Izvor
Psiholozi na Harvardu su skupljali informacije o dnevnim aktivnostima, razmišljanjima i osjećanjima 2250 volontera da bi otkrili koliko često su bili fokusirani na ono što rade i što ih čini najsrećnijim.
Otkrili su da su ljudi najsrećniji dok vode ljubav, vježbaju ili razgovaraju, a najmanje srećni dok rade, odmaraju ili sjede kod kuće za kompjuterom. I iako su njihove misli lutale skoro polovinu vremena, to ih je uporno činilo manje srećnim.
Tim je zaključio da sjećanja, razmišljanja unaprijed i dnevno sanjarenje mogu da učine ljude očajnima, čak i kada misle o nečemu prijatnom. Ni najbitniji zadaci nisu uspjeli da održe punu pažnju ispitanicima.
Volonteri su priznali da razmišljaju o nečemu drugom najmanje 30 % vremena za vrijeme rada na nekom poslu, osim kada vode ljubav, kada su 90 % uključeni u ono što rade. „Ljudska bića imaju jedinstvenu sposobnost da se fokusiraju na stvari koje se ne dešavaju trenutno. To im dozvoljava da se vrate u prošlost i uče iz nje; da predviđaju i planiraju budućnost; i da zamišljaju stvari koje se možda nikada neće desiti,“ rekao je Metju Kilingsvort, koji je na doktorskim studijama psihologije i vodeći je autor studije.
„U isto vrijeme, izgleda da ljudska bića često koriste ovu sposobnost na neproduktivne načine koji mogu biti pogubni za sreću.“, dodaje on.
Za potrebe istraživanja Kilingsvort i njegov saradnik Daniel Gilbert su napravili veb aplikaciju za ajfon (iPhone) koja je kontaktirala učesnike u proizvoljno vrijeme. Kada bi dobili poruku, morali bi da odgovore što trenutno rade, tako što bi čekirali stavke od ukupno 22 aktivnosti, kao što su obavaljanje kućnih poslova, kupovina ili gledanje televizije. Potom bi ocenjivali koliko su srećni na skali od 0 do 100, i napisali bi da li su skoncetrisani ili sanjare o nečem pozitivnom, negativnom ili neutralnom.
Rezultati su pokazali da na sreću više utiče to koliko nam misli lutaju i koliko daleko smo otišli u maštanju, nego aktivnost koju obavljamo u datom trenutku. Naučnici kažu da je dekoncetracija ključni uzrok nezadovoljstva, prije nego obrnuto.
„Ljudski um luta, a ovakav um je nesrećan. Sposobnost da se razmišlja o nečemu što se ne dešava je razumno dostignuće koje ima emocionalnu cijenu,“ napisali su autori u magazinu „Sajens“. Na pitanje zašto su su ljudi posebno skoncetrisani dok vode ljubav, Kilingsvort je odgovorio: „Ako bi vam stigla poruka dok vodite ljubav vjerovatno ne bi bilo baš dobro da izvadite svoj iPhone. Seks je jedna od nekoliko aktivnosti koja zahtijeva i pruža zadovoljstvo samo pri punoj pažnji.“
Više od 5000 ljudi je pristalo da učestvuje o ispitivanju o sreći, a istraživači se nadaju da će privući još više njih da bi mogli da se bave mentalnim zdravljem u različitim geografskim područjima i između polova i tako dobiju još tačnije rezultate.
„Nadamo se da ćemo imati nove učesnike iz cijelog svijeta i da ćemo tada moći da odgovorimo na pitanja na koja prije nismo mogli, jer nikada nismo imali ovakve podatke iz ljudskih iskustava,“ rekao je Kilingsvort.
(B92)
