„Izborni zakon koji je usklađen sa međunarodnim standardima bitan je dio tih reformi“. „U svakoj evropskoj državi izbori su srž demokratije, zato što je to čin kojim građani iskazuju volju - ko žele da ih predstavlja. Izborni zakon, u skladu sa evropskim standardima, srž je Kopenhaških kriterijuma, koji su važan dio procesa integracija u Evropsku uniju (EU)“, naveo je on. Prema njegovim riječima, više od 30 mjeseci se radi na izbornom zakonodavstvu, i u Delegaciji EU nadaju se da će biti postignut konsenzus o tom pitanju. „Iskreno se nadamo da ćemo biti u prilici da postignemo visok nivo konsenzusa među političkim partijama i tako još jednom pokažemo ostatku regiona kako se održavaju multikulturni odnosi u Crnoj Gori uz uzajamno poštovanje i razumijevanje“, kazao je Maurer.
Šefica Misije OEBS-a u Crnoj Gori Paraskiva Badesku kazala je da je poznato da je uslagašavanje izbornog zakona sa Ustavom prioritet Crne Gore i da je „to neophodno uraditi što prije i bez daljeg odlaganja“. „Poslije velikog napora uloženog u pronalaženje kompromisnog rješenja, bilo bi šteta da se ovaj Nacrt zakona, kojim se on usaglašava sa Ustavom, ne usvoji jer bi njegovim usvajanjem imale koristi sve političke partije i njihovo biračko tijelo“, kazala je ona. Predstavnik Socijaldemokratske partije (SDP) Rifat Rastoder smatra da nema razloga za politizaciju pitanja izbornog zakonodavstva, navodeći da ne vidi razlog da zakon ne bude usvojen. „Bilo bi porazno da ovaj posao ne dovršimo na prvim radnim sjednicama ove jeseni“, naveo je on, dodajući da su rad na izbornom zakonodavstvu već ocijenili eksperti Venecijanske komisije (VK) i OEBS-a. Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Miodrag Vuković tvrdi da je Radna grupa za izradu izbornog zakonodavstva prethodne dvije godine „potrošila“ na najozbiljniji način. „Ispoštovali smo stavove VK i OEBS-a“.
„Rekli smo da postoje određene odredbe, odnosno sugestije OEBS-a kojima će se baviti oni koji treba da pišu novi izborni zakon. U ovom slučaju trebamo da usaglasimo zakon sa Ustavom“, naveo je on. Predsjednik Socijalističke narodne partije (SNP) Srđan Milić kazao je da paralamentarna većina nema političke volje za usaglašavanje izbornog zakonodavstva. „Smatram da je preozbiljno reći da smo se složili oko većine, a da je ostao jedan mali dio. Da li je autentična zastupljenost manjina za ljude koji pripadaju vladajućoj većini mali dio zakona o izboru odbornika i poslanika“, upitao je Milić. On je kazao da je opozicija uradila svoj predlog zakona o izboru odbornika i poslanika. „Taj predlog zakona će biti stavljen u proceduru“. Milić je rekao da će opozicija tražiti kompromis. „Dakle, nema švedskog stola i nema ponašanja po sistemu - ovo mi odgovara ili će postojati predstavnik opozicione partije koji će glasati za jedno i drugo rješenje“. Lider Pokreta za promjene (PzP) Nebojša Medojević kazao je da je opozicija očekivala da vlast neće imati političke volje da se temeljno izmijeni izborno zakonodavstvo.
„U Crnoj Gori izbori nijesu ni fer, ni sloboni, ni demokratski, ni legalni, ni legitimni“ „Smatramo da dok ne dođe do prve smjene vlasti u Crnoj Gori, demokratskim putem, nećemo imati fer i poštene izbore. Zbog toga smatramo da političke partije demokratske opozicije moraju čvršće i bolje da sarađuju sa EU i OEBS“, dodao je on. Lider Demokratskog saveza u Crnoj Gori Mehmet Bardhi smatra da preloženi nacrt zakona nije prihvatljiv za Albance iz više razloga, a prvi je što ne oslikava realnost multietničkog i multiunacionalniog društva Crne Gore“. „Ovim korakom crnogorske vlasti nastavljaju višedecenijsko nametanje vladavine silom manjinskim narodima na prostorima na kojima je Crna Gora nasilnim putem proširila svoje teritorije“, smatra Bardhi. Politički direktor Demokratske partije socijalista Predrag Sekulić kazao je da se poslije izlaganja njegovih kolega iz opozicije ne može oteti utisku da je insistiranje na tome da se neće glasati za predlog zakona otvorena opstrukcija evropskih procesa. „Sad dolazimo u situaciju da oni koji su predlagali neka rješenja i oni koji su bili za ta rješenja sada ne žele da glasaju za predloženi zakon“, objasnio je on. Sekulić je kazao da će predstojeća sjednica Skupštine biti prilika da se vidi ko je za evropske integracije, a ko nije. „Nema nikakvih dilema da ovo može da bude jedan od političkih kriterijuma sjutra za nastavak pregovora Crne Gore sa EU i to naše kolege iz opozicije veoma dobro znaju“, rekao je Sekulić.
