Nikome nije neophodan. Mogu da budu zaista skupi. U toku je recesija. I najzad magazini su puni reklama o skupim satovima. To je sasvim dobar razlog da industrija doživi ekspanziju.
Sat Baraka Obame : Nesvakidašnji, ne tako skup sat proizvedeni od nepoznate kompanije nedavno je postao jako popularan u Americi. Jedan je od najtraženijih na američkom tržištu sa tendencijom da se proširi i na ostatak svijeta. Takav uspjeh nema nikakve veze sa dizajnom ili skupom reklamom, već tajna leži u činjenici da je taj sat navodno omiljen američkom predsjedniku. Sat Jorg Gray 6.500, prvobitno dizajniran za Tajnu službu Sjedinjenih Američkih Država, naglo postaje poznat pošto su ga pripadnici ove agencije poklonili za rođendan Baraku Obami. Kada je model koji košta oko 300 eura primijećen od strane Džefa Stejna, advokata iz Atlante i ljubitelja satova, na ruci američkog predsjednika na više zvaničnih dešavanja (Obamina demokratska nominacija u Denveru, pobjednički govor u Čikagu, Inauguracija i G20 samit u Londonu), komercijalni uspeh bio je zagarantovan. Ne zbog toga šta nudi kao sat, već zbog njegovog značenja. Posjedovanje jednog ovakvog, stavlja vas u isti koš sa najmoćnijim čovjekom na svijetu. Satovi su unosan biznis u današnje vrijeme i u poslednjih pet godina ovaj sektor doživio je veliki porast.
Zašto raste industrija satova? : Švajcarska industrija satova je skočila sa 2.5 milijarde funti u 1986. na 10 milijardi u 2008. Sve ovo ukazuje na to da primarna funkcija sata – da pokazuje vreme, prilično je zastarjela sa pronalaskom mobilnih telefona i Blekberija. Pa zašto ih onda još uvek kupujemo? Zašto ih državnici još uvek poklanjaju gostima na zvaničnim posjetama? Silvio Berluskoni poklonio je veliki broj satova Toniju Bleru tokom prethodnih godina.
Zašto Berni Modof ima 17 Rolex-a i sedam Cartier-a? Zašto su najčešće ukradene stvari bogatih fudbalera, ne skupi automobili, već satovi? Zašto su stranice muških časopisa, poput Esquire i GQ ili publikacija kao što su Spektator i Njujorker, ukrašene sjajnim reklamama ili top listama poznatih koji nose satove i od nekoliko desetina hiljada eura. Nije bilo tako davno kada su očevi poklanjali sinovima zlatne ili platinaste satove za 21. rođendan i to je bilo tretirano kao trajna vrijednost. Nikada im ne bi ni palo napamet da bi trebalo da poklone još jedan ili dva do tridesetog rođendana.
A kamoli da bi njihov sin sa čedrdeset mogao da ima finu kutiju u kojoj čuva čitavu kolekciju. Činjenica da ljudi još uvek kupuju kvalitetne satove veliki je uspeh za industiju koja je u ranim sedamdesetim, uz duhovite dosjetke rasla. Pronalazak kvarcnih satova (u analognom ili digitalnom obliku) 1967. viđen je kao najveći izazov za tradicionalnu industriju satova koja se prvi put sa tim suočila kada je ručni sat postao popularan na kraju Prvog svetskog rata. Činjenica da je jeftini Casio sat sa svetlećim led displejom, bio nešto što je svaki mladić želeo da ima poklopila se sa ekonomskom depresijom u kojoj se čitav svijet našao u sedamdesetim godinama prošlog vijeka.
Satovi i umjetnost : Bilo je potrebno nekoliko godina da se ponovo povrati vrijednost satovima. Sredinom osamdesetih, energičniji i inventivniji marketinški program trebalo je da povrati industriju sa ruba propasti. Tadašnji maheri u industruiji satova riješili su da satovi ne treba da budu samo pokazatelji vremena, već bi trebalo da predstavljaju prava mala umjetnička djela ekstremno dobre izrade, koja predstavljaju tradiciju, inkorporira tehnologiju i ubacuje inovaciju. Oni bi trebalo da budu efektni kao odjelo skrojeno u Sevil roudu, Ferari sportski automobil, članska kartica Mayfair kluba i NASA svemirski brod uklopljen u jedan paket koji bi mogao uredno da bude na vašem zglobu. I uprkos njihovoj veličini i pasivnom prisustvu, satovi mogu čak da imaju i sportsku notu, opasnu ili avanturističku. Tako je bilo pre 25 godina na primjer kada je Tag Heuer potpisao ugovor sa Meklarenovim timom koji se takmiči u formuli 1 i naprasno taj sat postao je jedan od najglamurozijih sportskih satova.
Satovi mogu da izraze i mušku ličnost: Ideja da je industrija satova doživjela ozbiljan udarac, jednostavno nije bila realna. Ljudi danas koriste mobilne telefone i Blekberi kao satove, ali ne i umjesto njih. Satovi su jedna od par stvari koje čovek može da nosi i njim pokaže neku svoju karakteristiku, recimo da pokaže da je član nekog specifičnog kluba – bio to Piaget ili Swatch. Satovi su prihvatljivi muški nakit. Rolex ili neki drugi sat, bilo da je od zlata, platine, ili nerđajućeg čelika potpuno je prihvatljiv deo muškog nakita: narukvice mogu biti rizičan izbor, prstenje sa žigom nije za svakoga, minđuše nikako nisu prihvatljive, a zlatni lanci su smiješni.
Antoni Pin direktor jedne britanske kompanije satova i nakita, kaže da je muški kodeks oblačenja vrlo limitiran i ograničen na odela, majce, džempere i džins, tako da su satovi malobrojni muški detalji gde oni mogu da izraze sopstvenu ličnost. Pin je rekao da druga tradicionalna stvar kojom muškarac može da se izrazi je automobil. Ali brzi automobili sve su manje popularni u tom smislu, jer ne samo da su veliki, skupi, ekološki nezdravi, opasni i deklasirani, oni imaju još jedan veliki nedostatak u odnosu na satove, parkirani su u garaži umesto na ruci koja može da se vidi u svakom trenutku. Sat je Porše koji može da ide sa vama na sastanak, a usput i nema štetne efekte na planetu. Da bi dobili potpunu prednost nad svim ostalim, industrija satova uradila je još tri stvari: napravila je svoj proizvod tehnološki naprednim sa vrlo komplikovanom konstrukcijom koja zahteva strahopoštovanje, koji ustvari sve više liči na svjetsku klasu sportskih automobila; zagarantovala je periodično predstavljanje novih modela; potrošila je mnogo para skrećući pažnju na sebe. Njihove sjajne reklame nalaze se svuda. Tehnologija je, naravno, od ključnog značaja. Muškarci su suštinski, bleskasti; oni vole predmete koji dobro izgledaju, imaju mnogo funkcija i zahtevnu konstrukciju, koja je zanatliji oduzela dosta vremena.
Ekonomija i satovi: Ekonomija je takođe diktirala šta muškarac treba da kupuje. Direktor za odnose sa javnošću Kartiea, izjavio je da hvalisavi kupci više nisu njihova ciljna grupa. Sada žele da se okrenu onim inteligentnijim, pravim poznavaocima kojima će određeni proizvod biti znak raspoznavanja. Kada već govorimo o pametnoj kupovini, istina je da ako pažljivo izaberete sat, on će zadržati svoju cenu ili će mu vrijednost čak porasti. Jedan od razloga prodaje satova na aukcijama je i taj što kupci prepoznaju stari kvalitet i u njima vide sigurnu investiciju.
Sat, Patek Philippe Henry Graves Supercomplication iz 1930. godine na aukciji je prodat za 11,5 miliona dolara. Bez obzira da li košta 50 ili 5.000 uvra, sat za muškarca bi mogao da predstavlja isto što i cipele za ženu, što posebno raduje industriju satova.
( B92)
