Premijer Milojko Spajić pozvao je poslanike da usvoje budžet za 2025. što prije prije, ukoliko je moguće već u decembru, kako bi, kako je kazao, mogle da budu isplaćene uvećane penzije.
U intervjuu za TVCG, Spajić je rekao i da će se kontrolisati rad ministara, a i govorio je o nedavnom sastanku sa predsjednikom države Jakovom Milatovićem.
"Mislim da je normalno da predsjednik i premijer razgovaraju možda i malo češće nego što smo mi razgovarali. Nemam ništa specijalno da kažem na tu temu, osim da ćemo definitvno više sarađivati institucionalno. Imaćemo timove koji će imati više kontakata i to će biti dobro za našu državu”, kazao je Spajić.
Kazao je da se nada da je nedavni sastanak, što se tiče Podgorice, bio je, početni korak ka dogovoru.
“Ne bih sebi da dajem previše nekog značaja, niti da to izgleda kao da smo mi to izdogovarali, lokalni odbori su ključni igrači. Ljudi koju su pregovarali i došli do jednog rješenja na zadovoljstvo svih”, rekao je Spajić.
O Ustavnom sudu - "poslata ključna poruka"
Istakao da je optimista da će vlast u Podgorici efikasno funkcionisati.
"Kada smo krenuli u pregovore, govorili smo o tome da nam je potrebna zajednička vizija konstituenata vlasti i da dijelimo razvojne politike. Mislim da se došlo do saglasnosti i optimista sam da će stvari funkcionisati, i da ćemo imati koherentu vlast koja će zajedno sa centralnom vlašću raditi na ubrzanom razvoju Podgorice", rekao je Spajić.
Povodom dešavanja oko prestanka sudijske funkcije sutkinji Ustavnog suda, Spajić ističe da treba sve svesti na institucionalni odgovor u ovom slučaju.
"Ako bilo ko misli da je parlamentarna većina napravikla grešku, mislimo da su sudovi ti koji treba da odlučuju. Mislim da je teško cijeniti je li nešto ustavno ili nije naročito u ovakvim okolnostima i mislim je jako bitno da se pređe na taj sudski dio. To predlažem da se uradi u ovom slučaju. Da se podnese žalba, da sudovi presijeku je li većina bila u pravu ili opozicija. To je jedini pravi izlaz. U svakoj zemlji je to tako, vratio bih se na evropsku praksu, kako se to rješava u Evropi, i mislim da je to jedino moguće", rekao je Spajić.
On je kazao da smo čuli od vrhunskih pravnika da povlačenje odluke (o prestanku sudijske funkcije sutkinji Dragani Đuranović nije moguće, ili je to ekstremno komplikovana procedura, ali ne treba ulaziti u zonu pandorinih kutija gdje poništavamo razne stvari iz prošlosti. Kako je rekao, to bi bilo jako loše i destbilizovalo bi našu zemlju.
"Mislim da treba vratiti na sudske instance, na institucije, da odluče o ovom slučaju. Ali prije sudske instance, potrebna je žalba. A sama činjenica da niko nije podnio žalbu na ovo rješenje parlamenta, govori vam da se oni možda plaše da je ovo rješenje parlamenta ipak bilo ustavno", navodi Spajić.
Kaže da u javnoj prepisci sa sutkinjom Đuranović nije nikog uvrijedio i da možda jeste bila šaljivog tona, ali je poslata ključna poruka da ko god se penzioniše sa 65 godina ili više nije ništa strašno. Država, kaže, ne treba da trpi zbog toga.
"Opozicija je nažalost to iskoristila kao neku vrstu okidača da se ponaša na način na koji se ponaša. Mi stvarno želimo da pružimo ruku opoziciji i da zajednički dođemo do najboljih mogućih rješenja. Otvoreno smo za diskusiju, želimo da sudije koje zamijene dvoje penzionisanih sudija, (Milorada) Gogića i (Draganu) Đuranović budu stvarno reprezentativni sjajni, ljuidi, koji neće biti partijski igrači, nego na ponos cijele države. Mi smo otvoreni kao partija (Evropa sad) ali mogu reći i u ime Vlade, da smo otvoreni da se na taj način gleda na izbor to dvoje sudija", naveo je Spajić u intervjuu za TVCG.
Budžet
Govoreći o budžetu, zamolio je Skupštinu da usvoje budžet zbog naših građana, zbog, kako kaže, penzionera, ukoliko je moguće i u decembru.
"Prvo u januaru će biti isplaćene decembarske penzije, one su otprilike na istom nivou. Međutim, već od februara, odnosno januarskih penzija koje se isplaćuju u februaru, imaćemo potencijalno taj problem da budžet nije dovoljno veliki za isplate penzija da bi isplatili uvećane penzije koje su već uvećane. I da bi isplatili srazmjerne penzije koje smo obećali. Vi se sjećate da smo obećali od 1. januara 2025. godine da će svi građani koji primaju srazmjerne penzije imati minimalne penzije u iznosu od 450 eura. I to je nešto na što smo se obavezali. Ispunićemo to, međutim, budžet mora da prati. E, to je ono s čemu pričam", kazao je Spajić.
On kaže da će zbog neusvajanja budžeta možda postojati velika otežavajuća okolnost i što se tiče vraćanja starih dugova iz vremena prije 2020. godine, i nepovoljnog duga koji je napravila 43. Vlada sa užasnom kamatnom stopom od 12 odsto. Sve dobre stvari koje treba da se dese 2025. godine su dovedene u pitanje, uključujući kapitalne projekte, upozorio je.
"Imaćemo sijaset problema. Želim i da kažem, privremeno finansiranje nije idealno, ali je i fantastična prilika da smanjite potrošnju. Kada smo u to ušli 2021. godine, tada sam bio ministar finansija, srezali smo neproduktivnu potrošnju za skoro 300 miliona. Jedan od najbitnijijh razloga kako sam to uspio jeste što smo imali privremeno finansiranje, jer smo pratili i kontrolisali potrošnju. Ima nekako i dobra strana tog finansiranja, možda se tome najviše raduje ministar finansija", rekao je Spajić.
