Nije mu, kaže, jasna podrška Gabrijela Eskobara Otvorenom Balkanu, jer je to kaže nešto što više odgovara Rusiji. Mogućnost da Abazović potpiše pristupanje OB ovako komentariše:
"Ako to potpiše on može kasnije da pobjegne iz Crne Gore ili da završi u zatvoru".
*Podgorička Pobjeda nedavno je objavila da su punih 13 meseci ogromne količine vještačkog đubriva iz Rusije preko Drača i Crne Gore stizale u Srbiju. Uprkos tome što je početkom aprila Crna Gora uvela sankcije Ruskoj Federaciji, tranzit vještačkog đubriva je nastavljen, preko graničnih prelaza Božaj i Dobrakovo i dalje za Srbiju. Da li je to Otvoreni Balkan u praksi?
-Tu ste u pravu, to jeste Otvoreni Balkan u praksi i to je za očekivati. Podsjetiću vas da je Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, kazao da je Otvoreni Balkan korisna ideja. Znamo mi ko je taj čovjek, znamo koliko dugo podržava Putinov režim i ako je njima dobro onda je to loše po Balkan i sve nas.
Nisam shvatio zašto recimo Amerika i gospodin Gabriel Eskobar toliko podržavaju inicijativu Otvoreni Balkan jer je to je baš nešto što više odgovara Rusiji nego Americi. Ili Eskobar uzima ruski novac jer sprovodi rusku politiku na Balkanu?!
Baš mi je čudno da uporno nastoji da progura Otvoreni Balkan. I kad su neki problemi u regionu, kao što su sada, imamo neka opšta saopštenja Eskobara koja ne vrede ništa poput – „izrazili smo zabrinutost“.
*Rekli ste da je 42. Vlada Crne Gore „bizarna epizoda u istoriji Crne Gore“. Kakva je 43.vlada kojoj je još u avgustu izglasano nepoverenje?
-Još bizarnija. Posebno od kada je u tehničkom mandatu, jer je totalni haos. Dritan Abazović možda ima podršku Srbije i Rusije dok u Crnoj Gori njegova Vlada ima svega dva odsto podrške građana.
Što znači da takva vlada sa apsolutno nikakvim legitimitetom potpisuje ugovore poput Temeljnog ugovora, a najavljuje se i potpisivanje inicijative Otvoreni Balkan. Ako to potpiše on može kasnije da pobjegne iz Crne Gore ili da završi u zatvoru.
Nadam se, čim dođe normalnija vlast u Crnoj Gori, prije svega legitimnija, da će to jednog dana poništiti. Sad izgleda da su oni na nekom vrhuncu, ali čim to potpiše neće biti više koristan nikome.
Naravno prije njega je bila vlada Zdravka Krivokapića, koga sam ja kritikovao zbog nekih stvari na primjer odnosa prema Fakultetu za crnogorski jezik i kulturu (FCJK) ali mora mu se na kraju priznati da je čovjek imao neku rezervu i da je imao i nekakvi realniji pogled na situaciju nije hteo tako lako da potpiše Temeljni ugovor, što je uradila ova vlada koju je podržao i DPS. Na izbore je trebalo ići još tada.
*Procjene su da je SPC vodeća privredna sila u Crnoj Gori. U Srbiji je, prema podacima, SPC treća po bogastvu. Dakle, prilično jak uticaj. Kako to tumačite?
-Situacija je vrlo teška. U nekom smo momentu kada SPC u Crnoj Gori, ali i Srbija i bh. entitet Republika Srpska kontroliše puno toga. Poznato je da su ekonomski tokovi odavno sakriveni od nas, ne oporezuju se, vidimo građevinske aktivnosti, veliki broj manastira, crkava i ta ekonomska moć je najbolji pokazatelj koliko su Srbi u Crnoj Gori ugroženi.
To je ona priča o nekoj ugroženosti. Ne mora čovjek da bude stručnjak, dovoljno je da prođete kroz Crnu Goru kao turista i vidjećete veliki broj novih manastira i kada se raspitate saznaćete da je crkva investitor i gradi stanove.
*Određeni centri u regionu – Zagreb – Beograd – Tirana, ocene su, podrivaju stabilnost u regionu? Kako im se suprostaviti?
– Mislim da treba da se udruže intelektualci iz regiona prvenstveno iz BiH, Kosova i Crne Gore. Svakako da je teže tako nešto organizovati jer to nije ni ruski novac, ni srpski, ni crkveni novac. Ja nemam drugi recept.
Što se tiče Zagreba, naravno da se Zagreb duboko upliće u odnose u BiH i ima svoje neke interese zajedno sa srpskim nacionalistima. Ne bi bilo loše da i zagrebački fini intelektualci ustanu i pozabave se tim pitanjem.
Nacionalizam u Crnoj Gori je klerikalni
Naš sagovornik je sredinom decembra na Forumu na Cetinju „Otvorena Evropa ili zatvoreni Balkan“ u organizaciji Fakulteta za crnogorski jezik i književnost i crnogorskog PEN centra govorio o usponu klerikalizma i nacionalizma u Crnoj Gori.
Nacionalizam, kazao je, može biti i sekularni i klerikalni, a verziju nacionalizma u Crnoj Gori Šistek naziva klerikalnim jer je u direktnoj vezi s crkvom. Iznio je i brojne primjere koji su pratili društvene promjene u Crnoj Gori tokom klerikalizacije kad SPC postaje glavni nosilac identiteta.
Šistek je uvjeren da ima nade u borbi protiv klerikalizacije, ali da se borba mora voditi na različite načine te je nužno regionalno povezivanje.
