Turski investitori, bliski turskoj Investicionoj banci, ozbiljno su zainteresovani da preuzmu upravljanje Željezarom, pod uslovom da u toj fabrici bude uposleno od 600 do 700 radnika, potvrđeno je Portalu Analitika iz crnogorske Vlade. Izvori našeg portala tvrde da su Turci zainteresovani za dalja ulaganja u nikšićku kompaniju ukoliko bi im se - za uzvrat - ustupio određeni procenat akcijskog kapitala.
Da li će, zaista, doći do eventualne transakcije, zavisiće od spremnosti aktuelnog vlasnika da prepusti turskom investitoru upravljanje fabrikom, ali i od volje Sindikata i njegovog čelnog čovjeka Janka Vučinića da prihvati činjenicu da polovina radnika mora da ode kući. Nakon novogodišnjih praznika, turska ponuda biće na stolu novog premijera.
Teška situacija u fabrici: Nikšićka Željezara se trenutno nalazi u najtežoj situaciji od njenog osnivanja 1956.godine jer - fabrika ne prozvodi čelik, a menažment nema novca za dugoročnu proizvodnju, nabavku sirovina i dalja ulaganja, za što je potreban kredit od čak 20 miliona eura.
Da stvar bude još gora, veliki problem za pokretanje proizvodnje predstavlja i milionski dug Elektroprivredi zbog čega je kompaniji isključena struja, tako da nova elektrolučna peć ne može da radi.
Interesovanje turskih kompanija, odnosno turske Investicione banke za Željezaru se može tumačiti činjenicom da turski bankari žele da zaštite svoju investiciju. Naime, upravo je turska Investiciona banka - februara ove godine - odobrila 25 miliona eura za ugradnju nove elektrolučne peći i prijeko potrebni sistem otprašivanja gasova. Garancije za taj kredit je dala Vlada Crne Gore.
Oprema za peć je stigla iz Turske, a kompanije iz te zemlje su učestvovale u montiranju. Zbog svega toga, može se reći da su Turci izuzetno dobro upoznati sa stanjem u nikšićkoj kompaniji. Ugradnju peći su pratile brojne kontroverze jer stručnjaci iz Željezare smatraju da ta oprema nije visokog kvaliteta. No, pravi odgovor na pitanje - kakvog je kvaliteta nova elektrolučna peć – može se dati tek nakon što ugrađena oprema definitivno proradi.
Turski ministar najavio interesovanje za Željezaru: Interesovanje turskih investitora za preuzimanje Željezare direktno je najavio turski ministar industrije i trgovine Nihat Ergun!
Turski ministar je 3. decembra, na sjednici crnogorsko-turske mješovite Komisije za ekonomsku saradnju, saopštio da su turski investitori zainteresovani da ulažu u infrastrukturu, energetiku, turističke kapacitete u Crnoj Gori, ali i u Željezaru. Ovakvo istupanje turskog ministra nije izazavalo interesovanje crnogorske javnosti, ali jeste poruka crnogorskoj Vladi da su Turci spremni da uđu u ozbilnju priču oko nikšićke fabrike.
Kako da Turci preuzmu Željezaru: Turci bi mogli preuzeti Željezaru da aktuelni vlasnik britansko-holandska kompanija MNSS ne ispoštuje svoje obaveze i dođe do raskida ugovora. Jedan od uslova za raskid je - da MNSS zakasni dva mjeseca da isplaćuje radnicima plate.
Procedura raskida ugovora pravno je komplikovana i trajala bi čitava dva mjeseca.
Shodno Kupoprodajnom ugovoru - ako se utvrdi kršenje obaveza - Vlada je dužna da partnera o tome obavijesti, a na odgovor bi se čekalo maksimalno 30 dana. Ako investitor u prdviđenom roku ne odgovori ili ne ispravi nepravilnosti - u narednih mjesec dana može se zakazati Skupština akcionara na kojoj bi akcije Željezare ponovo bile predate Vladi.Međutim, aktuelni vlasnik MNSS ima „keca u rukavu“ - otvorenja prijetnja tužbom Arbitražnom sudu (London ili Frankfurt). Naime, advokati MNSS-a su, u pismu Vladi prošle sedmice, saopštili da zbog “više sile”(čitaj: radničko zauzimanje upravne zgrade) nijesu u obavezi da ispunjavaju obaveze iz ugovora. Istovremeno, usmeno su zaprijetili da će od države tražiti odštetu koja bi mogla iznositi - najmanje 80 miliona eura!
MNSS smatra da su postupci Sindikata ugrozili unošenje novih sredstava u tu fabriku.
Poznato je da tranzicijske zemlje loše prolaze na Arbitražnom sudu, pa su iz Vlade ovakve, iako usmene prijetnje, uzeli krajnje ozbiljno.
Tako se čitava situacija u Nikšiću dodatno komplikuje. Agonija nikšiće kompanije traje čitavu deceniju - najviše zahvaljujući Vladinom lošem izboru strateških partnera, prastaroj tehnologiji proizvodnje čelika, trulim kompromisima, velikom broju zaposlenih bez ekonomskog opravdanja... Ukoliko ne bude prihvaćena turska ponuda, onda je sasvim izvjesno da stečaj ozbiljno prijeti nekadašnjem ponosu crnogorske industrije.
Predrag ZEČEVIĆ
