložen riziku on predstavlja laku metu, a samim tim i veliku opasnost za sve koji tamo traže pravdu”, navodi Rakočević.
Ovakvi slučajevi, smatra Rakočević, izazivaju ogorčenje ali nikada i dovoljno efikasnu reakciju nadležnih.
“Neprihvatljivo je da u 21. stoljeću metal-detektorska vrata, senzori, ne funkcionišu u instituciji koja je veoma značajna. Ova situacija je mogla da se završi sa mnogo težim posljedicama, i to jasno potvrđuje činjenicu da ne shvatamo ozbiljno ovu problematiku, odnosno da imamo sredstava za neke druge stvari jer često vidimo da ima manekenskog pristupa, a za vitalne elemente nemamo”, ocjenjuje Rakočević.
Druga stvar koja je vrlo važna, dodaje kriminolog, jeste fizičko obezbjeđenje.
“Postoji disbalans i nesuglasice ko treba da vrši obezbjeđenje. Zakonom je predviđeno u osnovi da to radi sudska policija koja je posebno opremljena, a ovo što sada imamo je polovično rješenje, ispomoć policije koja je radi i pomaže koliko može, ali takva rješenja nikada u praksi nijesu efikasna”, objašnjava Rakočević.
Govoreći o učestalim dojavama o postavljenim bombama u institucijama, Rakočević smatra da je to za javnost veoma uznemirujuće.
“Bilo koji oblik nasilja izaziva strah i nesigurnost kod građana i remeti osnovnu ravnotežu. Ali, to takođe pokazuje ranjivost institucija. Ako nijesmo kadri da zaštitimo vitalne interese kao što su škole i učenici u njima, to govori da nemamo dobru strategiju i da ne investiramo pravilno u ključne oblasti”, naglašava Rakočević.
Porazno je, zaključuje kriminolog, ako zaista iza takvih dojava stoje maloljetnici, i to samo potvrđuje da država i društvo nijesu učinili ništa na sanaciji da devijantno ponašanje ne preraste u kriminal.
