Varhelji je pojasnio da je cilj što prije pomoći zemljama Zapadnog Balkana i njihovim građanima koji već plaćaju velike cijene energenata.
„U sadašnjem geostrateškom i političkom kontekstu jasno je da Srbija treba da poveća svoje napore kako bi se uskladila sa stavovima spoljne politike Evropske unije uključujući i sankcije protiv Rusije. Od početka konflikta ovo usklađivanje sada je važnije nego bilo kada prije“, rekao je Varhelji u tokom debate Evropskom parlamentu o proširenju EU ka Zapadnom Balkanu.
Varhelji je naveo da je energetska kriza izazov za Zapadni Balkan kao i za EU, i da je zato Unija uključila region u svoju politiku i djelovanje.
„EU je pozvala Zapadni Balkan da se pridruži zajedničkom kupovanju gasa, LNG i hidrogena. Srbija i Sjeverna Makedonija su se već uključile prvom regionalnom sastanku za jugoistočnu Evropu“, rekao je Varhelji.
Hitan zadatak – smanjiti zavisnost Balkana od ruskog gasa
On je najavio takođe da je plan Unije, preko evropskog plana REPowerEU, da redukuje zavisnost Unije i Zapadnog Balkana od ruskog gasa.
„Moramo još više da smanjimo zavisnost Balkana od ruskog gasa i to je hitan zadatak. Zato radimo na šemi za spas za cijeli zapadnobalkanski region“, rekao je on.
Komesar je predložio fondove za kratkoročne, srednjoročne i dugoročne potrebe za pomoć u energetskoj krizi.
„Prve mjere predviđaju budžetsku pomoć za energetsku krizu i njen uticaj na domaćinstva i biznise. Ove mjere treba da budu od pomoći već ove zime. Druge će podržati diversifikaciju energetskog snabdijevanja preko gasa i struje i mogućnosti za skladištenje na terminalima za tečni gas LNG“, objasnio je Varhelji, prenosi Tanjug.
On je dodao da se predviđaju i manji energetski projekti za obnovljivu energiju i mjere za energetsku efikasnost. Srednjoročne mjere se sastoje od investicija koje doprinose energetskoj tranziciji i bezbjednosti, najavio je Varhelji.
Unija mora da zaštiti svoj azilantski sistem
Varhelji se zadržao i na problemu migracija. To je za EU oblast u kojoj mora brzo da se radi a EU, kaže komesar, dobrodošli su oni koji dolaze preko legalnih puteva dok vrata nisu otvorena za neregularne ulaske.
„Unija mora da zaštiti svoj azilantski sistem. Moramo takođe da se borimo protiv šverca i kriminalne aktivnosti“, rekao je on.
U ovoj oblasti, kaže Varhelji, EU neće da ostavi Zapadni Balkan da se sam bori sa migracijom i obećava da će Unija da pomogne i politički i finansijski. On najavljuje da će za 60 odsto da se povećaju fondovi za migrantsku krizu u periodu između 2021. godine i 2024. godine, a to znači više od 350 miliona eura.
