- Postoji dosta razočaranja na obje strane u pogledu onoga što se desilo poslije NATO intervencije. Bilo da je riječ o političkim tendencijama na strani kosovskih Albanaca, ili na srpskoj strani, one nijesu previše ohrabrujuće kad je riječ o mogućnosti pomirenja i postizanja stvarnog mira - rekao je Falk na Rodosu, gde učestvuje na forumu Dijalog civilizacija.
Navodeći da je Kosovu cilj da bude primljeno u Ujedinjene nacije, Falk sumnja da će za Srbiju to ikad biti prihvatljivo.
- Za Srbiju je teško da prizna nezavisnost Kosova iz unutarnjih političkih razloga i sumnjam da bi njeno rukovodstvo bilo spemno na to. Da li se nešto može učiniti da obe strane osjećaju da su postigle neku korist, ne znam, ali to bi očigledno bio najbolji put - kaže je Falk, koji ne očekuje značajni pomak u doglednoj budućnosti, ali se nada da griješi.
Ovaj profesor Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari i počasni profesor univerziteta Prinston, svojevremeno je bio član međunarodne nezavisne komisije za Kosovo, sa Ričardom Goldstonom na čelu.
Ta komisija, formirana 1999. godine, odmah poslije NATO intervencije, na inicijativu i uz finansijsku podršku švedske vlade, oktobra 2000. godine objavila je izvještaj u kojem je preporučila uslovljenu nezavisnost Kosova.
Na pitanje kako sada vidi tu odluku, Falk priznaje da odluka komisije “nije bila savršena” i da se on lično “osjećao nelagodnije od drugih članova komisije”, jer je iz čisto pravne perspektive oduvek bilo "nategnuto" preporučiti nezavisnost.
- Savjet bezbednosti UN zapravo nije osporio srpski suverenitet na Kosovu, već prije način na koji se njime upravljalo i kršenje ljudskih prava od strane sprske administracije - dodaje on. (Tanjug)
