Nema jasnih procjena koliko bi Srbiju koštao odlazak Rio Tinta jer se ne zna šta sadrži glavni ugovor i ko ga je potpisao. Rio Tinto ćuti i gleda što rade predstavnici vlasti – koji pod pritiskom demonstranata povlače Zakon o eksproprijaciji, tek što je donijet, menjanju Zakon o referendumu, tek što je donijet, i tvrde da ovoj kompaniji država ne duguje ništa iako je arbitraža sastavni dio međunarodnih ugovora.
Mimo zakona
Na pitanje ko treba da brine i da li je priča oko Rio Tinta negativna poruka budućim investitorima u Srbiji, Pobjedini sagovornici objašnjavaju da je situacija veoma komplikovana.
- Ukoliko bi investitori bili iz iste oblasti ovo je jako dobra vijest za njih jer se jasno vidi, iako cio proces nje transparentan, da se ovdje može dogovarati po privatnoj osnovi više nego na osnovi sistema države - kaže ekonomista i konsultant za strana ulaganja, Mahmud Bušatlija, Pobjedi i objašnjava da ozbiljni investitori moraju da se drže i propisa iz zemlje odakle dolaze i da će biti destimulisani ovim saznanjima da se može i mimo tržišta i naših propisa.
On je podsjetio da su propisi u Srbiji u dobroj mjeri usaglašeni sa evropskim i da se zagađenje može desiti i u njihovoj blizini, jer ove vrste zagađivača se ne odnose samo na okolinu fabrike i rudnika nego na čitav region.
- Vidi se da je mnogo stvari urađeno mimo Zakona o rudarstvu - kaže za Pobjedu Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja i napominje da se razlikuje proces istraživanje od samog rudarenja.
- Za istraživanja su predviđene neke saglasnosti i naknada koja već treba da se plaća... Postupak za otvaranje rudnika jasno propisuje potrebne procedure, i sada se ispostavilo da mnoge od tih procedura nisu poštovane. Pošto je došlo do pobune naroda protiv eksploatacije rudnika sada se na razne načine pravdaju oni koji su to radili. Sa druge strane nema dovoljno informacija o posljedicama, nema čak ni podataka u javnosti koliko bi se naplaćivala naknada za rudarenje - kaže Kovačević i ističe da je najgore što većina eksperata govore da bi to bilo vrlo štetno jer bi zagađivalo okolinu, vodu, zemlju.
Korupcija i arbitraža
Postavlja se pitanje što ako se Rio Tinto odluči na arbitražu, a pokaže se da su učestvovali u korupciji imaju li onda šta da traže na arbitraži.
- Korupcija je dvosmjerna ulica i teško se dokazuje. Zato u demokratskim zemljama ako bilo ko dođe u situaciju, pod pretpostavkom, da je učestvovao u nekoj koruptivnoj radnji njegova karijera je završena. Ako bi mogli da dokažemo korupciju, to bi značilo da praktično kažemo da su naši političari u posljednjih 20 godina učestvovali u nekim koruptivnim radnjama. Ako Rio Tinto ima neke ugovore koji imaju težinu može se desiti da traže arbitražu ili čak prije presudu na redovnom sudu van ove države. U tom slučaju možemo doći u situaciju da moramo platiti štetu koja je napravljena od 2002. godine do sada. Veliko je pitanje kako se odbraniti od toga - objašnjava Bušatlija.
Kovačević podseća da korupcija i arbitraža nemaju nikakve veze, jer je korupcija krvični posao a arbitraža vrsta suda da se nađe pravedno rješenje.
- Te dvije stvari treba potpuno razdvojiti, ako ima korupcije onaj ko je uhvaćen u njoj imaće lošiji položaj na arbitraži, neće se moći pravdati a neko će možda pokrenuti i domaće organe da se korupcija kazni - napominje Kovačević.
Advokatska kancelarija Milenka Radića zatražila je nedavno od Ministarstva rudarstva i energetike odgovore: Kojim aktima su utvrđene obaveze Srbije prema Rio Tintu i na koji način je predviđeno rješavanje sporova u projektu Jadar.
Oni su u tom dopisu podsjetili na izjavu premijerke Ane Brnabić da je sa Rio Tintom potpisan samo sporazum o saradnji, da nisu dobili dozvolu i rješenje za eksploataciju, i da će odluka biti donijeta tek kada bude urađena studija o uticaju na životnu sredinu... Zatim navode da je generalna direktorka Rio Sava eksplorejšn Vesna Prodanović rekla da je već uloženo 250 miliona dolara u taj projekat, i da će biti uloženo još 200 miliona dolara i da bi izgradnja rudnika trebalo da počne 2022. godine i bude završena 2026. godine.
Kancelarija Radić citira u dopisu i izjavu predsjednnika Srbije Aleksandra Vučića:
- Nisam ja to potpisao nego oni, i šta sad, moramo da platimo 100 milijardi odštete“...
Srbija je sve postupke pred arbitražom izgubila, najpozatiji je slučaj bivšeg ministra odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslava Davinića sa zakupom izraelskog satelita kada je Srbiji bilo naloženo da plati 36 miliona eura zbog nepoštovanja ugovora.
Iako je ugovor sa Rio Tintom nepoznat javnosti advokat Aleksandar Olenik rekao je Pobjedi da se „na arbitražu ide ako je ona predviđena ugovorom“, kao i da je „uobičajeno da se ona predviđa ugovorima o ulaganju“.
Javni interes – privatni džep
Zašto su zvali Rio Tinto ako Vlada ne može da ispuni obaveze?
- Ova stvar se razvlači od 2002. godine kada su prvi kontakti sa Rio Tintom bili privatnim kanalima. Tada se uopšte nije vodilo računa o tome što je javni interes, ni sada nema jasne definicije kako se on utvrđuje. Kod nas sve zavisi da li će neka vlada procijeniti što je javni interes ne vodeći računa o javnom interesu. Javni interes se utvrđuje na referendumima i mora postojati velika izlaznost. Na evropskim referendumima nema prag izlaznosti. To funkcioniše u velikim demokratijama jer postoje ozbiljne kazne ako se ogriješite o civilno društvo i građane - kaže Bušatlija.
Kovačević ističe da Srbija ima dugu istoriju rudarenja i izgleda da su bili nesposobni da nauče te poslove.
- Svaku stvar počinjemo tako što damo strancu da on istražuje. Oni su istražili i našli da postoji bakar, zlato, litijum, bor.... Kada smo dobili istraživanje trebalo je da zastanemo i mislimo šta ćemo dalje - ako smo mislili da treba ići u rudarstvo trebalo je da istupimo javno, vidimo šta ko nudi i odaberemo najpovoljniju varijantu – to nismo uradili - kaže Kovačević.
