Zemljotres u sredu je bio jačine 7,2 stepeni po Rihteru, prema podacima tajvanskih agencija. Oštetio je nekoliko zgrada u Hualienu, ali je uzrokovao manju štetu u glavnom gradu Tajpeju – iako se tamo snažno mogao osjetiti, piše VOA.
4
Zemljotres se desio tokom jutarnjeg špica i samo je malo poremetio saobraćaj. Nekoliko minuta poslije zemljotresa, roditelji su nastavili da vode djecu u školu, a zaposleni nastavili put ka poslu.
„Pripremljenost Tajvana za zemljotrese je jedna od najnaprednijih na svijetu. Ostrvo ima veoma stroga pravila za gradnju objekata, seizmološku mrežu svjetske klase i kampanje obučavanja široke javnosti o bezbjednosti kada se desi zemljotres“, kaže Stiven Gao, seizmolog i profesor na Naučno-tehnološkom univerzitetu Mizurija.
Vlada konstantno revidira koliki stepen otpornosti na zemljotres moraju imati nove i stare zgrade, što može da poveća i troškove izgradnje. Ali, vlada nudi subvencije stanarima koji žele da se ispita otpornost na zemljotres zgrade u kojoj žive.
Poslije zemljotresa u Tainanu 2016, pet osoba koje su učestvovale u izgradnji 17-spratnice – jedine zgrade koja se tada potpuno urušila – bili su proglašeni krivim za nemar i osuđeni su na zatvorske kazne.
Tajvan takođe sprovodi redovne vežbe u školama i na radnim mjestima za slučaj zemljotresa, a mediji i mobilni operateri redovno obavještavaju javnost o opasnostima.
„Ove mjere su značajno popravile otpornost Tajvana na zemljotrese i pomogle da se spriječi katastrofalan gubitak života“, rekao je Gao.
Na Tajvanu i okolnim vodama je od 1980ih registrovano više od 2.000 zemljotresa magnitude najmanje 4, i više od stotinu zemljotresa koji su jači od magnitude 5,5.
Najgori se desio 21. septembra 1999. godine, magnitude 7,7. Tada je poginulo 2.400 ljudi, povrijeđeno je oko 100.000, a srušene su hiljade zgrada.
Taj događaj je uzrokovao ključne administrativne reforme koje su poboljšale reagovanje službi za vanredne situacije, kaže Danijel Olrdih, profesor političkih nauka i javnih politika sa Univerziteta Nortvestern.
„Tada su nadležne službe na Tajvanu bile kritikovane jer su hitnoj pomoći bili potrebni sati da stignu, spasioci nijesu bili obučeni, koordinacija između vladinih agencija nije bila dobra.
Rezultat toga je usvajanje vladinog Akta o prevenciji i zaštiti od prirodnih katastrofa i osnivanje dva nacionalna centra za koordinaciju i obuku u slučaju zemljotresa. I mislim da vidimo rezultate toga u ovom aktuelnom zemljotresu“, kaže Olrdih.
