Od prošle sedmice privredi su na raspolaganju krediti Investiciono-razvojnog fonda za likvidnost. I to je dio paketa ekonomskih mjera za suočavanje sa krizom izazvanom virusom korona. Novac može biti utrošen za nabavku proizvoda, sirovina, plaćanje zakupa i isplatu zarada.
„Mi smo dobili već 430 zahtjeva. Sa današnjim danom već je 136 u proceduri. Donijeto je 12 odluka o dodjeli, a biće ih još danas i sjutra, jer radimo i za vikend“, naveo je Vukčević.
Za zajamove IRF-a zainteresovani su brojni poslodavci, ali trenutno je fokus na mala, mikro i srednja preduzeća.
„Oni uglavnom traže iznose od 10, 20, ili 30 hiljada eura. Bilo je zahtjeva i za maksimalni iznos, koji je limitiran na tri miliona, ali moramo imati humanosti, odgovornosti i dati prioritet onima kojima su sredstva zaista neophodna u sadašnjim uslovima poslovanja“, rekao je Vukčević.
Direktor IRF-a je kategoričan da kredit dobijen od te institucije ne može biti iskorišćen za vraćanje zajma u poslovnoj banci.
„Zaista to ne, jer dati nekom kredit sa kamatom od jedan i po odsto da bi vratio kredit kod banke sa kamatnom stopom od pet odsto, bila bi klasična zloupotreba“, podcrtao je Vukčević.
Unija poslodavaca u prijedlozima dostavljenim Radnoj grupi za izradu novog paketa mjera tražila je da IRF koriguje kamatu u sadašnjim uslovima poslovanja privrede na pola, odnosno 1,2 odsto.
„Lako je Uniji poslodavaca predlagati takve mjere, a ne napraviti analizu. Ne možete da kupite nešto za jedan euro, a da ga prodate za 50 centi. Takva računica je proizvoljna“, prokomentarisao je direktor IRF-a.
Za najnoviju kreditnu liniju Fonda, prijave se dostavljaju elektronski. Sredstvo obezjeđenja ili kolateral zavisi od dužine vraćanja zajma, pa je za one do dvije godine garancija mjenica ili jemstvo, a za one preko dvije godine garancija je jedan naprema jedan, zaključio je Vukčević.
