Rusko ministarstvo odbrane definitivno smatra Kosovo za nezavisnu državu. Uvrstilo ga je u spisak zemalja čiji su državljani došli da se bore na strani Ukrajine, rame uz rame sa Poljskom, Britanijom, Amerikom i još šezdesetak država iz celog sveta. Sve do jedne su međunarodno priznate i članice su UN. Srbije nema na spisku, čak ni kao dopune ili objašnjenja uz naziv Kosova, pa ni u fusnoti sa zvezdicom.
Ovo nije prvi put da rusko Ministarstvo odbrane s punim poštovanjem tretira Kosovo, kao što i zaslužuju međunarodno priznate države. Na početku agresije na Ukrajinu, iza leđa portparola Ministarstva odbrane, generala Igora Konašenkova, danima je tokom njegovih brifinga stajala mapa istočne Evrope sa jasno nacrtanim granicama Kosova kao posebne države.
Verujemo da je Ministarstvo odbrane Rusije veoma ozbiljna institucija i da ne dopušta da mu se serijski potkradaju greške, aljkavost i nemar. A naročito onda kada su njegovi kapaciteti dovedeni na maksimum i kada vodi obimnu akciju invazije na veliku, suverenu susednu zemlju.
Ne verujemo ni da je reč o gluvim telefonima između ministarstava odbrane i spoljnih poslova, gde generali ne moraju da znaju baš sve detalje spoljne politike svoje zemlje. Ipak su i jedni i drugi vrhunske birokratske mašinerije jedne ogromne države, a tu nema mesta za gafove. Naročito kada ih posmatra ceo svet, meri svaku njihovu reč, a oni se trude da deluju superiorno.
Ovde je ipak reč o tome da Rusija suštinski vidi Kosovo kao nezavisnu državu. Dve “brljotine” Ministarstva odbrane samo su nastavak dugog spiska gestova, pa i izjava političkog vrha kojima Moskva već dugo pokazuje da je Kosovo za nju nezavisna država, a naročito da želi da izvuče korist od takvog svog stava.
Ruske diplomate se nisu mnogo trudile da ublaže nedavne reči Vladimira Putina, u razgovoru sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom, da je priznao nezavisnost Donjecka i Luganska vodeći se slučajem Kosova, kao presedanom.
Na stranu što nisu smeli da tumače reči svog lidera, oni su to radili šablonski, bez žara i bez želje da Srbiji olakšaju šok zbog Putinovog laganog poistovećivanja Kosova sa Donjeckom i Luganskom. Držali su se čvrsto priče o rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i nekih starih fraza da Rusija brani suverenitet Srbije, ceneći da je to siguran teren na kojem ne mogu mnogo da pogreše, i koji će u Srbiji razumeti.
Previše je slučajnosti i izjava iz Moskve koje traže dodatno tumačenje, da bi se i dalje uzimala za ozbiljno njihova zvanična retorika da ne priznaju Kosovo i da stoje na strani Srbije u tom slučaju. Naročito sada kada baš Kosovska nezavisnost i te kako ide na ruku ruskim ambicijama da otkidaju delove Ukrajine i da ih smatra nezavisnim državama.
Nije bila slučajnost ni kada je Vladimir Putin srdačno razgovarao sa Hašimom Tačijem u Parizu na obeležavanju 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, kao ravan s ravnim. Nije bilo slučajno ni kada je prvi čovek ruskog fudbalskog saveza Aleksandar Avdejev čestitao svom kosovskom kolegi Agimu Ademiju stupanje na dužnost, uz poruku da Kosovo “uvek može da računa na podršku ruskog fudbalskog saveza u svim fudbalskim pitanjima.
Naročito nije bilo slučajno što su odluke Rusije o priznanju Donjecka i Luganska “kopirane” po ugledu na one o priznanju Abhazije i Južne Osetije, a sve one zajedno prepisane po uzoru na brojna dotadašnja priznanja kosovske nezavisnosti, koja su uglavnom stizala sa Zapada.
Sve zajedno odavno prevazilazi domen slučajnosti, grešaka i pogrešnog razumevanja ruskih stavova. Oni su veoma jasni, dobro planirani i vođeni i iza njih se vidi precizna državna strategija, kako i dolikuje jednoj velikoj državi.
Na Zapadu su mnoge oči uprte u ponašanje pet članica Evropske unije, koje još nisu priznale nezavisnost Kosova. Ukrajinska kriza podstakla je mnoge da pojačaju pritisak, ili bar očekivanja, da svih pet članica EU (četiri članice NATO) što pre priznaju Kosovo i na taj način smanje jaz podela među zapadnim saveznicima, bar po ovom pitanju.
Ali mnogo više od tih pet iz EU, odnosno četiri iz NATO, bliži priznanju Kosova je neko sasvim drugi - Rusija. Nijedna od pet evropskih država nema ni blizu tako važne razloge da prizna nezavisnost Kosova, kao što to danas ima Rusija. A ona se tako i ponaša, ne skrivajući da zaista ima važne državne razloge zbog kojih joj je priznavanje Kosova mnogo bliža opcija, nego što je na primer Španiji, Rumuniji ili Kipru.
Nezavisnost neke države ne može biti priznata slučajno, gestom ili nekim nesmotrenim potezom na međunarodnoj sceni. Ona se priznaje pisanom odlukom u kojoj je to priznanje izričito i nedvosmisleno.
Rusija će i to da uradi, neće ni trepnuti. Uradiće to mnogo pre “neposlušne” evropske petorke. Čim bude procenila da će joj to koristiti u nekim budućim, možda skorašnjim, velikim dogovorima u vezi sa Ukrajinom, jer to je njen ubedljivo najvažniji državni interes. Kosovo, a sa njim i Srbija, su na toj lestvici prioriteta mnogo niže, što svojim gestovima, mapama, spiskovima, ali i važnim državnim odlukama saopštavaju vrlo jasno već godinama.
I dok to isto Kosovo od početka ruske agresije na Ukrajinu snažno podržava ukrajinski narod- Ukrajinu koja ga ne priznaje kao državu (svrstavajući se tako na pravu stranu istorije), Srbijase ponaša kao supruga „pijanca nasilnika“ koja neće od njega da se razvede i prijavi ga zbog zlostavljanja jer “je dobar kad ne popije i voli je”.
Nažalost puna su groblja takvih supruga.
