Govoreći o Crnoj Gori, rekao je da slabe karike za ruski uticaj u ovoj zemlji vidi u njenoj sajber bezbjednosti navodeći da je bilo dosta sajber-napada u državi koji se mogu povezati sa Rusijom.
"Slabe karike su između ostalog u sajber bezbjednosti Crne Gore. Vidjeli smo dosta sajber-napada u državi a koji se mogu povezati sa Rusijom. Na primjer, napadi na veb (web) stranice i kritičnu infrastrukturu crnogorske vlade u avgustu 2022. Rusija je takođe finansirala nekoliko političkih snaga u zemlji proteklih godina, iako je njihov uticaj relativno ograničen", naveo je autor istraživanja.
Autori istraživanja zaključili su da je ruski uticaj u Srbiji, zapravo "najrasprostranjeniji", te da "dostiže zabrinjavajući nivo u svim domenima".
"To važi i za političke kontakte, ekonomske i energetske veze, bezbjednosnu i vojnu saradnju i ruski društveni uticaj putem medija i dezinformacija. U druge dvije zemlje ruski uticaj je fragmentiraniji", objašnjava Zvers u intervjuu za RSE.
Kada je u pitanju ruski uticaj u BiH, Zvers kaže da je problem što je Rusija podržavala i ohrabrivala Milorada Dodika, predsjednika entiteta Republika Srpska, u njegovim secesionističkim ambicijama.
Glavni ruski ciljevi u odnosu na Zapadni Balkan su trostruki, smatraju autori istraživanja ruskog uticaja na Srbiju, BiH i Crnu Goru.
"Prvo, Kremlj nastoji da projektuje status velike sile na globalnom nivou. Drugo, nastoji da opstruira evroatlantske integracije regiona zagovarajući anti NATO i anti EU stavove i intenziviranjem nestabilnosti. Treće, Kremlj koristi Balkan, posebno pitanje Kosova, kao argument za njenu spoljnopolitičku agendu na drugim mjestima, naročito nad svojim susjednim državama", navodi se u istraživanju.
Autori istraživanja holandskog instituta smatraju da su mediji i dezinformacije "uspješan alat" Rusije u širenju svog uticaja u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji.
"Takav uticaj dolazi sa ruskih medija koji su prisutni u tim zemljama, a ruski narativ dolazi i sa lokalnih medija, kao i putem kampanje na društvenim mrežama. Ta politika može da se nastavi još neko vrijeme, ali istovremeno Srbija neće moći mnogo da napreduje u procesu pristupanja EU ako ostane dvosmislena u pogledu svojih geopolitičkih perspektiva", kazao je Zvers.
On je ocijenio da EU treba da bude principijelna i konsekventna prema Srbiji i drugim kandidatima po svim kriterijumima za pristupanje, uključujući i spoljnopolitičko usklađivanje.
"I EU bi trebalo da bude glasna o političkim porukama koje ponekad čujemo od srpskog rukovodstva koje su protiv evropskih vrijednosti", dodao je.
Autor istraživanja je naveo da je Rusija podržavala i ohrabrivala Dodika u njegovim secesionističkim ambicijama te da takvo ponašanje ozbiljno podriva Dejtonski sporazum i slabi stabilnost BiH.
