Procjenjuje se da je 25.000 ljudi sterilisano bez njihovog pristanka da bi se „spriječilo rađanje potomaka lošeg kvaliteta“, što su advokati tužilaca opisali kao „najveće kršenje ljudskih prava u poslijeratnoj eri“ u Japanu.
Vrhovni sud je rekao da je zakon o eugenici iz 1948. neustavan i odbacio tvrdnju vlade da 20-godišnji rok zastarjelosti treba da ih spriječi da plate restituciju. Sud je presudio da su sterilizacije obavljene „bez racionalnih razloga“ i uz jasnu diskriminaciju tužilaca zbog njihovog invaliditeta.
Sud je takođe saopštio da je ovim postupkom teško povrijeđeno njihovo dostojanstvo, dodajući da je kontinuirana diskriminacija i teško kršenje ljudskih prava od strane vlade tokom više decenija „veoma ozbiljna stvar“.
U 2019. godini, kao odgovor na nekoliko odluka nižih sudova prema kojima je ona odgovorna, vlada je ponudila jednokratnu naknadu od 3,2 miliona jena (18.310 eura) svakoj žrtvi. Međutim, Vrhovni sud je danas proglasio to odštetu nedovoljnom.
Današnja odluka je uključivala 11 od 39 tužilaca koji su se borili na pet nižih sudova širom Japana da njihov slučaj sasluša najviši sud u zemlji. Predmeti koji se odnose na druge stranke su još u toku.
Tužitelji, od kojih je jedan broj u invalidskim kolicima, držali su natpise „hvala“ i „pobjeda“ ispred suda nakon presude. „Ne bih mogao da budem sretniji i nikada ovo ne bih mogao da uradim sam“, rekao je 81-godišnji tužilac u Tokiju koji koristi pseudonim Saburo Kita.
Kita je rekao da je sterilisan 1957. sa 14 godina kada je živio u sirotištu. Svoju tajnu ispričao je svojoj supruzi neposredno prije nego što je umrla prije nekoliko godina, dodajući da se kaje što zbog njega nijesu mogli da imaju decu.
Premijer Fumio Kišida izrazio je „iskreno žaljenje“ žrtvama i rekao da se nada da će se sastati sa njima kako bi se lično izvinio. Kišida je rekao da će vlada razmotriti nov način kompenzacije.
Oko 10.000 pacijenata zaraženih gubom takođe je bilo među onima koji su bili podvrgnuti procedurama sterilizacije dok su bili zatvoreni u izolovanim ustanovama. Godine 1996. ukinut je zakon o prevenciji lepre, što im je omogućio da budu dio društva. Vlada im je ponudila kompenzaciju i izvinjenje za svoju politiku prisilne izolacije.
Pored prinudnih sterilizacija bez saglasnosti više od 8.000 drugih sterilisano je uz saglasnost, mada vjerovatno pod pritiskom, dok je skoro 60.000 žena imalo abortuse zbog nasljednih bolesti.
