Strah od “grčkog scenarija”

 

(Za Portal Analitika iz Beograda)

 

Crveno svetlo odavno neprestano gori kada se radi o srpskoj ekonomiji i njenom oporavku. Na pitanje šta očekuje novu vladu Srbije Zoran Živković - nekadašnji premijer Srbije koji je i danas veoma popularan u medijima- odgovorio je: "Brutalno suočavanje sa istinom u ekonomiji, rat korupciji, primena mera Fiskalnog saveta, decentralizacija, nove investicije...".

Je li to suviše mračno sagledavanje budućih dana ili, na žalost, realna slika srpske ekonomije?

Opasnost od zaduženosti: Saniranje ovih gorućih problema težak su posao za svaku vladu bez obzira ko je bude vodio, a izlazak zemlje iz krize postao je najznačajniji politički problem i verovatno jedan od glavnih uzroka što kasni dogovor stranaka oko formiranje buduće vlade.

Kada se tome doda i zaduženost Srbije koja je premašila 50 odsto bruto društvenog proizvoda (procenjuje se rast zadužennosti do kraja godine preko 55 odsto), jasno je zašto se nikome ne žuri da udje u vladu, ali se i postavlja pitanje da li će Boris Tadić, ako najzad bude izabran za premijera, moći da ispravi sve ono što je njegov prethodnik Mirko Cvetković zabrljao.

Veliko pitanje predstavlja i namicanje dve milijarde evra koliko nedostaje u budžetu (!) pogotovo kada se zna da nema priliva već samo odliva stranih investicija; da je svaki četvrti radno sposoban stanovnik Srbije nezaposlen; odnosno da je stopa nezaposlenosti 24 odsto. Opravak ekonomije se neumitno vezuje za borbu protiv korupcije za koju nema jasne strategije odakle početi, a još je neizvesnije kako će se završiti.

 Upozorenja: Preti li zaista Srbiji grčki scenario? Za srpske građane ovo pitanje - kada ga  izgovore ekonomisti zvuči kao daleko upozorenje ili puko teoretisanje. Međutim, kada tu mračnu budućnost kao opasnost predstavi bivši potpredsednik Vlade Božidar Đelić, onda zaista pitanje deluje realnije, čak i zastrašujuće.

"Centralno pitanje je formiranje vlade koja će obezbediti da ne doživimo grčki scenario,  odnosno da će teret drugog udara ekonomske krize pasti na državni aparat”, upozorio je Đelić..

Drugim rečima ako vlasti u Srbiji hoće da bilo šta urade, mora se prvo skresati državna administraciju čiji je broj zaposlenih u proteklih osam godina vladavine Tadićeve Demokratske stranke porastao za - deset hiljada! Sada u državnoj administraciji radi oko 28 hiljada službenika dok ih je 2000. godine bilo svega osam hiljada.

Problem glomaznog državnog aparata najviše se vezuje za zapošljavanje po partijskoj liniji, a u prvoj fazi reforme državne administracije procenjuje se da bi izmedju tri i četiri hiljade činovnika trebalo da ostane bez posla.

Remont države: Prema rečima profesora ekonomije dr Miodraga Zeca sa Filozofskog fakulteta, Srbija prvo mora da napravi koncept jeftine države, da parlament umesto dosadašnjih 250 ima 150 poslanika, a u državnoj administraciji da radi između devet i deset hiljada profesionalnih i dobro plaćenih ljudi.

"Ne zna se ko više kuka najbogatiji ili najsiromašniji. Iz krize nećemo izaći dok radikalno ne remontujemo državu", rekao je Zec i slikovito objasnio stanje srpske ekonomije: "Kuća se ruši, a mi popravljamo fasadu".

Objašnjavajući da Srbija može doživeti sudbinu Grčke ako se ništa ne uradi u ekonomiji države, profesor ekonomije dr Nebojša Savić kaže da se sadašnja situacija mora posmatrati iz svih uglova i da je situacija teška. "Skoro je izjednačen broj zaposlenih i broj penzionera… Kasa je prazna, očekivanja su ogromna kao i predizborna obećanja", rekao je Savić.

Sa druge strane, kasu dodatno prazni i gašenje malih i srednjih preduzeća čiji se broj u protekloj godini smanjio za oko 60 hiljada, najviše zbog loših uslova poslovanja i prevelikog opterećenja plata.

U Srbiji su porezi i doprinosi na plate 64 odsto. Sve više privatnih firmi je dovedeno u apsurdnu situaciju da upaćuju poreze u državnu kasu i kasne sa isplatama zarada. Prosek plata u privatnom sektoru je za oko 20 odsto manji od onih u javnom koji platu dobijaju tačno u dan. Zanimljivo je i da je od 1,7 miliona zaposlenih država - gotovo svakom trećem zaposlenom – poslodavac”.  U stvari, nekako je danas u Srbiji najpoželjnje zanimanje biti državni činovnik.

Slučaj Danijeli i Fijat: Sa takvom državom i strane investicije za kojima vapi Srbija su neizvesne, a najbolje o tome govori slučaj italijanske firme Danijeli. Ova firma je u toku predizborne kampanje potpisala pismo o namerama sa Vladom Srbije, a pre nekoliko dana je umesto u Srbiju svoj novac investirala u - Hrvatsku željezaru u Sisku! Isti oni koji su potpisali pismo o namerama sada govore kako to pismo, slobodno rečeno, može svako da potpiše i kako ono ne znači ništa.

Međutim, ekonomista Dragomir Janković iz Evropskog ekonomskog instituta u Briselu je još u martu ove godine je rekao da su "šanse Srbije i zemalja regiona za privlačenje novih investicija izuzetno male zbog visokog nivoa korupcije".

Ovome treba dodati i podatak da je država od "US stilla" preuzela smederevsku željezaru još u januaru i da još uvek nije nađen strateški partner za nju, iako je ova firma godinama bila najveći srpski izvoznik.

Koliko je država "ozbiljna" u nameri da se bavi povećanjem proizvodnje i poštuje postojeće ugovore govori i prošlonedeljni nesporazum izmedju italijanskog Fijata i Vlade Srbije. Od planiranih 83 miliona eura - koliko je država trebalo da upati Fijatu za pokretanje proizvodnje u Kragujevcu - do sada je uplaćeno samo osam. I to tek onda kada je u medijima objavljena vest da Fijat kasni sa proizvodnjom jer Vlada nije uplatila dogovoreni novac.

Iz svega ovoga više je nego jasno kakav je odnos prema stranim investitorima i šta ih u Srbiji odbija. Kao prvo nepoštovanje dogovora, a druga stvar je ogromna papirologija za pokretanje biznisa koja sa sobom nosi i ogromnu korupciju.

Preporuke eksperata: Na sve ovo opet su najzanimljivije poruke ekonomista koje političari selektivno čuju.

"Političari ne treba da posežu za socijalnom demagogijom, populizmom i politikantsvom već nova vlada na realnim pretpostavkama treba da bazira svoju ekonomsku poliitku", smatra ekonomista Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Pored ovih saveta i prof dr Mihajlo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju upozorava da se svi problemi moraju rešavati strateški i dugoročno i suštinski, odnosno po njegovim rečima: "Naivno je očekivati da će ključni problemi u realnom i finansijskom sektoru biti rešeni odjednom".

Osim teoretičara, o tome šta nova vlada treba da radi sve češće govore i predstavnici malih i srednjih preduzeća koji se još uvek održavaju u ekonomskom životu. Tako, prema mišljenju Milana Kneževića - vlasnika konfekcijske firme "Modus" , koji je u kampanji prišao stranci Tomislava Nikolića - poželjan je engleski model institucionalnog upravljanja zemljom.  Konstatujući da je dugo godina "stanje u privrede od države tretirano kao vremenska nepogoda", Knežević zagovara "demokratizaciju društva i razvlašćivanje pojedinaca u korist institucija".

Sve ove preporuke su realne. Samo je pitanje - da li će ih iko sprovesti, ili će nova vlada nastaviti da radi po starom sistemu ako je budu činile stranke koje su Srbiju vodile u poslednjih osam godina.

Violeta CVEJIĆ