Novi način: “Ovo je prerađena mašina za sječu mesa. Kada se pažljivo koristi, može da siječe veoma precizno“.
U jednoj od laboratorija pomenutog univerziteta, biolog Bernard Keler radi upravo na takvoj mašini. Na policama - tegle sa preparatima raznih vrsta riba – orada, pastrmka, haringa…
„Ovo je biološka laboratorija u kojoj sistematski prepariramo i seciramo ribe. To radimo da bismo mogli tačno da vidimo strukturu ribe, posebno mišiće – kako bismo to poslije mogli tehnički da iskoristimo.”
Vijak će zamijeniti riblje repno peraje: Keler i njegov tim rade na jednom novom, alternativnom, pogonu za brodove. Riječ je o nečemu što bi trebalo da zamjeni brodski vijak i što je zapravo vještačko riblje repno peraje.
„Standardni pogon na brodovima su vijci ili propeleri. Oni su, međutim, dijelom veoma štetni za okolinu. To se posebno uočava u Veneciji. Zbog brojnih motornih brodova, i jakog komešanja vode, ispiraju se temelji zgrada u plitkoj vodi, pa se one ruše kao kule od karata. To nas je podstaklo da pokušamo da napravimo alternativu za propeler – kopiranjem ribljeg repnog peraja.“
Kelerova ideja je bila da se brodski vijak zameni mehaničkim perajem koje bi se blago pokretalo, i koje bi izazivalo manji pritisak u vodi i tako nanosilo manje štete u rijekama, jezerima i kanalima.
Brod-robot „Smoki“: Međutim, postavlja se pitanje da li je tu ideju moguće sprovesti u djelo. Zbog toga je napravljen prototip, tzv. riba-robot, koja se zove Smoki.
„Osnovu Smokija čini mehanički skelet u obliku ribe. Dugačak je oko metar i sastoji se od deset segmenata povezanih savitljivim šipkama“, kaže inženjerka i fizičarka Brita Abe.
„Ova je poput orade. Riba je, inače, obavijena kožom od prirodne gume, koja joj se oblači poput haljine, i tako je stavljamo u vodu.”
Smoki je veći od prave orade otprilike pet puta, ali je sličnost frapantna. Međutim nešto tu nedostaje.
„Naš Smoki trenutno nema bočna peraja. Ima samo repno, koje smo napravili po ugledu na pravu oradu. Peraja sa strane za sada nisu predviđena, jer bi to umnogome otežalo problem.“
Tu je i računar: Smoki sada visi, na suvom je. Brita Abe mora da ga popravi. Inače, pokreće ga osam elektromotora otpornih na vodu, takozvani „servosi“.
„Kretanjem se upravlja kompjuterski. Program je analizirao stvarno kretanje riba i shodno tome upravlja određenim segmentima, tako da se Smoki kreće talasasto, od glave prema repu.“
Abe i Keler nekoliko puta su isprobali Smokija i u vodi. On se, doduše, pokrenuo, ali još uvijek ne pliva tako brzo kao što se očekivalo.
Brod sa pogonom na peraja bi svakako drugačije izgledao od Smokija, ribe-robota. Naučnicima je pošlo za rukom da na brod stave peraje, zapravo mehanički riblji rep koje bi imalo samo dva, maksimalno tri zgloba – umjesto deset, koliko ih ima Smoki.
„Vjerovatno je bolje kada se kretanje ne odvija horizontalno nego vertikalno – onako kako pliva kit. Onda bismo mehanički riblji rep mogli da konstruišemo da bude širi i iskoristimo cijelu širinu broda.”
Ideja je originalna. Međutim, da bi stvarno i profunkcionisala, potrebno je još dosta istraživanja. Postavlja se pitanje kako konstruisati mehanički riblji rep koji će imati dovoljno snage da pokreće brod? To je samo jedan od problema na čijem će se rešavanju raditi još neko vrijeme u Darmštatu.
F. Grotelušen, D. Roščić (Dojče vele)
