Abiznis

Zaimović: Treba podržati namjeru CBCG

Izvor



»Tu namjeru treba podržati ukoliko će ona doprinijeti snižavanju kamatnih stopa u Crnoj Gori, njihovom približavanju evropskom nivou i ukoliko će biti kratkoročna, odnosno važiti samo u periodu krize«, rekao je Zaimović za Pobjedu javila je MINA-BUSINESS. On je upozorio da se ta mjera mora pažljivo analizirati.

O namjeri Centralne banke da ograniči kamate govorio je guverner Radoje Žugić u petak na skupštinskom Odboru za ekonomiju i budžet.

»Razmišljamo da normativno uredimo gornju granicu kamatnih stopa – takozvane zeleneške kamatne stope. U procesu smo analize«, rekao je Žugić.

On je kazao da se zna koji su tereti za one koji po svaku cijenu moraju doći do kredita i zato taj nivo kamatnih stopa mora da podliježe gornjoj granici ili definiciji koja je to kamatna stopa koja je podložna krivičnom gonjenju.

»Uskoro ćemo završiti analizu i odrediti da li ćemo nametnuti bankama da kroz novi kapital poprave finansijsku poziciju za dio troškova koji su produkt, slobodno možemo reći, nelojalne konkurencije«, objasnio je Žugić.

On nije pominjao kolika bi mogla biti gornja granica kamatnih stopa.

I Zaimović kaže da je o tome sad teško govoriti.

»Bilo bi dobro da se barem donekle približimo kamatama koje važe u EU, moramo priznati da je to prilično teško s obzirom na to da Crna Gora nije još članica EU. Moramo zato imati neku razliku u kamatama, zbog mnogih rizika«, smatra Zaimović.

Bilo bi dobro, kako je dodao, da kamate u Crnoj Gori budu neki procenat više zbog rizika zemlje, ali ne i dvostruko više kao što je sada slučaj kod pasivnih, odnosno kamata na štednju.

»U EU su recimo kamate na štednju dva odsto, a kod nas idu i do sedam odsto. Na kredite su u EU najviše do sedam odsto, a kod nas 12 i više odsto«, naveo je Zaimović.

Žugić je na skupštinskom Odboru ispričao događaj sa seminara za guvernere jugoistočne Evrope koji je nedavno održan u Beču, na kojem je komentarisano da prezadužene evropske članice imaju visok rizik po bankarski sistem zato što su im pasivne, odnosno kamate na štednju, dostigle nivo od dva odsto.

»Zaćutao sam tada jer se kod nas ta kamata kreće i do sedam odsto. To se odražava na bilans uspjeha i rashodnu stranu i ugrožava bilansnu poziciju svake banke«, rekao je Žugić.

Portal Analitika