Varga ističe da Srbija mora da odustane od takve politike, potisne ruski faktor i uvede sankcije Rusiji.
“Od Srbije se očekuje da ne razbuktava potencijalne probleme i, kada je riječ o Bosni i Hercegovini, pozitivno utiče na entitet Republika Srpska kako bi se obuzdale separatističke težnje koje postoje od strane (Milorada) Dodika i Banjaluke”, pojašnjava Varga.
Srbija da uvede sankcije Rusiji
Upitan kakvi su utisci nakon posjete njemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji, Varga odgovara da ta posjeta nije dala nove odgovore, ali je potvrdila poznate.
“Srbija treba da sledi spoljnu politiku Brisela, odnosno da uvede sankcije Ruskoj Federaciji onako kako su to uradile sve države EU, i da prizna Kosovo”, ističe Varga i dodaje da su važni stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu, koji se povezuju sa sankcijama Rusiji i uklanjanjem destabilizujućeg ruskog faktora.
“Susedska politika Srbije nije bila dobronamerna. Imamo povratak u politiku ‘90-ih godina, ekspanziju nacionalističke srpske ideje. Nekada se to zvala ‘velikosrpska ideja’, sada je ‘srpski svet’ po uzoru na politiku ‘ruskog sveta'”, ocjenjuje Varga i dodaje da je veliko pitanje koliko je Srbija zainteresovana za brzinu ulaska u EU.
Sužen prostor sjedenja na dvije stolice
“Srbija ekonomski zavisi od EU – više od 60 odsto. Rusija i odnosi sa njom su važni ekonomski za Srbiju, i treba postaviti pitanje koliko Srbiji Rusija služi da ostvari svoju neutralnost”, ocjenjuje Varga, ističući da ta država treba da riješi pitanje slobode medija, vladavine prava i drugih problema sa kojima se suočava.
“Sužen je prostor manevra sedenja na dve stolice, ali dovoljan da pokaže da Srbija vodi drugačiju politiku od EU”, smatra Varga.
Kada je riječ o Otvorenom Balkanu, Varga kaže da je ideja dobro zamišljena, međutim, dodaje, akteri “glavne osovine Beograd-Tirana” koji sprovode Otvoreni Balkan – populistički su nastrojeni.
Podsjeća da je u Crnoj Gori došlo do političke promjene pod uticajem Srbije i SPC.
“Ne sme se dozvoliti ono od čega se najviše strahuje, a to je da Otvoreni Balkan bude zamena za evropske integracije”, naglašava Varga.
Ne treba zaboraviti, kaže, da u srpskom društvu postoji tradicionalno rusofilstvo.
“Vučić sve i da želi da se odrekne te politike, on ne može da izleti iz tog voza tako lako. Pre svega, imao bi podele unutar stranke, a sa druge strane – Srbiji odgovara takav neutralan status, što zvanični Beograd stalno napominje. Srbija je na putu evropskih integracija, ali uz pomoć Rusije veoma usporeno i prilično daleko”, tvrdi Varga.
Nejedinstvo Evrope
Francuski izbori, kaže, na neki način koče odlučnost Evrope i vodećih država da odlučnije nastupe pred Putinom i Rusijom.
“Ne bi Vučić mogao tek tako da stavi prst u oko razgovoru sa Putinom da je Evropa jedinstvenija”, navodi Varga, dodajući da upravo to nejedinstvo otvara prostor za laviranje između zapada i istoka.
Putinu je cilj, kaže, da se rat polako zaboravi i da Rusija izvrši ono što je naumila.
“Putin se neće zaustaviti bez ozbiljnog novog preuzimanja teritorija. Svedoci smo da je cilj da se anektira Herson, a u planu su i Lugansk i Donjeck gde borbe još uvek traju. Krajnji cilj je nanošenje velike štete Ukrajini, a rekao bih da je cilj Putina uništavanje Ukrajine”, zaključuje Varga.
