Svaki tim ima 12 igrača, ili više, 12 ih je u timu. Svaki je drugačiji karakter, nekima prija kritika i onda daju više od sebe, nekima ne smiješ ništa da kažeš, mekaniji su, ne znači da je loš igrač, već da je takav karakter. Sve to uklopiti u jednu cjelinu nije lako. Sve više trener mora biti psiholog, nego trener. Sve više su igrači i njihovi karakteri drugačiji nego prije 20 godina, kad se samo peglalo, peglalo. Sad je sve drugačije. Treba razgovor, treba priča, moraš da znaš sve o igraču, odakle je, kakvo je imao djetinjstvo, kako se ponaša u svlačionici, van terena, da li izlazi ili ne, sve su to neke smjernice - kazao je u emisiji Srećan dan, na Televiziji E, košarkaški trener Andrej Žakelj.
Prvi kup je osvojio sa Koprom Primorskom u Sloveniji, prisjeća se Žakelj, i pošto je klub bio pred gašenjem, podsjeća on, taj trofej je imao još veći značaj.
,, Mi smo igrali sa 6, 7 igrača, koji nijesu otišli, koji su ostali tamo, i ja kao asistent trenera sam preuzeo ulogu prvog trenera Kopra i iznenadili smo Cedevitu Olimpiju u finalu. Taj kup mi je baš drag, jer brzo posle toga sve se ugasilo, svako svojim putem. Što se tiče Crne Gore- Superkup Aba lige sa Derbijem, ja mislim da je iznenađenje bio za sve, i za nas, iskreno. Mislim da je bio septembar, malo smo, možda, iskoristili i što ostali timovi nijesu ušli u formu. To je bio prvi malo veći trofej za SC Derbi, i za mene kao trenera. Ja se nadam da ću ja, i moj tim da nastavimo u tom izdanju” - rekao je Žakelj.
Bilo koje takmičenje da je aktuelno, kaže Žakelj, prisutan je pritisak, a taj pritisak on koristi, ističe, da se ne opusti, jer kad se čovjek opusti onda, kako kaže, glava ne radi na 100 posto.
,, Ja to pokušavam i na igrače da prenesem, neki pozitivan pritisak, da se nauče da rade pod pritiskom, jer, po mom mišljenju, samo tako možeš da napreduješ. Kako treneri, tako i igrači. Godina i po je otkako sam u Budućnosti, i mislim da nam za sada dobro ide. U Crnoj Gori je evidentni pritisak, traže se rezultati, samo pobjeda, nije lako, ali to je sastavni dio našeg posla i moramo sa tim, na neki način,da se bavimo, da radimo, a ako ne možeš onda nijesi za taj posao” - istakao je Žakelj.
Porijeklom je iz Postojne, malog grada od desetak hiljada ljudi, kaže Žakelj, tamo je rođen i počeo prve košarkaše korake, prisjeća se on, zatim je preselio u Ljubljanu da, kako kaže, igra i studira.
,, Postojnu svi znaju zbog Postojnske jame, svi je znaju, baš je to atrakcija, sve više i više. Novi vlasnik Postojnske jame je sve digao na viši nivo, tako da je svake godine više stranaca, pogotovu stranaca, jer nije jeftino za balkanske narode, ali je zbog toga mnogo stranaca i za sada djeluje da će interesovanje samo rasti. Bio sam samo dva, tri puta unutra, sli jeste jedan nevjerovatan prirodni fenomen. Pozivam sve koji imaju priliku da vide to” - poručio je Žakelj.
Igrao je košarku sa ocem Luke Dončića, kaže Žakelj i prisjeća se da je luka bio dečkić kad je došao na trening i šaljivo kaže kako je smetao po terenu.
,, Kasnije je Luka kao mlad počeo u Olimpiji da igra, ja sam tada bio trener tamo, jeste ja u seniorima, a on u pionirima, nijesmo se tu puno vidjali, ali preko jesmo. Iotac Luke Dončića je bio veoma talentovan. Malo luda glava, ali pozitivan lik, vrlo energičan, kao i sin. Mada sin ima mnogo više talenta, definitivno sportska familija” - kaže Žakelj.
Ljudi vide samo rezultat, cijeni Žakelj, ali da doći do utakmice, do sistema koji se igra, naglašava on, odbrane i napada, i sve to poklopiti, kako kaže, nije lako.
Sagovornik emisije Srećan dan kaže da je veliki problem današnjice mobilni telefon, jer igračima odvlači pažnju, ističe on i šaljivo kaže da ne slušaju šta trener priča.
,, Svaki tim ima 12 igrača, ili više, 12 ih je u timu. Svaki je drugačiji karakter, nekima prija kritika i onda daju više od sebe, nekima ne smiješ ništa da kažeš, mekaniji su, ne znači da je loš igrač, već da je takav karakter. Sve to uklopiti u jednu cjelinu nije lako. Sve više trener mora biti psiholog, nego trener. Sve više su igrači i njihovi karakteri drugačiji nego prije 20 godina, kad se samo peglalo, peglalo. Sad je sve drugačije. Treba razgovor, treba priča, moraš da znaš sve o igraču, odakle je, kakvo je imao djetinjstvo, kako se ponaša u svlačionici, van terena, da li izlazi ili ne, sve su to neke smjernice” - zaključio je Žakelj.
