Poštovani gospodine Vučinić,
Primili smo Vaš dopis od 7. decembra 2010. upućen Izvršnom direktoru Željezare Nikšić ad Nikšić u vezi odluke Sindikata kome pripadate da započne štrajk 13. decembra ove godine, kao i u vezi štrajka upozorenja koje je Sindikat zakazao i održao danas u 12h. Izvršni direktor i Odbor direktora Željezare poštuju pravo zaposlenih da štrajkuju i razumeju frustraciju zaposlenih u Željezari. Medjutim, Odbor direktora bi želeo da Vam predoči sledeće činjenice:
Kao što je jasno predvidjeno i definisano u Planu poslovanja Željezare (t.j. Planu restrukturisanja iz februara 2010. godine koji je odobren od strane Vlade Crne Gore i koji je predmet kontrole institucija Evropske Unije) Željezari su trenutno potrebna dodatna sredstva. Više banaka i potencijalnih investitora (uključujući i Željezarinog najvećeg akcionara, MNSS B.V.) su tokom proteklih meseci izrazili jasnu volju da obezbede dalja sredstva finansiranja za Željezaru. Međutim, duboko smo zabrinuti da li Željezara može da ta sredstva iskoristi u skladu sa planom poslovanja zbog prekida poslovanja izazvanog postupkom Vašeg Sindikata od 28. septembra 2010, Vašeg otpora demontaži zastarele opreme, današnjeg strajka upozorenja, te odluke Sindikata da započne štrajk 13. decembra 2010.godine. Niko nije zainteresovan da finansira preduzeće u kojoj Sindikat pokušava da blokira odluke (naročito one teške) koje su doneli Odbor direktora i Uprava u interesu dugoročnog prosperiteta Preduzeća i u kojem je Sindikat toliko spreman i voljan da protestuje i štrajkuje.
Kupci i dobavljači, kao poslovni partneri Željezare, su krajnje zabrinuti zbog štrajka koji onemogućava Željezaru da isporuči robu u ugovoreno vreme. Željezara je morala da radi izuzetno naporno da bi pridobila kupce i ostvarila narudžbe na veoma teškom i visoko konkurentnom tržištu, te postupci i protesti Sindikata direktno vode do gubitka narudžbi od kupaca, kašnjenja u isporuci, nezadovoljstva i gubitka kupaca koji se često nikada više ne vrate. Ovo pričinjava ogromnu štetu reputaciji Željezare kao pouzdanog dobavljača, a ta reputacija se svakim štrajkom sve više i više ugrožava. Željezara neće uspeti da preživi ukoliko se njenoj reputaciji pričini dodatna šteta.
Uprava je svesna teškoća used kašnjenja zarada, iako zarade trenutno kasne desetak dana. Uprava ostaje posvećena tome da se pobrine da zarade budu isplaćivane na vreme (kao što je i bio slučaj u prošlosti) i radi sve u svojoj moći da obezbedi isplatu zarada što je pre moguće. U sadašnjim, teškim okolnostima, tražimo od Sindikata više razmevanja.
Kao što smo više puta rekli, demontaža zastarele i prevazidjene opreme koja se više nikada ne može upotrebiti i korišćenje te opreme kao otpadnog železa za uložak za peć, je jasno u najboljem interesu Željezare. Odluka o demontaži je doneta na ispravan način, u potpunoj saglasnosti sa svim zakonima i zakonskom regulativom i Sindikat apsolutno nema nikakvo pravo da stopira taj proces. Sindikat mora da razume da zaposleni, koji blokiraju implementaciju legitimnih odluka Odbora direktora, krše obaveze iz svog ugovora o radu i da će isti, u skladu sa zakonom, biti otpušteni.
Problemi drugih preduzeća koja se nalaze u krugu Željezare, uključujući Radvent, Tehnostil i ostale, nemaju ništa sa Željezarom i Sindikat ne treba da meša stvari ovih preduzeća sa Željezarinim problemima.
Uprava je svesna teškoća sa kojima se preduzeće suočava, i ne beži od njih. Uprava se suočava sa svim problemima i radi apsolutno najbolje što može u ovoj teškoj situaciji. Izvršni direktor je održao veliki broj razgovora sa predstavnicima Sindikata i od njih tražio da prekinu proteste, da saradjuju i da daju šansu promenama koje su Željezari potrebne i koje ona zaslužuje. Organizovanje štrajka je samo put u dalje probleme i dalja kašnjenja u isplati zarada.
