UPIS smatra da je ovdje bila riječ o ponižavanju pravne države, te da je „trijumfalizam“ voditeljke Tine Raičević, povodom okončanja serijala bio opravdan, budući da je ostalo prećutano koliko je ta igra na sreću kroz 40 emisija, ostvarila profita i od kolikog broja multiplikovano skupljih SMS poruka.“
UPIS navodi da je svo vrijeme „ostao zatvoren vidik organa državne uprave, Ministarstva finansija, Poreske uprave i organa krivičnog gonjenja i otkrivanja.“
Saopštenje u nastavku Portal Analitika daje integralno:
„Neotvaranjem tog vidika je drastično oštećen budžet Crne Gore, ali Tina nije tome kriva, jer je ona samo simpatično uređivala i vodila emisiju pod pokroviteljstvom p.d. TV Vijesti d.o.o, njegovog zakonskog zastupnika, Uprave za igre na sreću, Ministarstva finansija i drugih nadležnih državnih instanci koje jesu krive i koje snose odgovornost. Kada zakoče i pokleknu nadležni državni organi, nipodaštavajući interese države koju predstavljaju i čija prava treba da štite, to se zove ponižavanje pravne države.
Zato je trijumfalizam TV Vijesti i njene šarmantne voditeljke apsolutno osnovan i logički opravdan. To što seire dušmani državnog budžeta, direktni i indirektni realizatori i korisnici protivpravno ušparanog novca je prirodna posledica ponižavanja pravne države. Stara poslovica kaže da se đavo krije u detaljima, a ovdje se krije u svim detaljima. Od početka - krajem septembra 2011. do prije neki dan.
Razložno je pitanje kakve veze ima nagradna igra sa promocijom pametnih, vještinama i znanju, ličnim pečatima i otvaranju intelektualnih i duhovnih vidika, sa pravnom, logičkom i ontološkom definicijom fenomena nagradne igre.
Nagradna igra prema Zakonu o igrama na sreću (čl. 2 st. 4) se priređuje radi reklamiranja pod uslovom da se za učešće u toj igri ne traži posebna uplata. Moguće da se prema poslednjem detalju iz saopštenja moglo naslutiti da je promovisanje pametnih zapravo kviz, jer je to igra u kojoj ishod zavisi od znanja učesnika kojima se pruža mogućnost da ostvare dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili pravima, a opet se ne zahtijeva posebna uplata (čl.2 st.3 ZIS).
Ali, kviz u kojem ishod zavisi od slučaja nekog neizvjesnog događaja smatra se igrom na sreću (čl.2 st.2 ZIS) što je opet nesrećan pokušaj zabašurivanja stvarne pravne i posledične, finansijske, relevantne klasične igre na sreću. Kada promakne jedan detalj, nadoveže se i drugi i tako u nedogled.
UPIS ne isključuje mogućnost da se u tobožnjoj nagradnoj igri reklamirala pamet i lični pečat kao reklamni proizvod, ali to nije zakonski, niti prirodno objektivno mjerljivo. Nije uopšte isključeno da u nagradnim igrama, kvizovima i igrama na sreću naravno ima eventualno pametnih i onih vrlo pametnih, ali to ne definiše zakonsko svojstvo same igre.
Očigledno je da se ovdje na djelu pokazalo da se ustvari 40 puta događao slučaj da je neko NAJPAMETNIJI od glupih pokupio neoporezovan profit.
Ali, tako se ulazi u problem fenomena pojma gluposti, jer državi nije dozvoljeno, niti bi bio logički prihvatljiv atribut gluposti, a ako se on zaista pokaže opravdan, glupost ne oslobađa od odgovornosti. Prema tome, poreski i pravni desperadosi su završili svoju misiju, a svi odgovorni su mudro ćutali čekajući jedan od drugoga dopis, spis, akt ili bilo kakav drugi izgovor za izvrdavanje od odgovornosti i zakonske dužnosti. Ovim je u CG za sada ostao pravno i finansijski održiv institut POREZOFOBIJE kao nesnosan stari i poznat strah od poreza. Moglo bi se zaključiti upravo kako je to voditeljica istakla, da je 81 učesnik i 40 emisija sazidao piramidu, po principu ZRNO PO ZRNO POGAČA, PIRAMIDA PO PIRAMIDA PALATA, a moguće i PALAČA SPUŽ.
UPIS se Kleopatrini zahvaljuje za značajni doprinos demistifikaciji čitavog CIKLUSA IGRI.
Desetomjesečni gubitak svijesti, pažnje i koncentracije nadležnih državnih instanci mora po našem sudu izazvati krivično pravnu penetraciju, bez obzira koliko ona bolna bila. Crnogorska javnost je postala svjedok ustanovljavanja nekog pararelnog, posebnog, OBIČAJNOG PRAVA, direktno suprotstavljenog zakonu i oopštepznatom pravnom standardu koji se definiše kao dobri poslovni običaj. To običajno pravo ćutanja, nečinjenja, i bježanja od odgovornosti se kosi sa osnovama sistema pravne države, što je pitoreskno definisao najznačajniji crnogorski pravnik V. Bogišić u čl.290 OIZ : „Zao običaj, nikad tvrd, nikad zakonit.“
Ovdje se ništa nije pokazalo zakonitim, ali jeste tvrdim radnjama nečinjenja koje su pretvrdo odćutale ono što im nalaže izričita zakonska zapovjest. Tako je ovim Bogišićevim zlim i tvrdim običajem država stavljena u funkciju ponižavanja i šegačenja, i nikom zasad ne pada na pamet da se osjeti prozvanim i da se odazove i privoli zakon. UPIS je svjestan da država ima izuzetno efikasne i monopolizovane instrumente prinude da sprovede zakone u stvarnost, ali se o tome ne želi javno govoriti, jer je očigledno neko razumjeo da je tvrdokonrno ćutanje djelotvorno sredstvo odbrane i neslućeno široka mogućnost za kršenje zakona do mile volje i bez milosti. Kompletan slučaj se u pravu definiše kao pojava kroz sintagmu BANALNO PO FORMI, OPASNO PO SADRŽAJU.
Naime, ono što se događalo je bilo banalno po formi, ali izuzetno poražavajuće i opasno po svom sadržaju. UPIS je izražavajući manifest kritičke borbe i zadatka nevladinog sektora ušao u neravnopravnu borbu kao skromna nevladina organizacija, jer je zatekao veoma moćan i organizovan sistem i tešku zloupotrebu ovlašćenja i moći. Krucijalno je pitanje, koliko država može ići daleko i koliko odmaći u neispunjavanju svojih obaveza, uzimajući u obzir da pravna država nesporno treba da funkcioniše. Državu ne mogu držati u šaci pojedinci i pojave sa više ili manje putera na glavi. A ponajmanje mogu takvi da državu i njene institucije koriste kao POGODAN materijal za manipulaciju. Privid legalnosti i legitimiteta koji se predočava javnosti je inače poznat i po čuvenoj investitorskoj prevari koja je dugo privlačila pažnju i nosila vrlo intigrantan a srodan naziv PONZIJEVA PIRAMIDA.
Zaključno, došao je poslednji trenutak da nadležne državne institucije zaustave ponižavanje Crne Gore kao pravne države ili koja pak pretenduje da to u stvarnosti zaista i bude, te da preduzme odgovorne akte i postupke kako to inače ozbiljne države rade svuda u pravno prosvećenom svijetu.
UPIS obavještava javnost da će poćetkom sledećeg mjeseca organizovati performans pred Upravom za igre na sreću, pred Ministarstvom finansija i pred Osnovnim državnim tužilaštvom, sa sloganom koji glasi:
RIN TIN TINI, SAVA RAKA TINI, SAVA RAKA TIKA-TAKA, BIJE BAJA – SPUŽ.“
