(Iz Beograda specijalno za Portal Analitika)
U Srbiji se često važni dogadjaji obrnuto tumače: poraz Borisa Tadića na izborima postala je važnija vest od one da je - Tomislav Nikolić novi predsednik Srbije.
Pravi razlozi lošeg izbornog rezultata Demokratske stranke na parlamentarnim i njenog lidera na predsedničkim izborima tema su mnogih analiza, ali dobar deo odgovora je u rečenici prof dr Vojina Dimitrijevića: "Politika nije samo marketing, već i državništvo". Što će reći: osim medijskog građenja imidža za stranku i predsednika valjalo je nešto i poraditi za državu i njene građane.
Virtuelna stvranost: Definitivno: loš marketing i negativna kampanja su politički ubili Borisa Tadića.
Kada se tome doda arogancija pojedinih ministara DS-a, loš životni standard, nezaposlenost koja prešuje 24 odsto, potcenjivanje biračkog tela i simpatizera DS-a lošim spotovima iz kampanje te korupcija za koju je sam Tadić rekao da “Srbija gori od nje” - dobija se izborni rezultat kojem se, ipak, malo ko nadao. Za izborni krah je zaslužna i virtuelna stvarnost koja je stvarana u Tadićevom izbornom štabu i promovisana u medijima, pri čemu se niko od kreatora te stvarnosti nije zapitao gde je “crvena linija”, kada treba stati sa marketingom.
Sada je na sceni nova reklama: ljudi iz vrha DS-a nagovaraju Tadića da prihvati premijrsko mesto, iako je on 20. maja uveče jasno rekao da neće biti premijer.
Pismeni bojkot: Opisujući svoj osmogodišnji predsednički mandat, u noći izbornog poraza, Tadić se požalio da je imao "nizak nivo razumevanja stručne javnosti zbog operacionalizacije donošenja odluka". Međutim, Tadić nije želeo ili umeo da čuje glas te stručna javnosti koja je ukazivala na tajkunizaciju Srbije, loše privatizacije i nestajanje srednje klase koja je nosilac progresa u društvu. Upravo zbog toga su se Tadićevi nekadašnji saborci okrenuli protiv njega.
Na primer, profesorka Filozofskog fakulteta Zagorka Golubović mu se u februaru obratila javno pismom upozorivši ga da ankete pokazuju da je "stanje u društvu katastrofalno", napominjući da mu se javno obraća jer predsednik Srbije - nije imao vremena da je primi. Nakon ovog pisma kabinet je saopštio da predsednik jako ceni profesorku i njeno mišljenje, ali da ona nije pismeno zatražila prijem kod predsednika i da će je predsednik primiti čim bude imao vremena. Ipak, Tadić nije našao vremena za profesorku Golubović.Naprasno zanimanje za intelektualce pokazano je tek nakon prvog kruga predsedničkih i okončanja parlamentarnih izbora kada je ustanovljeno da je “akcija beli listići” - koju je vodila profesorka Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić - odnela oko sto hiljada glasova. I ona je pre ove akcije mesecima upozoravala na loše stanje u društvu. Na kraju je čak Vesna Pešić otvoreno pozvala da se glasa za Tomu Nikolića - jer je vlast arogantna.
Rezultat loše predizborne kampanje, odnosno antikampanje DS-a koja je vodjena protiv Nikolića, a za koju Pešić kaže "da je vređala dobar ukus", je i mala izlaznost birača koja je pogodovala Nikoliću. Naime, birači DS-a su već u prvom krugu rekli su šta su imali i DS je dobio 15 odsto manje poslanika u odnosu na 2008. godinu. Umesto da iz toga izvuku neke zaključke DS je u drugom krugu krenula sa još žešćom negativnom kampanjom. Pored toga, zakazali su i birači koji nisu na parlamentarnim izborima glasali za DS, a čiji su lideri pozivali da se u drugom krugu glasa za Tadića.
Tadićeva sudbina: Iako još uvek nije jasno kome će "odleteti glava" u DS-u zbog loših izbornih rezultata svakako je zanimljivo da je prvi demokrata Beograda Dragan Đilas doneo DS-u ubedljivu pobedu za beogradsku skupštinu, a da je Tadić u Beogradu izgubio od Nikolića za oko 1,5 odsto.
Da li će Đilas biti novi predsednik DS-a, koga će pratiti Bojan Pajtić prvi demokrata Vojvodine koji je imao odličan izborni rezultat, odgovoriće vanredna izborna skupština DS-a do kraja godine.
Inače, DS je jedina stranka u Srbiji koja je na stranačkim izborima tri puta menjala predsednika.
Novi izazovi: Tadićeva sudbina i igranje oko toga da li će biti premijer bacili su senku na Nikolićevu pobedu, ali i Nikolićeva pobeda sa jedne strane je i gubitak za njegovu stranku pošto se on već spremio da odstupi sa mesta šefa SNS-a.
"Hoću da budem predsednik svih građana", rekao je Nikolić. Ma koliko ova izjava zvučala populistički ona je dobro osmišljena marketinški potez - jer on ispunjava svoje prvo predizborno obećanje. Ostala njegova obećanja data u kampanji o borbi protiv korupcije, siromaštva, bele kuge sa predsedničke pozicije i nisu mnogo ostvarljiva, jer je to ono što radi vlada i to Nikolića stavlja pred novi izazov i pitanje ko će formirati vladu.
Bez obzira na to što je gubitkom predsedničkih izbora Tadiću smanjen manevarski prostor oko formiranja vlade DS još uvek ima dogovor sa socijalistima Ivice Dačića. Od Dačića zavisi stabilnost vlade, budući da je njegova stranka treća po snazi u parlamentu. Ako apetiti DS-a ne budu veliki i u dogovor sa SPS-om se uklopi i Čedomir Jovanović ove tri stranke će komotno formirati vladu.
U toj prilici Nikolić će biti primoran na kohabitaciju i neće moći da utiče na odluke Vlade kao što je to činio Tadić, odnosno predsednička funkcija će se svesti na okvire koje propisuje Ustav.
Osim toga, Nikolića čeka i dokazivanje evropejstva, jer su uz čestitke na pobedi iz EU stigla i upozorenja da će morati da dokaže svoju privrženost EU i da radi na regionalnom pomirenju. Istovremeno, on će morati brzo da menja i svoju sliku u delu javnosti koja često podseća da mu je titulu četničkog vojvode dao njegov bivši saborac Vojislav Šešelj. Sve to jer je rekao, ponavljamo, da će biti predsednik svih građana.
Velika ili neka druga koalicija: Iako je potpredsednik DS-a Dušan Bajatović rekao da u politici nema ljubavi, i da postoje razne matematičke opcije koje mogu prerasti u političke, sam Nikolić se još uvek nije izjasnio oko formiranja vlade, ali je najavio da je kandidat za premijera SNS-a Jorgovanka Tabaković.
U nemogućnosti da se jasno odrede kojoj će se strani privoleti socijalisti do sada ni jednom nisu jasno odgovorili jasno na pitanje da li će podupreti formiranje vlade sa naprednjacima, ako im se ne budu svideli apetiti DS-a.
Iako bi prava volja građana bila oslikana u vladi koju bi činili SNS, koja ima najviše poslanika u parlamentu, zatim DS i SPS - to je toliko malo verovatno da se na svaki pomen oko takve mogućnosti pominju vanredni parlemntarni izbori - ako se vlada ne formira za 90 dana.
Kao verovatnija mogućnost od toga pominje se vlada koju će predvoditi SNS i SPS a koju bi podržavala Koštuničina DSS, kao što su dali podršku Nikoliću za drugi krug izbora.
Pare i politika: Političkih spekulacija potpomognutih matematikom oko formiranja vlade je mnogo, jer ima mnogo stranaka sa puno želja koje su u raskoraku sa trenutnim mogućnostima.
Za razliku od političara i analitičara ekonomisti upozoravaju da nova vlada treba da bude formirana što pre - jer je prvo čeka rebalans budžeta pa novi dogovori sa MMF-om, koji je prekinut zbog izbora.
Ekonomisti su odavno rekli da treba pratiti tokove novca i da će nam u politici stvari biti mnogo jasnije. Drugim rečima, kampanja za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji je bila preskupa, vodeći se ekonomskom logikom ko je kampanju platio imaće i odlučujuću reč kada je u pitanju formiranje vlade.
Violeta CVEJIĆ
