Tri tačke koje će biti na dnevnom redu diskusije su diplomatsko-konzularna predstavništva, privatna i nekadašnja društvena svojina, odnosno preduzeća i imovinska prava i obaveze. Ipak, očekuje se da će se najveća ”bitka” voditi oko ambasada, a konačan dogovor o podjeli imovine ubrzao bi i rad na ostalim ”kolosjecima”.
Visoki predstavnik za sukcesiju Gašo Knežević kaže da je do sada, od 123 spornih DKP objekata, raspoređeno samo pet ambasada:
- Za još 42 objekta, mahom u atraktivnim evropskim zemljama, postoji odluka o podjeli, ali se još raspravlja o modelima primopredaje. Za ostale ne postoji baš nikakvo rješenje. Srbija traži da se najprije postigne dogovor o raspodjeli svih diplomatskih nekretnina, prije nego što počne da prepušta objekte.
Prema tom dogovoru, Srbija treba da napusti 22 objekta koja je koristila od raspada SFRJ, a datumi iseljenja iz podeljenih zgrada biće predmet razgovora u Sarajevu.
Dok Srbija ”zateže” oko ambasada, jer je teško pronaći novac u budžetu za rentiranje ili kupovinu novih nekretnina u kojima bi bila smještena srpska predstavništva, drugim državama, poput BiH, Hrvatske i Slovenije je problem podela državnih preduzeća.
U skladu sa Ugovorom o sukcesiji, koji je potpisan u Beču 2001.godine a ratifikovan 2. juna 2004. godine, Bosna i Hercegovina treba da dobije 15,5 odsto imovine SFRJ, Hrvatska 23, Makedonija 7,5, Slovenija 16, a bivša SCG 38 odsto.
Podjela finansijske imovine državne zajednice Srbija i Crna Gora (SCG) regulisana je, Sporazumom između te dvije države iz 2006. godine, neposredno prije crnogorskog referenduma. Shodno tom dokumentu, Crnoj Gori treba da pripadne 5,88 odsto imovine SCG, a Srbiji 94,12 procenta.
To praktično znači da nakon završetka sukcesije bivše SFRJ, Crnoj Gori i Srbiji tek predstoje pregovori o imovini SCG.
