Čitali ste Šekspirova "Dva viteza iz Verone".
Oba plemići.
Zvali su se Valentin i Protej.
Nepokolebljivo prijateljstvo je to bilo.
Onda se pojavila Julija i Protej se zaljubio.
Bili su oni skupa, družili se i dalje.
Ali, trebalo je i za Juliju da se nađe vremena.
Zaljubi se i Valentin u Silviju, ćerku milanskog vojvode.
Eh, da je Valentin danas u Crnoj Gori, on bi se bavio politikom.
I zaljubio u Ustavni sud, zbog jednog Bjelopoljca.
Taj sud bi doživio momentalnu vivisekciju i brzom intervencijom Valentina, spasao bi naum advokata Turija da Bjelopoljac bude na slobodi.
Kod Valentina nema da se pitaju spisi, zakoni, dokazi, zdrav razum.
Valentin ima svoju agendu, gdje je samo sama agenda važna.
Tu su Šekspirove sudije nijemi posmatrači Valentinovih egzibicija.
P.S: Razočara Novović juče ove Šekspirove junake. Odgovarajući na pitanja novinara jednog portala, zašto nema optuženja u dva predmeta (novinar imenuje lica), on kaza da istraga nije završena i kad se sve prikupi, donijeće ODLUKU.
Nije rekao, kakvu.
Izostavljajući riječi - podići optužnicu, bacio je u trans i Proteja i Valentina i Bjelopavlića i pomoćnika spikera u Skupštini Crne Gore i jednoga iz Banjana.
Da, i jednog pogubljenog viteza. Nije Šekspirov.
Iz Pinješa je.
P.S. 2: Dobro je Vlado prošao. Od sve muke zbog kriminala po Crnoj Gori, pitan je samo za dvije osobe.
I to zbog jedne od njih.
Simpatično, a?
