Profesorica na beogradskom Fakultetu političkih nauka, dr Tanja Miščević ocijenila je u razgovoru za Portal Analitika da novi set od 673 dodatnih pitanja na odgovore iz Upitnika Evropske komisije nije neoubičajena praksa za ovu fazu integracija. Mišćević ocjenjuje da se i ranije dešavalo da je broj dodatnih pitanja Direktorata za proširenje često prevazilazio broj osnovnih pitanja.
- Nije neuobičajen tako veliki broj dodatnih pitanja, niti je neuobičajeno da ona stižu u "talasima". Kako su odgovori na Upitnik koji je napravila crnogorska administracija zapravo podijeljeni odgovarajućim generalnim direktoratima u Evropskoj komisiji koji ih čitaju i analiziraju, tako je moguće da dodatno stignu i mnoga nova pitanja - to zavisi od unutrašnje dinamike odgovarajućeg direktorata, kazala je Miščević za Portal Analitika.
Set od gotovo 700 dodatnih pitanja Evropske komisije na odgovore iz Upitnika izazvao je žestoke polemike u crnogorskoj javnosti, a dio opozicije predvođen Pokretom za promjene zatražio je ostavku ministarke za evropske integracije Gordane Đurović zbog, kako su naveli presedana, koji je napravljen dostavljanjem ogromnog broja pitanja.
EK nije nezadovoljna odgovorima: Miščević, koja je jedno vrijeme kao direktorica Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU rukovodila procesom integracija te države, istakla je da se dešavalo da su države imale više dodatnih nego osnovnih pitanja, što se ne mora nužno posmatrati kao negativan pokazatelj, jer se time daje i više mogućnosti za pojašnjavanje stvari.Ona je objasnila da se na osnovu iskustva drugih država ne može unaprijed govoriti da EK nije zadovoljna dijelom odgovora crnogorske administracije na Upitnik.
- Dva su razloga za dodatna pitanja. Jedan je preciziranje i pojašanjavanje osnovnih pitanja, zahtijevanje dodatne informacije i dobro razumijevanje poslatih odgovora. To je i najčešći razlog za njihovo postavljanje, smatra Miščević.
Potrebna dodatna pojašnjenja: Drugi razlog, prema profesorici Miščević, može biti što su potrebna pojašnjenja ako Evropska komisija ima drugačije informacije. Tada, u tim slučajevima, EK želi dodatno objašnjenje, zapravo da ukrsti svoje podatke sa terena sa podacima koje šalje država, da dođe do pravih činjenica o trenutnom stanju.- Kako nam nisu dostupni odgovori na Upitnik, ne možemo iz ove perspektive da ocijenimo o kojem od ova dva slučaja je riječ, pojasnila je ona.
Miščević nije mogla da precizira da li je realno da Crna Gora do kraja godine dobije status kandidata za članstvo u EU, navodeći da zbog komplikovane procedure ne treba licitirati rokovima.- Zaista je jako teško odgovoriti precizno na datume, jer je procedura vođena i političkim prilikama u državama članicama, Crnoj Gori i regionu, nastavkom procesa reforme u samoj Crnoj Gori i mnogim drugim pitanjima - objašnjava Miščević.
Pregovori prvo počinju ''teškim'' poglavljima : Što se otvaranja pregovora tiče Mišćević napominje da je ranije bilo uobičajeno da se započinje sa tzv."lakim" poglavljima, kao što su istraživanje i razvoj, nauka i tehnologija, obrazovanje... Riječ je o poglavljima koja, obićno, nijesu predmet nekog dubljeg sporenja.
- Ali od početka pregovaranja sa Hrvatskom se metod promenio pa se među prvima otvaraju poglavlja kao što je poljoprivreda i ekologija -najobuhvatnija i najsloženija za pregovaranje sa EU, navela je Miščević.
Profesorica Miščević naglašava da tehnički dio posla koji sada očekuje Crnu Goru jeste da primi sva dodatna pitanja, organizuje odgovor na njih, a zatim ponovo uputi Evropskoj komisiji.
- Nakon dobijenih odgovora Evropska komisija će i dalje da pregleda odgovore, pa čak može postavljati i nova pitanja. Kada dobije sve informacije, Komisija pravitakozvani - avis - mišljenje o statusu kandidata i upućuje ga Savjetu ministara, koji svoje mišljenje o tome prosljeđuje Evropskom savjetu, koji konačno i daje status kandidata i datum otvaranja pregovora. Evropski savjet se sastaje dva puta godišnje - u junu i decembru- zaključila je Miščević.
Nenad Zečević
