Taj zakon, između ostalog, zabranjuje svaku radnju od strane države koja bi rezultirala likvidacijom privrednog društva „Montenegro Airlines“ AD Podgorica jer je u pitanju resurs od strateškog nacionalnog značaja, a predviđa i da se privredno društvo ”Aerodromi Crne Gore” AD Podgorica ne može valorizovati po modelu koncesije niti po bilo kojem modelu koji bi doveo u pitanje većinsko vlasništvo države.
To je danas ispred Socijaldemokrata saopštio Aleksandar Mitrović, koji je bio i član radne grupe za pripremu pregovora sa EU Poglavlje 8 – Državna pomoć i konkurencija.
Mitrović je rekao i da je sami državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija saopštio da je protiv likvidacije Monterengro Airlines.
Kako je istakao Mitrović, Montenegro Airlines je nacionalna avio-kompanija Crne Gore osnovana 1994. godine, koja je od osnivanja prevezla više od 9,5 miliona putnika. Saobraća na ukupno 30-ak destinacija, 16 u redovnom i ostalo u čarter saobraćaju.
“Njeno učešće u ostvarenom prometu na crnogorskim aerodromima je u 2019. godini bilo na nivou od 25 odsto, ali u konkurenciji od više od 50 redovnih, čarter i niskobudžetnih avio-kompanija. U pitanju je jedan od najvećih državnih privrednih subjekata sa više stotina zaposlenih (od kojih je značajan broj licencirano vazduhoplovno osoblje), sa godišnjim prihodom od preko 70 miliona eura, koje godišnje preveze preko 650 hiljada putnika, a koji ostvaruju direktan doprinos prihodima države od turizma preko 180 miliona eura. Dakle, potencijalnim gašenjem bi se prouzrokovala šteta od preko 200 miliona eura”, kazao je Mitrović.
On je napomenuo da je zbog posljedica pandemije COVID-19 EU učinila fleksibilnijim restrikcije kada je u pitanju državna pomoć, posebno za pokriće gubitaka koji su nastali usled korona virusa odnosno pandemije. Tako je npr. Francuska podržala AirFrance sa 7 milijardi eura, Njemačka Lufthansu sa 9 milijardi eura, Portugal TAP sa 1,2 milijarde eura, VladaHolandije dala i planira da da ukupno 3,4 milijarde eura za podrsku KLM, Španija Iberiu sa 750 miliona eura, Austrian Airlines sa 600 miliona eura, Finska Finnair sa 500 miliona eura, Belgija Brussels Airlines sa 290 miliona eura, Vlada Srbije će po procjeni Fiskalnog savjeta morati da pomogne opstanak Air Serbia sa 200 miliona eura.
Mitrović posebno ističe i da sami državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija, koji ima relevantno iskustvo u avioindustriji, je u Informaciji Vladi o stanju MA istakao da je protiv likvidacije i da je u regionu posebno uočljiv primjer državne pomoći kompaniji Air Serbia i najvećem evropskom avio-operateru Lufthansa.
“Saglasan sam sa njim kad je i konstatovao da je oduka o očuvanju i postojanju nacionalnog avio prevoznika i politička odluka, a ne samo uskoekonomska odluka”, poručio je Mitrović.
U cilju očuvanja jednog od najvrjednijih državnih razvojnih resursa, ovim zakonom definisano je da i Crna Gora zadržava većinsko vlasništvo u privrednom društvu Aerodromi Crne Gore AD Podgorica.
“Kompanija Aerodromi Crne Gore osnovana je 1999. godine, a od 2003. godine, rukovodi međunarodnim aerodromima u Podgorici i Tivtu, koji su do tada bili u vlasništvu JAT-a. Od samog osnivanja, društvo je konstantno napredovalo. Broj putnika opsluženih na aerodromima je porastao sa 605 hiljada u 2003. godini na preko 2,6 miliona u 2019. godini. U 2019. godini, Aerodromi Crne Gore AD su opslužili i 14.533 vazduhoplova, dok je taj broj u 2003. godini bio 5531. U ukupnom prometu aviona u 2019. godini na aerodromima Podgorica i Tivat učestvovalo je više od 50 avio-kompanija, od kojih trinaest u redovnom saobraćaju.Sa oba aerodroma se saobraćalo na oko 70 destinacija. Profit ove kompanije prije oporezivanja je u 2003. godini iznosio 961 hiljada eura, a u 2019. godini preko 15 miliona eura”, poručuje Mitrović.
Kako je dodao, finansijske analize pokazuju da Aerodromi Crne Gore mogu sami da uzmu kredit, investiraju značajna sredstva na oba aerodroma za izgradnju novih terminala i rekonstrukciju i proširenje manevarskih površina, uredno vraćaju kredit i da u narednih 25 godina po osnovu izdvajanja iz neto profita u državni budžet uplate više stotina miliona eura.
Osim toga, od poreza na dobit država može prihodovati do 100 miliona eura i još oko 100 miliona eura od drugih poreza, doprinosa i raznih taksi.
Jedan od potencijalnih modela, ističe on, u cilju neophodnog unapređenja poslovnih performansi može svakako biti i dokapitalizacija, odnosno ulazak stranog renomiranog partnera kao manjinskog akcionara.
Mitrović zaključuje porukom da nam u ovom zahtjevnom vremenu ne treba populizam nego odgovornost.
“Moramoshvatiti da su nacionalni interesi u ekonomiji iznad dnevne politike i jeftinih političkih poena, jer će politički motivisana, ishitrena i nepromišljena postupanja u privredi dugoročno donijeti štetu svim građanima, bez obzira na bilo koju političkupripadnost. A odluka da se Aerodromi Crne Goreprodajuili prepustestranom koncesionaru, u čije džepove bi se, umjesto u budžet, slivala višemilionska dobit, ili da se likvidira nacionalna aviokompanija koja doprinosi turizmu godišnje 180 miliona eura, bi predstavljala ekonomski zločin, zbog čega je SD i predložio zakon koji to sprječava”, zaključio je Mitrović.
