Nisu to samo trube. Ali svakako jesu i gusle. Za Škotlanđane je to zvuk gajdi, koji ih prati još od Vilijama Valasa i XIII vijeka. Za naciste je bila „Kavalkada Valkira“ iz opere Riharda Vagnera. „What a Wonderful World“ Luisa Armstronga, američkim vojnicima je „podizala moral“ u Vijetnamskom ratu i poslužio kao glavna numera filma „Good Morning, Vietnam“. Danas u vojne akcije ide prva generacija vojnika sa slušalicama, piše Katja Rikardi u italijanskom listu „Repubblica“. I rat sada ima svoju muzičku podlogu. Pjesme postaju oružje koje može transformisati čovjeka.
Godine 2004. Džonatan Pislak, kompozitor i profesor muzike na Siti Koledžu u Njujorku, javno je osudio zvanični sajt grupe „Slayer“, trash-metal benda osnovanog iz Los Anđelesa. Zahvaljujući brzim solažima, praćenim jakim bubnjevima sa dva doboša, „Slayer“ pripada onima koji sviraju ekstremni metal, a njihov treći album „Reign in Blood“ (Kraljevstvo krvi) stvorio je današnji death-metal. Tekstovi govore o satanizmu, nacizmu, ratu, nasilju, serijskim ubicama i netrpeljivosti prema ostalim religijama. Na sajtu grupe, jedan od korisnika foruma piše da je tokom prvog rata u Zalivu 40 odsto pisama članovima benda dolazilo upravo od vojnika stacioniranih na Bliskom Istoku. Podatak nije bio baš tačan, ali je zaiteresovao profesora Pislaka, koji je tada počeo prva istraživanja, čije je rezultate kasnije objavljivio u brojnim knjigama.
U ritmu ispaljenih metaka: U svojim studijama Pislak opisuje ulogu muzike u regrutovanju vojnika, borbama ili tokom ispitivanja. Numere Berija Vajta, naravno, nisu dio liste, jer u Iraku ili Avganistanu listu uglavnom čine numere Eminema, grupa „Slayer“ i „Metallica“. U Bagdadu je pronašao vod koji je pucao uz „muzičku pratnju“ svih djela Vagnera, što je bio njihov omaž filmu „Apokalipsa danas“.Prema profesoru, hevi metal, sa karakterističnim gitarama i ritam sekcijom, je dobra osnova kada se pripremate da idete u misiju, jer „ima zvuk sličan municiji ispaljenoj iz automatskog oružja“. Svjedočenje vojnika Kolbija Bazela, nako što je godinu dana proveo u Iraku, to i potvrđuju:
- Slušao sam „Slayer“ kako bih se smirio u najgorim situacijama. Ponekad si stvarno bez volje, ne da ti se da budeš vojnik. Želiš da budeš negdje drugo, bez snage si i potrebna ti je motivacija. Ali onda odslušaš pravu muziku i kažeš sebi: „Ma, idemo u tu misiju“.
Lil Džon, drugi vojnik koga je intervjuisao Pislak, ispričao je da je sa drugovima do iznemoglosti slušao pjesmu „I Don't Give a F...“ od Tupaka, sve do trenutka kada bi se osjetili dovoljno puni snage da izađu na bojno polje. I – pucaju.
Proučavajući ovu tematiku, Pislak je zaključio da je „grupa ’Metallica’ jaka, ali kada se ide u Faludžu, mnogo je bolje slušati ’Go to Sleep’ od Eminema“. Džez je za rijetke trenutke odmora, R&B je zabranjen, kantri – marginalizovan. U rov se ide uz rok muziku.
Poput mnogih prije njih, grupa vojnika iz Iraka snimila je album pod nazivom „Mortaritaville“, čija naslovna numera kaže: „Uništen, opet sam u Bagdadu / Jedan vikend u mjesecu, malo sjutra / Volio bih da šutnem pravo u zube onog ko me regrutovao / Ali znam – sve je to moja krivica“.Muzika sve vraća u život: Svaki od vojnika ima svoju listu, svako se trudi da dostigne maksimum u „adekvatnom“ izboru muzike, jer se jednakost po uniformi ne primjenjuje i na muzički izbor. Ipak, razlika je samo u onome što se čuje u slušalicama, jer ih na frontu uniforma sve čini jednakim.
- Nisam ni znao za neke muzičke pravce i grupe dok nisam došao u vojsku – priča vodnik Kolbi Bazel, koji je u Iraku bio 2003. godine i obično čistio svoju pušku uz „Cure“ ili „Smiths“.
- Platon je smatrao da različiti tonaliteti imaju različiti uticaj na čovjeka. Pokušajmo da zamislimo muziku kao poslasticu za čula, koja podiže naš duh. To je zaista divna ideja, ali samo dok se vezuje za ono dobro u nama – piše Pislak.
Kada se vrate sa fronta, bivši vojnici mijenjaju i muzičku listu. Jer, pjesme nas mogu vratiti kroz vrijeme, oživjeti lijepe, ali i veoma ružne trenutke. To je kao druga strana Mjeseca: ono što se ne vidi, muzika može vratiti u život.
Džez kao uspavanka: U Pislekovim opservacijama ne zaprepašćuju opisi numera koje vojnici slušaju, već riječi i izrazi koje oni koriste da opišu moć muzike. Jedan od njih je rekao da pjesme „uspijevaju da ih pretvore u monstrume, u neljudska bića“. Taj argument je interesantan sa psihološkog, etičkog, pa čak i neurološkog stanovišta. U svojim studijama Pislak pokušava da odgovori na pitanje šta se dešava sa grupom ljudi koja je u stresnoj situaciji i ima na raspolaganju samo određenu muzika, kao i kako dolazi do njihove mentalne transformacije.
Vodniku Ronaldu Botelu, koji je tri puta bio u Iraku, džez je služio za uspavljivanje.
- Problem nastaje kada pustimo pogrešnu muziku. Jednom smo, ne mnogo vrijemena prije misije u Samari, tri sata slušali božićne pjesme dječijeg junaka Alvina Superstara. E, taj put smo zaista jedva spasili živote – ispričao je Botelo.
Izgleda da rat više voli rep, nastao iz pucnjeva u uskim gradskim uličicama, da obožava hevi metal, i izuzetno poštuju death-metal. Muzika nas oduvijek „puni“, a sada za određene i – puca.
(Priredila: K.J.)
