Podsetimo se samo koliko su u prethodne dve godine devastacija i urušavanja svega onog što je u karakteru Crne Gore, počevši od njenog identiteta, multikulturalnosti, antifašističkog nasleđa, evropske orijentacije, javnost u Srbiji na sve moguće načine preko vladajućih struktura Aleksandra Vučića, desnice Boška Obradovića, pa do onog dela opozicije Đilasovih i Jeremićevih pristalica, Dobričinih Uraša, ekologa, "urbanista" i ostale lajt desničarije doprinele da se formira negativan i poprilično omražen stav prema Crnoj Gori i crnogorskoj naciji.
Negativna kampanja i prljava propaganda
Od opozicionih medija - televizija N1, portali Nova S, Direktno.rs ismevali su "pad Mila Đukanovića" i radovali se "oslobođenju" Crne Gore, jer u tom slučaju, polazili su valjda od toga da kad ode Milo otići će i Vučić. Opozicija, dakle, koja je bila protiv „zapadnog diktatora“ u Crnoj Gori kojem je opozicija osvojila 33 odsto glasova, dok su oni „svog diktatora“ rušili bojkotom bežeći na taj način od suočavanja, rešavanja problema i prihvatanja odgovornosti.
Negativna kampanja i prljava propaganda nastavljena je tako što se u udžbenicima istorije u Srbiji pojavljuju lekcije o tome kako su masovne litije u Crnoj Gori bile reakcija na to što su predsednik Crne Gore Milo Đukanović i "njegov" DPS pokušali da "otuđe sve srpske manastire".
Dalje se navodi da su "litije okončane padom režima Mila Đukanovića i DPS-a". Zatim se ide i dalje u nastojanju da se potpuno diskredituje Crna Gora, pa u lekciji piše i to kako je "crnogorsko pismo izmišljeno", kako u Crnoj Gori od obnove nezavisnosti svi koji se deklarišu kao Srbi imaju podređen položaj, kako su ugroženi, kinjeni i otpušteni iz državnih institucija. Sve su to neistine kojima se svesno vodi prljava propaganda i prema Crnoj Gori kao državi i prema Crnogorcima kao naciji.
Ne mogu oni mene da ubede u njihove laži, a ne mogu ni toliko pametnih ljudi u Srbiji. Nismo mi njihova ciljna grupa, ali neke nove mlađe naraštaje će da formiraju i naprave od njih duhovno intelektualne bogalje jer diktatura vrlo uspešno manipuliše mladima i navodi ih da bezuslovno služe režimu. I da im kroz već uhodanu strategiju i šovinistički velikosrpski narativ "svi Srbi u jednoj državi i svi ugroženi Srbi svih država u regionu" podmetnu laži umesto istine, jer kreatorima "srpskog sveta" poslednjih 30 godina cilj je jedino da imaju svoje pristalice, da ne ostanu sami u svojim nepočinstvima, nedelima, u svom zlu, beščašću, kako bi izbegli sopstvenu odgovornost… Kako bi svoju savest oprali, uvlače nove generacije i ubeđuju ih da prihvate da su oni bili žrtve a ne i dželati.
Taoci zločinačke politike devedesetih
Tumaraće ti klinci u neznanju kao taoci pogrešnih odluka i izbora, taoci zločinačke politike devedesetih i opet na kraju otići iz ove zemlje, a dželatima ostati njihova lažna istorija i udžbenici koje niko neće otvoriti. Podsećanja radi, devedesetih godina zvanična politika intelektualnih nacionalističkih krugova iz Beograda, na čelu sa ocem nacije Dobricom Ćosićem, izmišljala je neprijatelje kako bi opravdala svoje nacionalističke i velikosrpske aspiracije.
Neprijatelji su u takvoj političkoj atmosferi i bili stvoreni. Tada su akademici inspiratori zla, foteljaši Srpske akademije nauka i umetnosti napravili od Muslimana najveće nacionaliste i šoviniste. Srpski akademici su želeli rat. Njihov jedini problem je što ga nisu i dobili. Taj poraz velikosrpski nacionalisti ni danas ne mogu da podnesu.
Zato su danas za deo nacionalističke Srbije (na prvom mestu vladajuće garniture Miloševićevog kadra, njihovi tviter plaćenici i ruske sluge) "Crnogorci ustaše", a opozicija koja se bori "protiv" Vučića čuvajući istovremeno male Vučiće u svojim redovima koji se "bore za ljudska prava i slobode", to svesno i namerno prećutkuje i ne vidi opasnost od takvih kvalifikacija jednog susednog naroda i odnosa prema susednoj državi.
Na sve ove laži koje nove generacije uče u obrazovnim institucijama niko u Srbiji od te samozvane "prave" opozicije u javnosti nije reagovao. Niko!
Opozicija se u Srbiji ne razlikuje od vlasti
Zašto beogradska N1 televizija, koja osuđuje Vučićev fašizam i nasilje, nije našla za shodno da obradi temu "Šta to deca uče u školama, ko ih uči i čemu ih uče?
E, pa zato što je dobrim delom i opozicija odgovorna. Opozicija koja je svojevremeno bojkotom mislila da će srušiti vlast Aleksandra Vučića pa se u međuvremenu dosetila da su toliko slični da bi trebalo da uđu u političku borbu i, ako ništa drugo, osvoje i poneki mandat u Skupštini.
Većinska opozicija u Srbiji se, suštinski i politički, apsolutno ne razlikuje od vlasti. Ni u spoljnoj politici, u odnosu prema regionu, odnosu prema Rusiji, odnosu prema agresiji na Ukrajinu, prema Evropi, prema Kosovu, prema Srpskoj pravoslavni crkvi, prema velikosrpskom nacionalizmu, prema fašizmu, prema antifašizmu, prema svemu što nas vraća u prošlost i što nas je dovelo u situaciju da budemo tu gde se nalazimo danas.
Kako očekujete da takva Srbija razume Crnu Goru? Kako očekivati da region razume i poštuje takvu Srbiju? Kako tražiti promene i greške u drugome, a ne sagledati one iz vašeg doma koje su bile pogubne, koje su ne i jedine ali u najvećoj meri doprinele početku rata na Balkanu?
Nacionalizam je u Srbiji vodeća ideologija srpskog društva i na tu kartu se ovde uvek dobijalo. U Srbiji se i dalje neguje kultura zaborava i kultura poricanja.
Šta se ne oprašta Crnoj Gori
Danas kada u Srbiji crnogorsku naciju izjednačavaju sa ustašlukom šta je to nego fašizam? Kada na to niko od opozicije ne reaguje, šta je to nego saučesništvo u fašizmu?
E pa...
"Demokratska Srbijo", Crna Gora je zabranila ravnogorski pokret, vi ste rehabilitovali četnički pokret i izjednačili ga sa partizanskim. Ne oprašta se Crnoj Gori što je u procesu integracija otvorila sva poglavlja, dok Srbija nije ni pola. Ne oprašta se Crnoj Gori što je uvela sankcije Rusiji. Srbija se ruskog uticaja ne odriče. Ni po koju cenu.
Ne smeta ravnogorskoj vladi ni njihovim beogradskim pokroviteljima Milo što vodi Crnu Goru 30 godina, već to što je ne vodi tamo kuda bi oni da idu.
Pa nije vam Milo - Tadić. Crna Gora i predsednik Đukanović nisu se odrekli antifašističkog nasleđa.
Srbija i svi njeni predsednici jesu, od Miloševića koji je nasledio antifašizam a radio sve suprotno od onog što antifašizam jeste, preko Tadića, Koštunice pa do Aleksandra Vučića koji je pogazio i sve preostale ostatke slavne antifašističke borbe.
Očite razlike
Boris Tadić je, podsećanja radi, Crnu Goru uvek smatrao srpskom državom a sebe video kao jedinog, zapravo ispravnog demokratskog vladara te dve države, dok je Vuk Jeremić, salonski nacionalista i “lajt četnik UN” govorio kako je “prioritet Srbije položaj Srba u drugim zemljama u regionu.” Crna Gora je trasirala svoj put u Evropu, vi "Demokratska Srbijo" samo ste deklarativno za Evropu, a danas se sve više od Evrope i udaljavate.
Evropska građanska antifašistička Srbija se s tim nikad neće pomiriti i to neka vam bude jasno.Crna Gora je po Ustavu građanska država. Srbija je država srpskog naroda i ostalih.Razlika je očigledna. Pa tako je opozicija u Srbiji pre dve godine slavila pobedu svetoslavlja u Crnoj Gori, slavili su pobedu jednog popa, pobedu klerofašizma krijući se iza demokratije.
Opozicija koja slavi i daje podršku retrogradnim vrednostima u susednoj državi ne može da priča o budućnosti u svojoj. Sa popovima na ulici i veronaukom u školi nema građanskog društva. Zato je srpsko društvo duboko nacionalističko. Zato ovde pored Vučića ima još mnogo „Vučića“.
Zato u tom stradanju, u tom padu i sunovratu svega civilizovanog, antifašističkog, građanskog, modernog, sekularnog, evropskog i traže društvo. Društvo za svoje neuspehe, pa su danas to „društvo“ pronašli u retrogradnoj četničko-izdajničkoj, velikosrpskoj bratiji po Crnoj Gori. Sa takvom Srbijom nema budućnosti ni mira na Balkanu.
CG na korak od povratka na kolosijek
Pobednici su na kraju uvek oni koje vreme nije demantovalo. Zbog toga, posle dve godine blaćenja Crne Gore, trovanja javnosti u Srbiji, štampanju na hiljade listova režimskih medija u pokušaju satanizacije Crne Gore - ostalo im je to da su oni gubitnici.
Crna Gora je pobedila. Pokleknula je načas, ali je ustala onakva kakva jeste, sa svim manama i vrlinama... Gorda, svoja, prkosna i ponosna, pružene ruke prema svima koji joj dobro misle i spremna da se brani uvek od onih koji joj zlo misle!
Crna Gora nikada neće biti Srbija niti će polagati račune i raditi za interese države Srbije, već samo za dobrobit sopstvenih interesa. Vidimo se u Evropi, pod uslovom da Srbija do Evrope i stigne... A to bi trebalo da bude i jedini zajednički interes, kako Srbije tako i Crne Gore.
