Istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) pokazalo je da je trend povjerenja građana u Evropsku uniju opao, u odnosu na decembar prošle godine više od deset odsto.
Đurović je podsjetila da je podrška za EU prema istraživanjima CEDEM-a iznosila 81,5 odsto a potom se smanjivala, „ali uoči potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i prodruživanju opet je bila 78,3 vrlo visoka“.
Ona je poručila da pad podrške javnog mnjenja za oko deset odsto treba da bude ozbiljan signal Vladi, međunarodnoj zajednici i svim zainteresovanim da se više zabave procesom evropskih integracija.
„O tome treba više da se govori i medijski intenzivnije prati kako bi građani razumjeli. Jača komunikacija čuva podršku a kod slabije komunikacije dolazi do manje podrške“, kazala je Đurović agenciji MINA.
Prema njenim riječima, faktori smanjenja podrške mogu se klasifikovati u više grupa.
„Što se ide dinamičnije u proces to podrška pada. Građani shvataju da je taj proces investicija, ulaganje, da ima finansijsku težinu i onda uvide da to nije samo benefit“, rekla je ona.
Đurović je ukazala da su Hrvati pred referendum za ulazak u Evropsku uniju (EU) intenzivirali kampanju kako bi podrška bila zadovoljavajuća, a izlaznost je bila manja od 50 odsto.
Faktor pada podrške, ocijenila je ona, je i uticaj ekonomske krize.
„Ne samo u EU već i u Crnoj Gori kada se opšti entuzijazam za integracije sigurno smanjuje. Kriza je duboko u Uniji i ona ne djeluje kao obećana zemlja kada ima prosječan nivo zaduženosti od 85 odsto, kada u nekim zemljama ima zaposlenost od 25 odsto i kada ostali indikatori govore da je kriza duboka“, smatra Đurović.
Ona se nada da će se pad podrške zaustaviti i da će, kako je kazala, zajedničkim dejstvom na faktore sačuvati podršku.
„Evropska integracija je blagotvorna, dobrotvorna za državu, podstiče demokratske i ekonomske reforme i u tom smislu se opredjeljujemo da idemo snažnije ka njoj“, rekla je Đurović.
Ona je poručila da treba raditi na komunikaciji prema građanima, „kako bi oni razumjeli značaj procesa“.
