Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobar, obeležen je čitavim nizom manifestacija, mada nikome nije jasno zašto. Tog oktobarskog dana pre 80 godina Narodno-oslobodilački pokret i snage Crvene armije udruženim snagama oslobodile su glavni grad od fašističkog okupatora, ali je u međuvremenu poraz fašizma znatno relativizovan povampirenjem najcrnjih aveti prošlosti i temeljnom revizijom istorije.
Partizani, komunisti, Josip Broz Tito, kao i čitava socijalistička epoha prezreni su, popljuvani, gurnuti na marginu, oklevetani na sve moguće načine, dok je status heroja i boraca protiv fašizma dodeljen četnicima Draže Mihailovića, uprkos silnim činjenicama i zdravom razumu.
Politička i intelektualna elita Srbije udarnički je radila na naizgled nemogućem zadatku – da naknadno ponište veliku pobedu antifašističkih snaga u Drugom svetskom ratu, te da nas prevedu sa pobedničke na gubitničku stranu istorije, i to mnogo decenija nakon što je partizanska pobeda zlatnim slovima upisana u povest čovečanstva.
Kad Vučić pobrka ratove
Poduhvat lažiranja istorije uspeo je preko svih očekivanja, tako da već dugo živimo u naopakom svetu gde se ne zna ni ko je oslobodilac a ko okupator, a kamoli šta je dobro, a šta zlo. Kad su na vlasti ađutant četničkog vojvode i njegovi saučesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu devedesetih, koji predstavlja nastavak četničkih klanja iz Drugog svetskog rata, u ime iste ideologije – onda proslava Dana oslobođenja može da bude samo čista perverzija. Kakvi su antifašisti na vlasti, takvo nam je i obeležavanje antifašističkog praznika.
Proslava Dana oslobođenja Beograda počela je u ranim jutarnjim časovima kad je predsednik Aleksandar Vučić skoknuo do Avale da položi venac na spomenik Neznanom junaku. Kakve veze ima taj spomenik sa Drugim svetskim ratom i oslobođenjem od fašizma? Nikakve. Spomenik je posvećen žrtvama balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, Ivan Meštrović ga je napravio 1938. godine, pre okupacije i oslobađanja Beograda.
Otkud onda Vučić na Avali? Kako je uspeo da promaši i rat i oslobođenje, i da potpuno pobrka vremenske perspektive? Ko zna, valjda da ne bi morao da oda počast mrskim mu partizanima. Ili misli da su žrtve Prvog svetskog rata oslobađale Beograd u Drugom svetskom ratu. Sve je moguće u mozgovima četničkih revizionista koji oksimoronski slave antifašističke praznike.
Uvoz iz Rusije
Obeležavanje jubileja nastavilo se u istom duhu izopačenja. Od 11 sati građani su se okupljali kod Spomen kompleksa “Groblje oslobodilaca Beograda”, kako bi se organizovali u Besmrtni puk i prošetali do Trga Republike. Šta je uopšte taj Besmrtni puk i otkud on u Beogradu? Radi se o manifestaciji koja je uvezena iz bratske Rusije, a ni tamo nije reč o tradicionalnom načinu obeležavanja antifašističkih praznika, već o novotariji novijeg datuma.
Besmrtni puk je prvi put prošetao u Tomsku 9. maja 2011. godine, povodom Dana pobede, na inicijativu trojice novinara - Sergeja Lapenkova, Sergeja Kolotovkina i Igora Dmitrijeva. Kako piše istoričar Milan Subotić, ideja je bila da građani “nošenjem fotografija svojih umrlih predaka simbolično potvrde njihovo prisustvo u slavljeničkoj koloni”.
Građansku inicijativu brzo je preuzeo režim Vladimira Putina, pa je Besmrtni puk preinačen u militarističku manifestaciju koja slavi moć Rusije i njenog hazjajina. U toj formi je pre nekoliko godina presađena u Srbiju, preko domaćih putinofila u vlasti. Pošto smo se već odrekli vlastitih antifašističkih tradicija, onda uvozimo tuđe, i to u formi koja je stavljena u službu ideologije ruskog imperijalizma koja je sušta suprotnost antifašizmu. Kad pogaziš antifašizam, normalno je da se ponašaš vazalski i kvislinški, kako drugačije.
Ruganje oslobodiocima
Ruganje slobodarskoj i humanističkoj suštini antifašizma bilo je najvidljivije na obeležavanju Dana pobede 2019. godine u Nišu. Tamo je Besmrtni puk predvodio osuđeni ratni zločinac Vladimir Lazarević, što je sasvim razumljivo, boljeg predvodnika nisu mogli da nađu, jer su nacistički zločinci odavno pomrli, ako ne računamo onu šačicu koja je osuđena na smrtnu kaznu. Kad nema fašiste da predvodi antifašistički defile, dobar je i domaći zlikovac, daj šta daš.
I ovogodišnji Besmrtni puk je nastavio zacrtani put sprdanja sa oslobodiocima i njihovom borbom protiv fašizma. Marš su predvodili počasni predsednik fondacije Besmrtni puk, ministar Nenad Popović, potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, zamenik predsednika Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov, zamenik predsednika Državne dume Petar Tolstoj i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko. Dakle, bio je to defile u slavu Vladimira Putina, kremaljskih agresora i zločinaca, a ne u slavu hrabrih boraca koji su porazili fašizam pre osam decenija. Nažalost, ne zauvek.
Kolonu su krasile Putinove slike, tik iza navedenih prevodnika parade nalazili su se pripadnici lokalne filijale “Noćnih vukova”, bilo je i raznih ruskih zastava. Pre nego što je kolona krenula prema Trgu Republike, Nenad Popović je položio je venac na Spomenik oslobodiocima Beograda i poručio: „Kao i danas, Srbi i Rusi vekovima su stajali rame uz rame u borbi protiv zajedničkih neprijatelja“. Vekovima? Da li tu ministar računa i onaj slučaj iz XIX veka kad je Rusija južne delove Srbije poklonila Bugarskoj, pa su zapadni saveznici morali da ih vraćaju na Berlinskom kongresu? Ministar izgleda misli da su malobrojni srpski plaćenici koji pomažu ruskoj braći u okupaciji Ukrajine naslednici antifašizma. Sve se pokarabasilo u glavama domaćih izdajnika.
Nemanjići oslobađaju Beograd
Okupljanje građana za defile trajalo je par sati, tokom kojih su stanari obližnjih zgrada bili prinuđeni da slušaju razglas sa kamiona, koji je, odvrnut na najjače, emitovao splet ruskih i srpskih pesama. Slabo obaveštenom slučajnom prolazniku koji se u to doba zatekao u Ruzveltovoj ulici nije bilo jasno šta se tu dešava, niti kakav se to praznik obeležava. Na osnovu srpskih pesama mogao je do donese sve same pogrešne zaključke.
Sa razglasa su treštali stihovi o slavnoj lozi Nemanjića, pevalo se kako “s anđelima sada leti naš patrijarh Pavle sveti”, a poseban blok je bio posvećen pevaniji o svetoj srpskoj zemlji. Tako je ponad grobova palih u borbi protiv fašizma odjekivalo “Kad se vojska na Kosovo vrati”, Oj Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena, zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša”, “Srbadija kliče cela: ne damo te Kosovo, to je naše uvek bilo, od davnina ostalo”, “Ko ne pamti podvig s Košara junaka nek ga stigne kletva kosovskih junaka”.
Zaista zbunjujuće poruke. Čovek bi mogao da pomisli kako su Stefan Nemanja, sveti Sava, Stefan Dečanski i ostali Nemanjići oslobađali Beograd u oktobru 1944. Ili da su se kosovski junaci borili protiv fašističkog okupatora i njegovih domaćih saradnika. Ili da su oslobodioci Beograda, osobe nejasnog identiteta, pripadnici neke nepoznate vojske, zapravo hteli da oslobode Kosovo od Albanaca, ali su greškom došli malo severnije, pa se borili protiv nekih drugih neprijatelja. Verovatno ih je pogrešno navodio patriharh Pavle sa nebesa, dok je leteo sa anđeoskom flotom, pa mu se pokvario GPS. Sve u svemu, opšta papazjanija i pometnja u glavama.
Sluge ruskog okupatora
Održan je i niz drugih manifestacija, u Narodnom pozorištu je bila svečana akademija, gde je poluusmena predsednica Skupštine Ana Brnabić po običaju nešto bulaznila, otvorena je izložba o srpsko-ruskom bratstvu, na Trgu Republike je održan muzičko-scenski program sa srpskim i ruskim izvođačima, a proslava jubileja okončana je u Beogradu na vodi velelepnim vatrometom.
Posle duže pauze, Putin je nazvao Vučića da mu čestita praznik, pa su se tiranin i autokrata siti ispričali na razne teme. “Pričali smo kao prijatelji”, izjavio je Vučić i dodao da je veliki vođa Volođa čak dva puta ponovio istu rečenicu: “Ono što je dobro za Srbiju, dobro je za Rusiju, ono što je dobro za Srbe, dobro je za Ruse”. Da, agresija na Ukrajinu je dobra za Ruse, pa samim tim i za Srbe, tiranisanje ruskog naroda je dobro za Ruse, pa u tome mogu da uživaju i Srbi, doduše sa daljine; hapšenje svakog ko se usudi da proslovi koju kritičku reč ili da kaže nešto istinito je jako dobro za Ruse, one koji ćute kao zaliveni, a samim tim je dobro i za Srbe, jer i njima uteruje strah u kosti.
Naprednjački režim je iskoristio jedan od najsvetlijih datuma u našoj istoriji da se dodvori ruskim agresorima. Proslavili su Dan oslobođenja Beograda od fašističkog okupatora ulizivanjem današnjim ruskim okupatorima Ukrajine, što predstavlja ruganje i žrtvama palim za slobodu u Drugom svetskom ratu, ali i današnjim žrtvama koje su pale u borbi protiv ruskog agresora. Drugačije i ne može da bude, budući da su naprednjaci i njihovi saveznici po svom karakteru, ideološkom i mentalnom sklopu naprosto kvislinzi. Da su živeli pre 80 godina, listom bi bili nedićevci, ljotićevci, četnici ili neki drugi kolaboranti. Neka sluge ruskog okupatora budu srećne što oslobodioci Beograda ne mogu da ustanu iz groba, inače bi prošli kao i njihovi duhovni prethodnici.
