Četiri dana pre isteka zakonskog roka za izbor nove Vlade Srbije, Narodnoj skupštini dostavljen je spisak sa imenima budućih ministara. Predlog novih ministara poslao je zvanični mandatar Đuro Macut, ali čak i vrapci na granama, tradicionalno nezainteresovani za politička zbivanja, dobro znaju da je vladu izabrao nenadležni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, alfa i omega političke moći.
Budući premijer je lekar, reproduktivni endokrinolog, čovek bez ikakvog političkog iskustva koji je široj javnosti postao poznat nakon što je po zadatku otišao u Pionirski park, u narodu poznat i kao Naprednjačka autonomna oblast „Ćacilend“, da podrži takozvane studente koji žele da uče.
Iza ove nevešto sklopljene sintagme zapravo nema nikakvih studenata, naprednjaci su organizovali logor u centru Beograda i napunili ga lojalistima, batinašima, kriminalcima, sumnjivim licima i oružjem, kako bi uzvratili na studentske i građanske proteste. Umesto da stane uz studente, kao profesor Medicinskog fakulteta, Macut se našao među retkim predavačima koji su izdali one koje obrazuju. Lični interes i lojalnost Vučiću, kojem je redovno potpisivao podršku, bili su jači od savesti, sasvim dovoljno da neko postane premijer.
Jasno je kao dan da se premijer neće mešati u svoj posao, već će poslušno izvršavati predsednikova naređenja. Bespogovorna poslušnost, lojalnost vođi, spremnost da se čine sve moguće gadosti, da se izvršavaju sve direktive – to su jedini kriterijumi do kojih drži Vučić pri izboru lica koja glume ministre. U suštini, svaki član vlade u poslednjih 13 godina je ministar bez portfelja, jer o svemu odlučuje jedan čovek.
Rekonstrukcija vlade je još jedan Vučićev pokušaj da javnosti zamaže oči, da stvori privid kako nešto radi usred ogromne političke krize. To je obično pravljenje magle, jer ovim potezom predsednik poručuje građanima da ga uopšte ne zanima rešavanje krize, da oni mogu da organizuju najmasovnije proteste poslednjih decenija, ali to njega neće naterati da nešto promeni. Vučić nema nameru da pristane na bilo kakvo rešenje krize kao što je prelazna vlada, na primer, jer je čvrsto rešen da ostane na vlasti po svaku cenu, to je jedino što ga zanima. I svi njegovi potezi imaju jednu te istu svrhu – zadržati vlast i moć.
Provjereni kadrovi
Otuda nova Vlada čuva suštinski kontinuitet sa prethodnom, pa je bizarno što je bivši premijer Miloš Vučević uopšte dao ostavku. Da njegovi batinaši nisu malo preterali i bejzbol-palicama polomili vilicu studentkinji, ne bi ni bilo ostavke, a samim tim ni nove Vlade. Među imenima sa liste dostavljene poslanicima nalaze se i dobro poznati kadrovi iz prethodne garniture. Vučić je ključna ministarstva ponovo poverio tvrdim lojalistima, ljudima od poverenja.
Državnu kasu i dalje će držati Siniša Mali, vlasnik plagiranog doktorata. Bratislav Gašić ostaje ministar odbrane, Marko Đurić će se i dalje baviti spoljnim poslovima, Dubravka Đedović Handanović nastaviće da obavlja funkciju ministarke rudarstva i energetike, Zlatibor Lončar će biti zadužen za zdravstvo, a na čelu policije ostaje Ivica Dačić. Čak je i ministar kulture ostao nepromenjen – Nikoli Selakoviću poveren je novi mandat, iako se radi o jednom od najgorih ministara kulture u istoriji.
Naprednjački kadar je mirno zabranio otkup latiničnih knjiga za biblioteke, a pride je smanjio i budžet za otkup knjiga, što je izazvalo adekvatnu reakciju. Pedesetak važnijih srpskih izdavača bojkotuju konkurs Ministarstva kulture za otkup knjiga, neće učestvovati na međunarodnim sajmovima koje organizuje ministarstvo, a obustavili su i dostavljanje obaveznih primeraka knjiga Narodnoj biblioteci Srbije i Matici srpskoj. Zaista impozantan ministarski učinak, Selakoviću odlično ide satiranje kulture, ne treba ga menjati.
Sa zla na gore
Novi ministarski kadrovi pokazuju da je među naprednjačkom tevabijom uvek moguće pronaći i gora rešenja od prevejanih igrača, ma koliko to delovalo neizvodljivo. U novoj vladi neće biti notornog staljiniste Aleksandra Vulina, čoveka kojeg je FSB odlikovao za uspešnu saradnju, ali će zato na mestu ministra informisanja i telekomunikacija sedeti izvesni Boris Bratina. Dotični je poznat kao član Upravnog odbora ekstremno desničarskog udruženja „SNP 1389“, prekaljeni homofob, širitelj mržnje prema LGBT zajednici i palitelj zastave Evropske unije na javnom mestu. Naravno, suvišno je napominjati da se radi o fanatičnom obožavaocu Vladimira Putina. Eto, moguće je pronaći i ekstremniju i sumanutiju osobu od Vulina – idealan kadar za satiranje ovo malo preteklih medijskih sloboda.
Na sličnoj liniji je i izbor Dejana Vuka Stankovića za ministra prosvete. To mesto je do sada obično pripadalo funkcionerima Socijalističke partije Srbije, ali pošto je prosveta centar pobune protiv naprednjačkog režima, neophodno je dovesti lojalistu spremnog na sve, kako bi ugušio bunu. Stanković je poznat kao deo enterijera TV Pink, Happy i ostalih Vučićevih trovačnica, jedan je od najrevnosnijih „analitičara“ koji sede po televizijskim studijima i šire vučićevsku propagandu.
Novi ministar je i profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, a posebno se ističe poslednjih meseci protivljenjem blokadama i plenumima, te zagovaranjem ideje da proteste studenata treba ugušiti represivnim sredstvima. Možda u Vučićevom kabinetu Stanković ima neki renome, ali kod onih koji ga dobro poznaju, kolega i studenata, stvari stoje sasvim obrnuto.
Ko ga ne zna…
Čim je objavljeno da će Vučićev propagandista biti novi ministar prosvete, oglasili su se nastavnici i saradnici fakulteta na kojem on predaje. Oni su saopštili da Stanković ne poznaje obrazovni sistem, da „nije pokazao razumevanje za probleme sa kojima se danas suočavaju vaspitači, učitelji i nastavnici“, da je nastupao protiv mirnog studentskog protesta, te da su te nastupe „odlikovali preteći ton, tendenciozne i neobjektivne interpretacije zbivanja“. Otuda sledi logičan zaključak: „Stankovićeva kandidatura ne dolazi kao rezultat odgovornog odabira i profesionalnih kvalifikacija kandidata, već kao nagrada za njegov javni i politički angažman“.
Oglasio se i plenum studenata Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača koji veli da je postavljanje njihovog profesora za ministra „uvreda za sve studente i prosvetne radnike koji se svakodnevno zalažu za kvalitetno obrazovanje, profesionalizam i poštovanje etičkih normi u prosveti“. Takođe, plenum je priupitao nadležne da li su uopšte imali uvid u dosadašnji rad Stankovića na njihovom fakultetu, jer „godinama unazad među studentkinjama kruže brojna svedočenja o uznemiravanju, komentarima seksualne sadržine i neprimerenom ponašanju profesora Stankovića“. Ko ga ne zna skupo bi ga platio, ko ga zna – nikad ga ne bi postavio na mesto ministra, a ni za drugog pomoćnika predsednika mesne zajednice.
Osvetnička vlada
Potonja dva ministra jasno pokazuju da će nova vlada biti osvetnička prema pobunjenim građanima i nepokornim medijima. Vučić je ozbiljno uzdrman masovnim protestima koji su premrežili čitavu Srbiju i promenili apatičnu atmosferu u društvu, nagoveštavajući novo doba i pad autokratskog režima. Zato su mu potrebni lojalni jastrebovi na ministarskim funkcijama, spremni da dave i guše svaku iskru slobode, bunta i pravdoljubivosti. Za gašenje požara pobune je kasno, ali šta drugo autokrata može da radi doli da pojačava represiju protiv građana koji mu otkazuju poslušnost.
U novoj Vladi neće biti ni predstavnika hrvatske manjine Tomislava Žigmanova, dosadašnjeg ministra za ljudska i manjinska prava, što i nije neka šteta, budući da na tom mestu nije napravio neki pomak – samo se obrukao bez razloga. Vučić je, naravno, našao adekvatnu alternativu – u tom ministarstvu stolovaće Demo Beriša, član Inicijativnog odbora Pokreta za narod i državu. Slobodan Milošević je imao svog „poštenog Albanca“, Rahmana Morinu, a Vučić ide stopama svog prethodnika.
Na ovaj predlog reagovao je Šaip Kamberi, poslanik Albanaca Preševske doline u Skupštini Srbije, rekavši da je to „težak udarac za svakog Albanca koji je patio, pružao otpor i žrtvovao se za svoja prava u Srbiji“. Kamberi tvrdi da „Beriša nije zastupnik ljudskih prava, već simbol negiranja nacionalnog i političkog identiteta Albanaca Kosova i Preševske doline“, te da se radi o „bivšem oficiru srpske vojske, deo struktura koje su bile uključene u ratne zločine na Kosovu“.
Negativne reakcije na predložene ministre su sasvim logične i očekivane, jer Vučiću ne pada na pamet da postavi kompetentne, ozbiljne ljude u Vladu Srbije. Otuda osvedočeni rusofil Nemanja Starović na mestu ministra za evropske integracije ili Snežana Paunović kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave, iako je reč o osobi koja je u svojstvu narodne poslanice pre par godina naplatila 12.000 evra za putne troškove od Peći do Beograda, a sve vreme živi u prestonici. Srbija zapravo nema vladu, ima samo neke persone koje glume ministre i klimaju glavom na Vučićeve naredbe, oni su naprosto puki provodnici vođine volje.
Vlada umjesto izbora
Najvažnija vest nije ko je od lojalnih kadrova izabran da vodi određeno ministarstvo, već činjenica da se Vučić uopšte odlučio na rekonstrukciju vlade. Naime, do sada je predsednik svaki čas raspisivao izbore, imali smo vanrednih izbora toliko da ni najrevnosniji posmatrač političkih prilika nije u stanju da ih nabroji. Otkad je zaseo na vlast, Vučiću su izbori uvek bili rešenje za sve, raspisivao ih je često i bez ikakvog razloga i povoda.
Kad su protesti protiv režima postali masovni, predsednik je razmatrao različite opcije koje bi mu omogućile da izađe neokrnjen iz krize, između ostalog pominjao je i potencijalan izlazak na birališta. Činjenica da nije pribegao svom omiljenom sredstvu pokazuje da se nešto bitno promenilo u srpskom društvu. Vučić više nije siguran da će pritiscima, ucenama, podmićivanjem, krađom i sličnim adutima uspeti da namakne većinu
Više nije u stanju ni pošten skup da organizuje, cela stranka se polomi da dovuče naprednjake, plaćaju dnevnice, prete otkazima, prisiljavaju i ucenjuju – i jedva sakupe pedesetak hiljada ljudi koje drže u oboru kao stoku, ne dozvoljavajući im da napuste skup. Bez tih zatvorskih mera, takozvane pristalice SNS-a razbežale bi se pre nego što Vučić stupi na binu i započne govor. Predsednik i SNS rapidno gube podršku i to više ne može da se sakrije.
Vučić je napravio naizgled novu vladu samo da bi mogao da nastavi po starom. Samo što mu više nikakvo batrganje ne pomaže, izgubio je legitimitet, nalazi se na nizbrdici, njegovo je prošlo. Nema više povratka na staro.
