Da se nanižu jedan na drugi, telefoni van upotrebe dosegli bi visinu od 50.000 kilometara ili 100 puta više nego što je visina na kojoj je Međunarodna svemirska stanica, objavio je istraživački konzorcijum WEEE.
Iako sadrže zlato, bakar, srebro, paladijum i ostale komponente koje se mogu reciklirati, gotovo svi ti neželjeni uređaji bivaju ostavljeni, bačeni ili spaljeni što nanosi znatnu štetu okolini i zdravlju.
“Mobilni telefoni su među elektroniskim proizvodima koji nas najviše zabrinjavaju”, rekao je Paskal Leroj, glavni direktor WEEE-a, neprofitnog saveza organizacija za upravljanje elektronskim otpadom.
“Ako ne recikliramo rijetke materijale koje sadrže, moraćemo ih rudariti u zemljama poput Kine i Konga”, rekao je Leroj AFP-u.
Vrh ledenog brijega
Telefoni van upotrebe samo su vrh ledenog brijega od gotovo 45 miliona tona globalnog elektronskog otpada koji se ne reciklira.
Mnogi od pet milijardi mobitela koji će se ove godine povući iz cirkulacije neće završiti u smeću, ali će, umjesto da završe na reciklaži, ostati zaboravljeni u ladicama, ormarima, garažama, u kućama i preduzećima.
Po istraživanju provedenom u šest evropskih zemalja iz septembra ove godine u prosječnoj evropskoj porodici trenutno se nalazi oko pet kilograma takvog elektronskog otpada.
Anketa je pokazala da 46 odsto domaćinstava čuva malu električnu i elektronsku opremu jer će im možda zatrebati, 15 odsto se kani da ih preproda, a 13 odsto ih zadrži zbog “sentimentalne vrijednosti”.
Uz otpad izvoziti i znanje
“Čini se da ljudi ne shvataju kako ti naizgled nevažni predmeti imaju veliku vrijednost, a na globalnom nivou predstavljaju golemu količinu”, kaže Leroj.
“No, elektronski otpad nikad se neće dobrovoljno prikupljati jer su troškovi visoki. Zato je legislativa nužnost”.
Ovaj mjesec Evropski parlament je usvojio novi zakon koji zahtijeva jedinstveni punjač za sve nove smartfone, tablete i kamere od 2024. godine. Očekuje se da će to uštedjeti najmanje 200 miliona eura i smanjiti elektronski otpad za nekoliko hiljada tona svake godine.
Zahvaljujući zakonodavstvu, Evropa sakuplja puno više elektronskog otpada nego što je to uobičajeno u ostalim djelovima svijeta. U Evropi se prikupi 50 do 55 odsto elektronskog otpada, a u zemljama s nižim prihodima manje od pet odsto.
U isto se vrijeme, hiljade tona elektronskog otpada iz bogatih zemalja prevozi se na reciklažu u zemlje u razvoju. Ondje često nedostaje sredstava da se takav otpad zbrine sigurno, pa opasne tvari poput žive ili plastike mogu kontaminirati tlo, zagaditi vodu ili ući u prehrambeni lanac.
“Mi smo u Evropi pomakli planine”, kaže Leroj. “Sada to znanje moramo izvesti u ostale djelove svijeta”.
