Predsjednički kandidat koalicije Preokret i lider Liberalno-demokratske stranke Čedomir Jovanović istakao je u razgovoru za Portal Analitika da bi - u interesu države Srbije i njene budućnosti - pravio kompromise i sa političkim protivnikom kao što je Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke.
- Sve velike reči o Srbiji davno su potrošene. Mi se u Srbiji moramo dogovoriti oko posla koji je pred nama, oko promena. Ako, recimo, u Crnoj Gori postoji stepen saglasnosti oko ključne orijentacije – kao što je put države prema Evropi - onda je taj politički dogovor raznorodnih stranaka, ta vrsta kompromisa, dobra za društvo jer glavne političke partije rade u opštem interesu. Tako gledam i na sličnu vrstu kompromisa u Srbiji: ako smo mogli svojevremeno da napravimo dogovor u interesu Srbije sa Tadićem i Dačićem, zašto isti dogovor ne bi bio moguć sa Nikolićem koji menja svoj politički program, napominje Jovanović.
Prije same završnice kampanje u Srbiji, Čedomir Jovanović se odlučio, kao predsjednički kandidat izborne liste Preokret, da napravi regionalnu turneju po bivšim jugoslovenskim republikama kako bi ukazao na potrebu i želju Srbije da ubrzano obnovi odnose sa svojim susjedima. Prvo odredište Jovanoviću je bila Crna Gora, gdje se, osim sa premijerom Igorom Lukšićem susreo i sa predsjednikom i starim političkim saveznikom iz vremena borbe protiv Slobodana Miloševića - predsjednikom Demokratske partije socijalista Milom Đukanovićem. Bez želje da daje direktne sugestije crnogorskim političkim akterima, Jovanović ipak naglašava da je politički promašaj upoređivati model vladavine Đukanovića i Miloševića, što često rade crnogorski opozicionari. Jovanović napominje da je današnja Crna Gora mnogo drugačija od Srbije iz vremena Miloševića.
- Verujem da u ovdašnjim protestima sindikata, studenata i dela stranaka u Crnoj Gori dominira potreba da ljudi budu angažovani u životu jednog društva. No, treba znati da energija koja se valja izvan institucija, pre ili kasnije, gubi na specifičnoj težini. Na kraju se politička snaga meri kroz institucije društva, organizacije, političke stranke, na izborima - to je u politici merilo. Imali ste u Crnoj Gori mogućnost za političko nadmetanje nedavno na lokalnim izborima; imaćete krajem godine parlamentarne izbore i to su mesta na kojima Crna Gora treba da formuliše politiku. S druge strane, čini mi se da je opsednutost Đukanovićem, koju primećujem kod dela javnosti u Crnoj Gori, kontraproduktivna. Vidite, Crna Gora nije ona zemlja koja je bila pre 10 ili 15 godina. Ona se menja i ne treba zaboraviti velike stvari, uspehe, izbegnute rizike, a to su velika dostignuća za koje su zaslužni ljudi i politika koji dugo vode Crnu Goru, ističe Jovanović.
ANALITIKA: U Srbiji su 6. maja izbori na svim nivoima, predsjednički, parlamentarni, pokrajinski, lokalni. Vi nastupate kao predsjednički kandidat ali i lider koalicije Preokret. Može li se zaista očekivati majski preokret u Srbiji?
JOVANOVIĆ: Želeo bih da naše društvo iskoristi šansu koja još postoji. Ali, politički preokret ili preporod Srbije ne zavisi samo od mene kao predsjedničkog kandidata ili samo od koalicije Preokret već od drugih učesnika u izbornom procesu, prvenstveno od stranaka koje društvu uporno uskraćuju pravo na jasnu viziju života u Srbiji. Predugo je Srbija izbegavala suštinske reforme i u toj slepoj ulici – na koju smo sami sebe osudili – došli smo do samog kraja.
Zbog toga su se izbori pretvorili u tumaranje od danas do sutra; zato bih podelio izbornu kampanju na dve slike: jedna je ona u kojoj ćete prepoznati sve ostale stranke i druga slika u kojoj se pojavljujemo mi kao nosioci politike koja je prošla težak test realnosti, politike koja je uvek govorila otvoreno o problemima Srbije, o Kosovu, o neophodnoj evroatlanskoj orijentaciji države kada su ovde prizivali Beloruse u pomoć...Voleo bih da građani Srbije razumeju potrebu za takvim, suštinskim, promenama.
ANALITIKA: Zar nije bilo promjena i otklona od te mračne slike - Evropska komisija je Srbiji ipak dala status kandidata? Je li to u stvari bila pobjeda Borisa Tadića i njegove politike formulisane rečenicom „i EU i Kosovo“?
JOVANOVIĆ: Mi smo do kandidature za EU došli kroz krizni menadžemnt Evrope koja je procenila da je u ovom trenutku za nju manja šteta da nam da status kandidata od opasnosti koje bi izazvala evropska izolacija Srbije! Ne bih tu činjenicu nazvao ni trujumfom ni Tadića ni naše vlasti – iako ne bih imao ništa protiv da smo bili uspešni u evropskim integracijama. Pre bih to opisao kao „pobedu politike nužde“ Borisa Tadića: politike koja je sebi za ključni cilj postavila - održanje na vlasti.
ANALITIKA: Sa kim onda Vaš Preporod može krenuti u preporod Srbije?
JOVANOVIĆ: Politika u Srbiji je oskudna u izboru. Moja obaveza kao političara je oduvek bila da razmišljam o interesu društva. Zbog toga sam 2008. godine podržao koaliciju Tadićevih demokrata i Dačićevih socijalista u Beogradu jer sam smatrao da je važnije demontirati politiku onog starog nacionalizma kojeg su simbolizovali Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj, nacionalizma koji je Srbiji naneo toliko zla. Istovremeno, tim potezom smo vlastima dali priliku da pokažu šta mogu da urade u novim okolnostima.
Problem je, međutim, što je srpska koaliciona vlast - personifikovana u Borisu Tadiću - sprovodila neku konfuznu politiku, punu paradoksa ali i kontinuiteta nekih srpskih zabluda. Srbija je propustila 12 godina i gledamo u leđa većini država u regionu. Ne radi se tu o zavisti, ne smeta meni činjenica što Srbija, kada su u pitanju evropski standardi i promene, ipak gleda u leđa Hrvatskoj i Crnoj Gori - da o Sloveniji ne govorim - već se radi o društvu koje je izmoreno gubljenjem šansi; društvu koje mora da živi i radi duplo brže da bi došli do cilja kojem težimo – stvaranja moderne, organizovane i produktivne države Srbije. To nije lak zadatak i na tom putu su zablude koje - ponekad i nesvesno - širi Demokratska stranka, poput zablude „i EU i Kosovo“ samo su faktor usporavanja hoda Srbije.
ANALITIKA: Kako onda doći do kritične mase spremne da gradi Srbiju koju ste sada opisali?
JOVANOVIĆ: Verujem da takav potencijal postoji u srpskom društvu. Zato je važna i pozicija Preokreta nakon izbora, da budemo neka pokretačka snaga te Srbije spremne na promene. Oko te ideje okupljamo mnoge, sve ono što ima neku specifičnu političku težinu u Srbiji, bez obzira na to da li je reč o političarima koji su bili popularni devedesetih godina kao što je Vuk Drašković ili pak o mladim političarima ili intelektualnim krugovima...
ANALITIKA: Nedavno ste, u razgovoru za Prvu srpsku televiziju, izjavili da – u cilju dobrobiti srpskog društva - ne bi izbjegavali ni koaliciju sa Tomom Nikolićem. Takav stav su mnogi u Vašoj okolini ocijenili kao odstupanje od stranačke politike.
JOVANOVIĆ: Vidite, sve velike reči o Srbiji davno su potrošene. Mi se u Srbiji moramo dogovoriti oko posla koji je pred nama, oko promena. Ako, recimo, u Crnoj Gori postoji stepen saglasnosti oko ključne orijentacije – kao što je put države prema Evropi - onda je ta politički dogovor raznorodnih stranaka, ta vrsta kompromisa dobra je za društvo jer glavne političke partije rade u opštem interesu. Tako gledam i na tu vrstu kompromisa u Srbiji: ako smo mogli svojevremeno da napravimo dogovor u interesu Srbije sa Tadićem i Dačićem, zašto isti dogovor ne bi bio moguć sa Nikolićem koji menja svoj politički program?
Nemam problem sa koalicijama, ni sa ličnostima koje su lideri drugih stranaka, nemam problem ličnog odnosa sa Borisom Tadićem. Smatram samo da je Tadić treba da prestane sa predstavama za javnost i pravljenjem magle. Smatram da je Tadić dužan - kao izabrani predsednik Srbije – da ponudi program za Srbiju, a ne da nam umesto države nudi Demokratsku stranku, uskopartijske interese; kao da želi da nas ugura pod haubu Fiata...
Takođe, Toma Nikolić kao lider jake opozicione stranke, dužan je da progovori o greškama svoje ranije politike, jer će jedino tako i uticati na promenu društva - promenom svoje politike i priznavanjem te promene. Mi smo zemlja koja je politički devastirana ekonomski iscrpljena, ekonomija sa više od dve milijarde duga, sa najvećom inflacijom i stopom nezaposlenosti, država u koju još uvek veliki procenat mladih želi da napusti... Zato političari u Srbiji imaju obavezu da javno kažu: kako ćemo da napravimo društveni preokret, kojim sredstvima planiramo da ga ostvarimo, ko su ljudi koji to mogu da urade, što je uloga naučne, ekonomske, političke elite...Ukoliko želimo promene, dužni smo da to ponudimo narodu koji hoće promene.
ANALITIKA: Da li to znači da narod u Srbiji jeste, ali da politička elita nije za promjene?
JOVANOVIĆ: To je suština problema današnje Srbije, nespremnost najvećeg dela političke elite na suočavanje sa izazovima i na suštinske promene. Mislim da je stvarna slika društva u Srbiji drugačija od one koju emituju Tadić i Nikolić i verujem da većina u srpskom društvu želi promene i da su građani zaista spremni na promene. O tome svedočim iz ličnog iskustva. Nemam ni jedan problem sa građanima u Srbiji kada govorim o protrebi normalizovanja odnosa sa Crnom Gorom; nemam niti jedan problem da govorim građanima o potrebi redefinisanja ideologije nacionalizma, kada pričam o našim zabludama prema Kosovu. To su sve teme na koje javnost u Srbiji regauje pozitivno... Po meni, problem je sa političarima u Srbiji koji ne vide svoju šansu, ne vide vlastitu političku budućnost u Srbiji ukoliko se zaista dese promene. U slučaju promena – njih više nema na vrhu.
ANALITIKA: Paktirali bi, ako dobro razumijem, i sa Tadićem i sa Nikolićem u interesu Srbije. Koja je onda "donja linija" Vašeg kompromisa; podsjetiću da ste u Vašoj knjizi „Moj obračun sa prošlošću“ opisali detalj da Vam je premijer Zoran Đinđić, svojevremeno kada se vratio iz SAD, poklonio knjigu o Džonu Ficdžeraldu Kenediju sa posvetom „Bez kompromisa sa suštinom“. Da li onda Vaša današnja ideja o kompromisima odstupa od ove političke devize?
JOVANOVIĆ: Ne odstupa, naprotiv: pravimo kompomise - radi dostizanja suštine! Ništa me drugo apsolutno - ne interesuje.
Da taj svoj stav ilustrujem na crnogorskom primeru. Ako je cena crnogorskog mira bila glasanje za Miloševića kao saveznog predsednika 1997. godine, to nisam doživljavao kao izdaju srpske opozicije; ako je cena afirmisanja crnogorske države bila bojkot saveznih izbora 2000. godine – to niko od nas u DOS-u nije doživljavao kao izdajstvo demokratskih snaga u Srbiji, iako je nama u tom času puno značilo tih dodatnih 200 hiljada glasova u Crnoj Gori.
Što želim reći: nekad radite kompromise na početku da bi ostvarili cilj na na kraju borbe. Voleo bih kada bi naša politika direktno vodila ka uspehu društva, ali to u realnosti nije moguće. U Srbiji u ovom času nikome ne bih oduzeo pravo da radimo zajedno u opštem interesu. To je shvatanje kompromisa u korist suštine.
ANALITIKA: Da li razumiju Vaši glasači takve ideje? Iz redova nekadašnjih Vaših podržavalaca čula se ideja o bijelim listićima - stav da je bolje da se ne zaokruži niti jedna partija...
JOVANOVIĆ: Mislim da se o tome više priča u medijima nego što je ideja belih listića dominantna u demokratskoj javnosti Srbije. No, ideju o belim listićima posmatram kao kao svojevrsni poziv na preispitivanje, želju za nekom vrstom unutrašnjeg dijaloga; upozorenje da treba da sagledamo - svi političari u Srbiji, šta smo uradili i da li smo učinili makar deo onoga što smo obećavali pred prošle izbore. Ipak, beli listići su pojava koju ne smatram da ima utemeljenje u Srbiji. To je tek neka vrsta protesta onog dela ljudi koji su bili u drugim redovima i koji su razočarani situacijom u društvu i na taj način izražavaju protest pred izbore.
ANALITIKA: I Crnoj Gori slijede uskoro izbori ali je ovdje drugačija vrsta protesta: organizuju se demonstracije i zahtijeva smjena Vlade ali i vlasti koju personifikuje Đukanović jer je, kako se kaže, zarobio Crnu Goru kao nekad Milošević Srbiju. Bili ste jedan od lidera oktobarskih promjena u Srbiji kada je svrgnut Milošević, dobro znate i današnje odnose snaga u Crnoj Gori. Zato mi se čini da sa distance možete sagledati – da li je moguće u Crnoj Gori preslikavanje srpskog Petog oktobra, vaninsitucionalna promjena vlasti, neka vrsta crnogorskog proljeća?
JOVANOVIĆ: Ne bih želio da sada iz Srbije popujem crnogorskoj javnosti, ali mislim da treba da upozorim na grešku poistovećivanja politika Miloševića i Đukanovića.
Vidite, u čitavom svetu zajednice su danas nezadovoljne, tragaju za nekim novim modelom odnosa. Reč je pokretima koji su tipični za ovo vreme – bez obzira na to da li govorimo o akciji „okupiraj Vol Strit“ ili o „fejsbuk revoluciji“. To su pokreti koji nose neku ideju o promenama. Verujem da i u ovdašnjim protestima sindikata, studenata i dela stranaka u Crnoj Gori dominira potreba da ljudi budu angažovani u životu jednog društva.
No, treba znati da energija koja se valja izvan institucija, pre ili kasnije, gubi na specifičnoj težini. Na kraju se politička snaga meri kroz institucije društva, organizacije, političke stranke, na izborima - to je u politici merilo. Imali ste u Crnoj Gori mogućnost za političko nadmetanje nedavno na lokalnim izborima; imaćete krajem godine parlamentarne izbore i to su mesta na kojima Crna Gora treba da formuliše politiku.
S druge strane, čini mi se da je opsednutost Đukanovićem, koju primećujem kod dela javnosti u Crnoj Gori, kontraproduktivna. Vidite, Crna Gora nije ona zemlja koja je bila pre 10 ili 15 godina. Ona se menja i ne treba zaboraviti velike stvari, uspehe, izbegnute rizike, a to su velika dostignuća za koje su zaslužni ljudi i politika koji dugo vode Crnu Goru.
Crna Gora je izbegla unutrašnje sukobe, izašla relativno mirno iz strašnih lomova raspada Jugoslavije, hrabrog političkog suprotstavljanja Miloševiću, mirne dezintegracije zajednice Srbije i Crne Gore. To nije bilo jednostavno. Crna Gora ide kroz tranziciju, napreduje u evropskim integracijama, ulazi u NATO, to su sve odluke koje su bile komplikovane, ali su u Crnoj Gori donete i sprovedene. To nije mala stvar. Konačno, Crna Gora je, recimo, u većini ekonomskih, socijalnih, razvojnih parametara ispred Srbije. Veća je prosečna plata, manja nezaposlenost, manji regionalni i spoljnopolitički izazovi, niža inflacija i tempo zaduživanja. Te stvari se ne smeju zaboraviti i ignorisati kada se procenjuju nečiji politički rezultat i zasluge.
Draško ĐURANOVIĆ
