(Iz Skoplja, specijalno za Portal Analitika)
Tvrdnje policije da su počinioci petostrukog ubistva radikalni islamisti izazvale su različite reakcije; nisu to obrazloženje baš svi oberučke prihvatili. Više hiljada pripadnika albanske nacionalnosti masovno je protestvovalo u petak u centru Skoplja, tražeći da se krivica ne svaljuje samo na Albance i islamske vernike, zahtevajući da se „uhapse pravi krivci“.
Deo javnosti i medija imaju rezerve prema nalazima istrage, eksperti su uzdržani, a međunarodna zajednica i strani posmatrači pozivaju na poštovanje pravne pocedure i zakona, kako bi javnost bila uverena da su osuđeni pravi krivci gnusnog petostrukog ubistva.Zvanična verzija: Višečlana grupa sledbenika radikalnog islama su počinioci petostrukog ubistva kod Smilkovskog jezera u blizini Skoplja. Ovom kategoričnom izjavom šefica makedonske policije Gordana Jankulovska, otvorila je specijalnu konferenciju za novinare, održanu baš na praznik - 1. maja.
Rezultati istrage saopšteni su dvadesetak dana posle svirepe egzekucije petorice nedužnih ribara, od kojih su četvorica bili mlađi od 20 godina. Višestruko ubistvo izazvalo je šok, neizvesnost i zabrinutost među građanima Makedonije, bez obzira na njihovu nacionalnost i versku pripadnost. Zločin, nezapamćen u novijoj istoriji Makedonije, izvršen 12. aprila, u medijima i javnosti je nazvan Uskršnji masakr.
Policija je saopštila da su protiv počinilaca petostrukog ubistva podnete krivične prijave za terorizam. Kako se navodi, njihov cilj je bio da se stvori osećaj straha, neizvesnosti i nesigurnosti, a motiv - privrženost ideji radikalnog islama, opasnog, kako je više puta naglašeno, i za islamske i za hrišćanske vernike. Policija od prvog trenutka tvrdi da je razbijena grupa pripadnika radikalnog islama, većinom državljana Makedonije. Nije spomenuta direktna povezanost ove ćelije sa nekom od poznatih terorističkih organizacija u svetu, ali ima jasnih naznaka o tome. Ukazuje se, naime, da su pojedini pripadnici grupe ratovali na strani talibana u Avganistanu i u Pakistanu, protiv vojnika NATO, u čijem su sastavu i pripadnici Armije Makedonije.
Rezultati istrage saopšteni su posle masovne akcije pod kodnim imenom „Masakar“ u kojoj je učestvovalo oko 800 policajaca. Uhapšeno je 20 lica, među kojima i žene, a izvršeni su pretresi u više stanbenih i privrednih objekata na širem području Skopja i Kumanova. Istražni sudija odredio je maksimalan pritvor za devet uhapšenih. Troje od njih Alil Demiri (27) i braća Afrim (32) i Agim (33) Ismailović su, kako tvrdi policija, izvršili petostruko ubistvo, dok su im Fejzi Aziri (54) i Rami Sejdi (24) pomagali pri izvršenju zločina i bekstvu na Kosovo. Demiri i Afrim Ismailović su u bekstvu.Javna priznanja i doza rezervisanosti: Makedonska javnost i mediji odali su priznanje policiji koja je bukvalno 20 dana bila na nogama i vodila intenzivnu istragu. Ipak, neke tvrdnje policije deo javnosti i medija su primili - sa dozom rezerve.
Povod su bila iskustva prethodnih obimnih i spektakularnih akcija policije koje su obilovale masovnim hapšenjima, ali i oslobađajućim presudama. Dodatni povod su i kategorične tvrdnje policije da su uhapšeni pravi krivci. Malo ko je koristio uobičajene pravne formulacije kao što su - osumnjičeni za zločin ili osnovana sumnja...
Državni tužilac požurio je da saopšti da će tražiti maksimalnu kaznu – doživotnu robiju, dodajući, ipak, da će o tome odlučiti nakon što oceni rezultate istrage. Pojedinosti, barem one koje su dostupne javnosti, kao i relativno mršav rezultat masovnih pretresa, nisu potvrdile kategorične tvrdnje istrage i ostavile su prostor za rezervisanost.
Nedorečenost policijske istrage bila je jedan od povoda za protest Albanaca u centru Skoplja, u petak. Policija tvrdi da ih je bilo oko 1.500 demonstranata, pojedini mediji navode da ih je bilo barem dvostruko više, što donekle sugerišu i snimci sa protesta, koji je prošao bez većih incidenata – oštećen je jedan automobil, razbijeno je desetak prozora, a stradao je i jedan bilbord... Pozivom „Stop za montirane slučaje“, protest je bio organizovan preko socijalnih mreža. Demonstranti su tvrdili da uhapšeni nisu pravi počinioci zločina, tražili su ostavku ministarke policije, optužujuči je da svojim izjavama stigmatizira sve islamske vernike i Albance, koje apriori proglašava ubicama. Većina medija je korektno izveštavala o protestu, osim onih bliskih vlasti, koji su ocenili da se samo u Makedoniji protestuje zbog hapšenja ubica.Eksperske nedoumice: Eksperti za bezbednost nisu skloni da kategorično potvrde postojanje i aktivnosti radikalnog ili, kako kažu, političkog islama u Makedoniji. Ukazuju da je bilo i ima pokušaja da radikalni islam penetrira i u Makedoniju, ali da, bar do sada, nije imao mnogo pristalica, niti krajnje ekstremne i terorističke manifestacije.
U Makedoniji – makar do petostrukog ubistva - nije bila registrovana radikalna grupa, navode eksperti, koji ne isključuju i mogućnost da je neka takva grupa ipak postojala ali nije bila otkrivena. Ipak, ukazuju da treba sačekati kako će završiti istraga pre nego što se donesu bilo kakvi zaključci. Stručnjaci za bezbednost navode i da radikalne terorističke grupe, posle svojih akcija preuzimaju odogovornost za učinjeno delo, ostavljaju svoj potpis, što je u slučaju petostrukog ubistva u blizini Skoplja izostalo.
Posle petostrukog ubistva kružile su razne verzije o motivima, naručiocima i izvršiocima. Bilo je i poređenja da je to atak na bezbednost i stabilnost države, ravan atentatu na pokojnog predsednika Gligorova. Jedna od verzija - da je to osveta za već pomalo zaboravljen slučaj „Raštanski lozja (vinogradi)“ ima neke dodirne tačke sa nalazima istrage.
Pre deset godina pripadnici policije ubili su sedam stranih državljana – šest Pakistanaca i jednog Indijca, za koje se tvrdilo da su teroristi. Bilo je to početkom marta 2002. godine, nedugo posle oružanog konflikta u Makedoniji. Slučaj je pratilo dosta kontroverzi, među kojima i tvrdnje da su ubijeni bili samo ilegalni ekonomski emigranti. Posle toga bila je podmetnuta bomba u zgradu počasnog konzula Makedonije u Pakistanu. Prema nezvaničnim izvorima bila je upućena i pretnja da će, kad tad, uslediti osveta. Lokacija „Raštanski lozja“ je relativno blizu Smilkovskog jezera gde se aprila ove godine dogodilo petostruko ubistvo. Istraga je verovatno imala u vidu i ovu opciju, ali oficijalno nije spomenuta.Političke reakcije: Petostruko ubistvo i hapšenje grupe osumnjičenih za ovaj zločin su događaji koji imaju direktan uticaj na međunacionalne i međuverske odnose u Makedoniji. To je krhko i veoma osetljivo tkivo i, upravo zbog toga, posebno se pažnja posvećuje u reakcijama političkih lidera, partija i međunarodnih predstavnika.
Protesti u Skoplju neće značajnije uticati na međunacionalne odnose, ocenio je u subotu premijer i lider vladajuće partije VMRO-DPMNE, Nikola Gruevski (posljednja slika dolje). On je otvoreno izrazio i sumnju da su učesnici protesta bili izmanipulisani. Premijer tvrdi da je policija obezbedila čvrste dokaze i da će se na sudu pokazati prava istina. Time je odbacio ocene da se radi o politički motivisanom hapšenju i sudskom procesu.
To je, još jednom u nedelju, naglasila šefica makedonske policije u intervjuu za državnu agenciju MIA. Policija je uspela da odgoori na sve izazove i pokazala je da je moderna i efikasna i da može da se upoređuje sa svim policijama u Evropi, izjavila je Gordana Jankulovska, u prigodnom intervjuu povodom Dana policije.
Ubistvo je ubistvo, bez obzira na nacionalnost onoga ko je to počinio, rekao je premijer Gruevski, koji u izjavi nije spomenuo, niti terorizam, niti islamski radikalizam. Sličnu ocenu, da ubice imaju ime i prezime i da Albanci ne mogu da prihvate kolektivnu odgovornost za ubistva dece i kriminal, ima i Demokratska unija za integraciju (DUI), albanski koalicioni partner u vladi. Albanci su najviše zainteresovani da se otkriju pravi počinitelji, izjavio je portparol partije Bujar Osmani (gornja slika). Neki mediji, ne navodeći izvor, pišu da posle protesta u Skoplju, najveća partija Albanaca u Makedoniji ocenjuje da je situacija u državi napeta.
Opoziciona partija Albanaca Nacionalni demokratski pokret (NDP) odmah je ukazala da se policiska akcija „Monstrum“ ne može oceniti uspešnom, da je - prema dokazima koji su predstavljeni javnosti - jasno da je istraga vođena u pogrešnom pravcu i da nisu uhapšeni pravi počinioci. Pokušaji da se kriminalni problemi prenesu u sferu vere, ne samo što su neprihvatljivi, već su i opasni za bezbednost zemlje i mogu da budu povod za novi lanac nasilja, pri čemu bi stradali nedužni građani, nezavisno od njihove etničke i verske pripadnosti, ocenjuje opoziciona partija koju predvodi uticajni gradonačelnik Gostivara, Rufi Osmani.Misija Evropske unije i Američka ambasada u Skoplju, u odvojenim saopštenjima, ne iznose ocene o nalazima istrage. Naglašeno se, međutim, zalažu da nadležni organi vrše svoju dužnost, bez obzira na versku i etnišku pripadnost počinioca, da se poštuje pravna procedura i da se sudska odluka donese u razumnom zakonskom roku. Američka ambasada je, pre protesta Albanca u Skoplju, pozvala na uzdržanost.
Petostruko ubistvo u blizini Skoplja, kao i nalazi policije da je to teroristički akt iza koga stoje radikalni islamisti, ponovo je uzburkalo međunacionalne i međuverske odnose u Makedoniji. To je posredno potvrdio i premijer Gruevski izjavom od subote - da protesti neće značajnije uticati na međunacionalne odnose. Njegova ocena da su učesnici protesta bili izmanipulisani, baš i ne vodi smirivanju stanja. Najnoviji događaji izazvali su tenzije i poljuljali su međunacionalne i međuverske odnose u Makedoniji, ali opšta ocena je da nema direktne opasnosti od konflikta, kakav je bio 2001. godine.
Risto POPOVSKI
