Vlada će, shodno predloženom budžetu za narednu godinu, u 2023. izdvojiti 785 miliona eura za socijalna davanja, što je povećanje od 208 miliona eura za tri godine. Istovremeno, izvorni budžetski prihodi koji su projektovani na 2,14 milijardi nijesu značajno porasli da bi mogli da opravdaju ovakav rast socijalnih izdataka.
Do istorijski maksimalnog iznosa opredijeljenog za socijalna davanja došlo se, osim usklađivanjem penzija sa rastom zaradama, uvođenjem dječijeg dodatka za svu djecu do 18 godina, naknadi za majke i novorođenčad, isplatom raznih otpremnina... U aktuelnoj Vladi, koja je u tehničkom mandatu, to pravdaju obavezom da zaštite standard građana od rastuće inflacije.
Socijala
Na dječije dodatke, koji se isplaćuju i djeci iz imućnih porodica, Vlada u narednoj godini planira da potroši 50,4 miliona eura. Drastično povećanje izdataka po ovom osnovu, koji su u ovoj godini bili 27,4 miliona, rezultat je toga što će se dodatak u 2023. isplaćivati djeci do 18 godina, dok se do ovog novembra isplaćivao djeci do šest godina. Za ostala prava iz oblasti socijalne zaštite Vlada će u 2023. ukupno potrošiti 48,7 miliona eura, 13,6 miliona više nego u ovoj. U to, pored ostalog, spadaju naknade za majke, čiji precizan trošak još nije poznat, i naknade za novorođenčad za koje će se izdvojiti sedam miliona. Za rast penzija Vlada daje 35 miliona eura, pa je ukupan trošak za prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja 529,7 miliona. Uz to, kreiran je i alimentacioni fond, čiji je tgrošak takođe nepoznat.
Budžetom za 2022. godinu, koji je u decembru 2021. predložila Vlada Zdravka Krivokapića, transferi za socijalnu zaštitu projektovani su bili na 651,7 miliona, što je rebalansom iz septembra povećano na 698 miliona. Za ostala prava iz oblasti socijalne zaštite Krivokapićeva vlada namijenila je bila 29,6 miliona eura, prvenstveno zbog ponovnog uvođenja naknada za majke, dok je za penzije izdvojeno 459 miliona. Rebalansom je trošak penzija uvećan na 495 miliona, a ostala prava na 35 miliona.
Godinu ranije, budžet je nakon šest mjeseci privremenog finansiranja, izglasan u parlamentu 17. juna, a njime je Krivokapićeva vlada za socijalna davanja izdvojila 599,2 miliona. Dječiji dodaci, koji su se isplaćivali samo djeci iz porodica u stanju socijalne potrebe, tada su koštali državu sedam miliona, dok se naknade za majke nijesu isplaćivale. Trošak penzija bio je 445,4 miliona, dok su drastično povećana ostala prava iz oblasti socijalne zaštite sa ranijih devet na 32,2 miliona eura.
U budžetu za 2020. godinu, koji je predložila Vlada Duška Markovića, ukupna socijalna davanja projektovana su na 577,6 miliona eura. Najveći dio tog novca i tada se odnosio na osiguranje prava iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja 442 miliona. Za dječije dodatke izdvojeno je 5,3 miliona eura. Ostala prava iz oblasti socijalne zaštite koštala su državu devet miliona.
Prihodi
Prihodi budžeta za narednu godinu planirani su na 2,14 milijardi eura, od čega od poreza i doprinosa država planira da prikupi 1,94 milijarde. Izdaci su 2,51 milijardu, za tekuću potrošnju je opredijeljeno 2,28 milijardi, a za kapitalni budžet 202,7 miliona. Na otplatu starih dugova Vlada će u 2023. potrošiti 338 miliona eura. U budžetu nedostaje 705 miliona eura, pa država planira da kroz pozajmice i kredite prikupi 599,1 milion, a da od depozita, koji takođe treba da se pozajme do kraja ove godine, iskoristi 100 miliona, dok od prodaje imovine očekuju šest miliona.
Vlada od poreza planira da prihoduje 1,46 milijardi, a prednjači prihod od PDV-a koji je projektovan na 958,9 miliona i akciza 271 milion. Očekuje se da će od doprinosa država prihodovati 474,7 miliona, prvenstveno po osnovu doprinosa za PIO 438,7 miliona. Od taksi je planirano 14,2 miliona eura prihoda, a 111,6 miliona od naknada. Za priređivanje igara na sreću Vlada očekuje da će u 2023. naplatiti 10,6 miliona, dok se na ostale naknade koje nijesu precizirane odnosi 91,8 miliona. Prihodi od novčanih kazni i oduzete imovinske koristi projektovani su na 14,4 miliona.
U odnosu na budžet za ovu godinu, koji je predložila Krivokapićeva vlada, više je nego prepolovljen prihod od igara na sreću od kojeg je bivši ministar finansija Milojko Spajić tada očekivao 25,9 miliona eura. To u ovoj godini nije ostvareno jer nije bilo zakonskog osnova, a rebalansom je taj prihod korigovan na 13,9 miliona. U predloženom budžetu za 2023. nema prihoda od poreza na imovinu, koje je Spajić u 2022. planirao na 1,68 miliona. Smanjen je i prihod od kapitala sa 15,8 na 4,3 miliona, a drastično su povećane ostale naknade koje nijesu precizirane, sa 32 na 91 milion. Od poreza na dohodak fizičkih lica Spajić je očekivao 140,2 miliona, dok aktuelna Vlada u tehničkom mandatu ga u narednoj godini planira na 61 milion.
Aktuelni ministar finansija Aleksandar Damjanović prethodno je kazao da su prihode planirali konzervativno, te da žele da se prijatno iznenade. B. D.
Za ugovorce dva miliona više
Vlada je planirala da na ugovore o djelu u narednoj godini potroši 16,4 miliona eura, što je skoro dva miliona više u odnosu na septembarski rebalans ovogodišnjeg budžeta kojim su ti troškovi definisani na 14,7 miliona.
Planirani iznos veći je 4,5 miliona eura u odnosu na prvobitni budžet za 2022. Spajić je na ugovorce u 2022. planirao da potroši 11,8 miliona eura. U 2021. ti troškovi su bili 12,3 miliona, dok su budžetom za 2020. koji je izradila Vlada Duška Markovića oni bili 8,5 miliona.
Konsultantske usluge, projekti i studije u narednoj godini koštaće 28,4 miliona eura, 1,3 miliona više nego u ovoj. To je 23,4 miliona manje u odnosu na novac koji je za te potrebe izdvojila Markovićeva vlada 2020. godine, dok je u nivou onoga što je predložila Krivokapićeva vlada za 2022.
