"Stvaraju se pretpostavke putem kojih će se sve snažnije plasirati priča da zapravo nama Evropa i ne može biti realan cilj, jer nas, u stvari, i ne želi. Pošto nas Evropa ne želi, mi ni ne moramo da žurimo tamo i treba da se bavimo samo onim što je trenutno moguće, po mogućnosti prije svega što je transakciono moguće: razmjenom ljudi i dobara sa regionom kroz jednu suštinski nedefinisanu formu kakva je Otvoreni Balkan", smatra on.
Vuković upozorava da populistički diskurs, koji je zavladao crnogorskom političkom scenom, vodi ka snažnom euroskepticizmu i zaustavljanju Crne Gore na putu evropskih integracija.
"Ono što ja vidim kao emblematičan dio naredne faze političkog sazrijevanja Crne Gore jeste jaka populistička retorika koja dolazi od predstavnika ,,Evrope sad“, jer je taj pokret nastao na talasu populističkih narativa koji su dominirali litijama. Ovo što se desilo na izborima je, u stvari, samo jedna od posljedica mnogo dugotrajnijeg procesa nametanja izrazito populističkog razumijevanja društvenih prioriteta i radikalizacije tog političkog diskursa. Jer onoga trenutka kada je crnogorskim javnim prostorom zavladala potreba da se što više govori o tome što navodno narod misli i šta narod želi, koliko god „narod“ bio i ostao izrazito apstraktan pojam, političari koji su dobili poluge vlasti počeli su se utrkivati u samoproglašavanju da su oni zapravo neupitan glas naroda u čije ime donose veoma problematične odluke. Samim tim moglo se pretpostaviti da se ušlo u jedan bespovratan proces", naglašava on.
53Komentarišući stanje u Demokratskoj partiji socijalista, Vuković objašnjava da se ova partija mora suštinski reorganizovati i konsolidovati.
"DPS, kao i mnoge druge partije, koje su se suočile sa lošim izbornim rezultatima u prethodnom periodu, moraće se suštinski reorganizovati i konsolidovati. Ishodi izbornih procesa u prethodne tri godine ukazuju na to da se očigledno nije dovoljno razumjelo na koji način se politički program, narativ i identitet ove partije krnjio od strane njihovih političkih oponenata. Njihova politička konkurencija je uspjela ono što je Aleksandar Vučić uspio u odnosu na Borisa Tadića - da preuzme narativ i identitet na nivou forme, ne suštine, i samoproglasio sebe za lidera novog proevropskog političkog subjekta. Znači vi ste imali situaciju da Vučić 2012. godine priča da je veći evropejac od Borisa Tadića i da na nivou forme zadovolji sve ono što se od njega očekivalo kako bi se dokazao kao evropejac. Ali samo na nivou forme, jer na nivou suštine vidimo da za zadnjih deset godina nema pomaka", ističe Vuković.
Prema njegovom mišljenju Crna Gora ulazi u identičan proces preuzimanja narativa i spoljnog identiteta od strane novonastalih navodno pro-evropskih partija kao što je bio slučaj u Srbiji.
"Znaju da im taj narativ donosi veću političku dobit bez suštinskog zalaganja za takvu politiku. DPS će sada imati jedan veliki izazov da nađe narativ i identitet koji neće biti tako lako krnjiti i preuzimati. Odgovornost je na DPS-u i na svim partijama onog što se često zove suvrenistički blok, da se zapitaju zašto više nije atraktivno biti suvrenista za veći dio građana koji se mogu nazvati političkim centrom. Kroz snažan medijski i hibridni pritisak koji je dolazio sa strane stvorio se utisak da je biti suverenista u Crnoj Gori zapravo recidiv neke daleke prošlosti i da su to prevaziđene forme ako se zaista želi biti pro-evropski. Ostaje nejasno kako je to tako lako bilo učiniti u Crnoj Gori, a da zapravo takvi suverenistički diskursi i dalje dominiraju i mnogo naprednijim zapadnim društvima poput Irske, Škotske ili čak Katalonije, a da je istovremeno u Crnoj Gori bilo potrebno samo deset godina da se ta priča stavi po strani, zbog pitanja vjerskog zakona, plata ili temeljnog ugovora. Zašto je stvoren kontekst da se ti narativi mogu tako lako obesmisliti? DPS mora da shvati da, ako želi da se vrati na ono što je donedavno bio, mora da bude mnogo odgovorniji i aktivniji u kontrolisanju određenih narativa, jer u suprotnom gubi bitku", zaključio je on.
