Haškom sudu za ratne zločine pošlo je za rukom ono što odavno nije ni jednom Srbinu: ujedinio je sve nepomirljive političke i društvene oponente u Srbiji u poslednjih 20 godina!
Upravo tako: zbog oslobađajućih presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču na istoj strani našli su se borci za pravdu i pomirenje; desnica i levica; tvrdi nacionalnisti i zagovornici suočavanja sa prošlošću… Svi oni su, prosto rečeno, konstatovali da su i nož i pogača u rukama Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu kada se radi o deljenju pravde.
Jezik revolta: Beograd nije ostao ravnodušan na provokacije koje su stizale iz zagrebačke slavljeničke euforije.
Pored skupova desničarske organizacije "Naši" i paljenja hrvatske zastave ispred Predsedništva Srbije u organizaciji vanparlamentarne Srpske radiklane stranke, na udarce najviše je uzvraćao premijer Ivica Dačić. Na ponudu hrvatskog selektora da Gotovina i Markač izvedu početni udarac na fudbalskoj utakmici koju u aprilu sledeće godine igraju reprezentacije Hrvatske i Srbije Dačić je rekao da Hrvatska može da pozove koga hoće da izvede početni udarac i postavio pitanje: "Da li revanš meč u Beogradu treba da otvore Veselin Šljivančanin, Milan Milutinović ili unuk Slobodana Miloševića".
U nizu oštrih kritičnih izjava prema haškom Tribunalu i njegovoj presudi Dačić je u jednoj rečenici rekao da "bira reči zbog Srbije", a već u sledećoj je ovaj sud nazvao "inkvizicijom".
Nešto smireniji je bio njegov zamenik Aleksanadr Vučić, koji je vest o presudi dočekao u Kanadi rekavši da je Srbija ispunjavala i da će ispunjavati sve svoje međunarodne obaveze, ali da su građani “konsternirani haškom presudom”.
I dok predsednik Srbije Tomislav Nikolić smatra da je presuda skandalozna i da otvara stare rane, predsednik generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić je napisao da neće podneti ostavku već će "ovim međunarodnim kriminalcima naneti štetu koju nisu očekivali da će im se desiti". Jeremić je tekst završio rečima da iz taktičkih razloga više neće komentarisati oslobađanje generala jer: "Sada treba biti pametan i potisnuti gorčinu", naveo je on.Dva dana kasnije Jeremić je za 10. april zakazao javnu raspravu u generalnoj skupštini o ulozi međunarodnih ad hok krivičnih tribunala o ostvarivanju pravde i pomirenju medju narodima.
Zatezanje srpsko-hrvatskih odnosa: Nezadovoljstvo haškom presudom glavna je tema političara već četiri dana, a otkazivanje posete potpredsednice Vlade Suzane Grubješić Zagrebu 27. novembra prvi je zvanični odgovor Srbije.
"Neću iću u Zagreb. Nije ni vreme ni prilika, pogotovo zbog delirijuma koji traje i eksplozije palanačkog nacionalizma", rekla je Grubješić. Ona je pojasnila da joj ne bi bilo prijatno da u takvoj lošoj atmosferi po Srbe i Srbiju produžava protokol o saradnji s Hrvatskom u oblasti evropskih integracija, koji je potpisan 2009. godine i važi do marta naredne godine.
U saveopštoj histeriji oglasio se i general Gotovina koji je u intervjuu za srpski tabliod "Kurir" pozvao prognane Srbe da se vrate u svoju domovinu Hrvatsku.
Za popravljanje ionako krhkih odnosa izmedju Srbije i Hrvatske ponovo će biti potrebno dosta vremena, bez obzira što srpski političari iz vladajućih struktura ponavljaju da presuda generalima nema veze sa hrvatskim narodom. Sve i da je tako sada je sasvim jasno da od povlačenja medusobnih tužbi izmedju Hrvatske i Srbije za genocid nema ništa.Poznavaoci međunarodnog prava gotovo su jednoglasni u oceni da će Hrvatska sada sa još više žara ući u argumentaciju sopstvene tužbe. Tako profesor međunarodnog prava dr Tibor Varadi, koji je bio zastupnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u sporu sa BiH kaže da je više puta govorio da niko u Haškom tribunalu ni sa srpske ni sa hrvtaske strane nije osuđen za genocid za nedela u Hrvatskoj.
“Štaviše nije ni optužen. To znači da veoma visoko postavljena lestvica za Međunarodni sud pravde nije dostignuta ni sa oslobadjajućim ni sa osudjujućim presudama za Gotovinu i Markača. Nema ni srpskih počinitelja krivičnih dela optuženih ili osuđenih za genocid", rekao je Varadi uz napomenu da bi vansudsko rešenje bilo najracionalnije.
Navodeći da su zbog toga šanse za dokazivanje genocida minimalno objektivne Varadi smatra da je u cilju dobrosusedskih odnosa interes obe države mirno rešenje spora.
Kosovska sjenka: Sumnja je nadjačala nadu da će pravda biti zadovoljena kada se radi i o ostalim optuženim Srbima koji čekaju na presude ovog suda, ali i unela neizvesnost koliko još niskih udaraca predstoji iz Haga kada je u pitanju presuda kosovskom lideru Ramušu Haradinaju. Uoči njenog izricanja 29. novembra pojavile su se glasine da će biti oslobadjajuća, a kosovski premijer Hašim Tači je izjavio da se Haradinaju sprema doček u Prištini. Ramuš Haradinaj, Idriz Baljaj i Ljahij Brahimaj su optuženi za zločine nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu 1998. godine.
Haška presuda koja je u Srbiji usijala javno mnjenje i dovela ga skoro to tačke ključanja okuražila je desnicu što je verovatno bio i razlog za otkazivanje velike Konferencije o nasleđu Haškog suda - koja je u organizaciji Tribunala trebalo da se održi 22. novembra u Beogradu. Sa druge strane ta presuda podstiče i evroskepticizam, pa je stranka Vojislava Koštunice izdala Proglas u kojem traži da Srbija zauzme političku neutralnost, odustane od evrointegracija i pozvala gradjane da ga potpišu.
-Mislim da će ova presuda Srbiju još više udaljiti od evropskih integracija, a srpska javnost će biti još eurofobičnija i to, čini se, s dosta dobrim razlogom, rekao je profesor medjunarodnih odnosa Dr Predrag Simić. Procenjujući da sve to komplikuje i pregovore oko Kosova upravo zbog atmosfere koja će nastati u Srbiji jer će se sada teško verovati onome što dolazi iz Brisela. On je zaključio i da će Beograd, posle ovakve presude, imati mnogo uži manevarski prostor sa Prištinom.
Kako dalje: U raznim kritikama i ocenama koje su se čule poslednjih dana o radu Tribunala ali i o ponašanju srpskih političara, njihovom nedostataku takta u ključnim momentima za zemlju podseća se i da je Srbija izgubila u građanskom ratu, odnosno da se zna kako prolaze gubitnici i sa čime sve treba da se suoče.
Bez obzira na to što je premijer Dačić u subotu razgovarao telefonom sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton i što je njegov sastanak sa premijerom Kosova Tačijem najavljen za prvu polovinu decembra meseca, predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da će razgovori o osetljivim pitanjima dve strane odložiti za januar. Odnosno, da će planirani nastavak decembarskih razgovora biti u senci oslobađajuće presude Haradinaju.Prema njegovim rečima pred sadašnjom vladom je težak ispit i odluka da li će od gubitnika preći kod pobednika. "Bojim se da bi dalje plivanje u etnonacionalizmu dovelo do rasparčavanja Srbije", smatra Janjić.
Pre odluke o polaganju ovog teškog ispita vlada prvo treba da smiri uskovitlane nacionalističke strasti, pokaže odgovornost u ispunjavanju obećanja da evropski put Srbije nema alternativu i odoli onima koji bi da je gurnu u samoizolaciju.
Violeta CVEJIĆ
