(Iz Beograda za Portal Analitika)
Nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, sprovođenje već postignutih dogovora iz mandata prošle vlade ali i regionalna saradnja – to su ključne tačke koje će odrediti datum početka pregovora Srbije sa EU i njen dalji napredak. Sve to doprineće i poboljšanju ekonomskog položaja kroz prisustvo Srbije na regionalnim konferencijama koje je do sada izbegavala jer na njima Kosovo nije bilo predstavljeno sa fusnotom.
Zašto je prethodna vlada insisitirala na tekstu fusnote i odbijala da učestvuje na skupovima gde ona nije bila jasno označena Borislav Stefanović, nekadašnji njen glavni pregovarač, vešto kaže: "Ta odluka je bila u skladu sa dogovorom, a sadašnja je u skladu sa realnošću".
Zatvaranje kruga: Realnost je da kosovski problem počinje da se razrešava tamo gde se i zakuvao još u prošlom veku - u Socijalističkoj partiji Srbije.
Pritisnut sa raznih strana a ponajviše iz Brisela premijer Ivica Dačić sada kaže da Srbija mora da zna za šta će se žrtvovati. "Nećemo valjda zbog zvezdica i fusnota. Kakva je to glupost? Šta Srbija dobija što na tome insistira i što ne učestvuje na skupovima? Sever Kosova treba da uđe u institucionalni okvir. Mi smo se u prošloj vladi žrtvovali za zvezdicu i fusnotu, a u drugom dogovoru smo maltene uveli carinu na prelazima", rekao je Dačić.
Nepopularne poteze vlada uvek sprovodi na početku svog mandata pa se tako i ova odlučila na ukidanje fusnote. Prema rečima Milana Pajevića, šefa Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, Srbija je prošle godine izgubila tri miliona evra zbog neučestvovanja na regionalnim skupovima i insisitiranja na fusnoti.
Srbija nije učestvovala na regionalnim skupovima kada ispod imena Kosova nije stajala fusnota na kojoj je bilo zapisano: "Ovaj naziv ne utiče na stav o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti". I na kraju se desilo upravo ono što je šefica pregovaračkog tima Kosova Edita Tahiri predvidela još u februaru ove godine kada je fusnota i dogovarana: "Ta fusnota je kao pahuljica, istopiće se kad prođe zima".
Novi pragmatizam Beograda: Ocenjujući da je za EU regionalna saradnja veoma važno pitanje ali i normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam ukidanje fusnote smatra pragmatičnim potezom.
"Neučestvovanje na regionalnim skupovima počelo je da šteti Srbiji, jer nije bila na mestu gde se donose važne odluke. Prema tome, u sadašnjoj vladi prevladao je pragmatizam a pošto je čine stranke patriotskog bloka ona je rasterećena optužbi, koja je važila za prošlu vladu, da su izdajnici", rekao je Popov za Portal Analitika, uz opasku da ga čudi zašto bivša vlada nije donela korisnu odluku o ukidanju fusnote.
Na pitanje da li će sadašnja vlada sprovesti sve ono što je dogovorila prethodna Popov kaže da će se sadašnja vlada truditi da to uradi, ali da će biti problema u operacionalizaciji. "Neke stvari imaju političku notu i zbog toga će morati da budu deo političkog dijaloga koji se očekuje. To je na primer dogovor o slobodi kretanja roba i ljudi. On se mora sprovesti na svim prelazima sa Kosovom što podrazumeva i sever Kosova", zaključio je Popov.
U sprovođenju dogovorenih stvari za Srbiju će komplikovano biti i ukidanje paralelnih institucija na Severu Kosova koje je još u avgustu prošle godine nemačka kancelarka Angela Merkel zatražila od tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. To ukidanje će rasteretiti budžet Srbije i napraviti "bolne ustupke" ka pridruženju EU koje je najavio šef kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin.
Neizvjestan položaj kosovskih Srba: Šta će se menjati u odnosu na Kosovo i u čemu će se sastojati zaokret politike Beograda prema Prištini za sada još uvek nije jasno precizirano. Međutim, uz stalno ponavljanje predstavnika vlade da će sprovesti sve dogovoreno kao novina najavljuje se i učešće kosovskih Srba u budućim pregovorima sa Prištinom.
Poslanik Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova Rada Trajković smatra da u pregovarački tim treba da uđu i Srbi koji sada učestvuju u radu kosovskih institucija.
"Srbi sa Kosmeta treba da budu protiv isključivosti Beograda i Prištine… Treba da nađemo meru kako ne bi smo ulazili u potpuni sukob", navela je Trajković, napominjući da je prethodna vlada pod vođstvom DS-a tajno sarađivala sa Srbima koji učestvuju u radu kosovske Vlade. Što se tiče učešća u novom pregovaračkom timu, Trajković čeka da vidi strategiju Srbije za pregovore i misli da Srbi sa Kosova treba da formiraju sopstveni tim za pregovore.
Sa druge strane Krstimir Pantić, predsednik opštine Kosovska Mitrovica i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke poznat i po tome što je stajao na kosovskim barikadama prošlog leta uperenim protiv Kfora tvrdi da su za srpski pregovarački tim jedino validni akti Ustav Srbije i rezolucija SB UN 1244.
Pantić kaže da politički lideri Srba sa Kosova bez obzira na stranačku pripadnost imaju jedinstven stav kada su posredi budući pregovori, ali I da treba preispitati sporazume koji su dosada postignuti izmedju Beograda i Prištine.
Nova realnost: Međutim, EU traži ne samo da se dogovori sprovode već je obelodanjen i novi uslov za ulazak Srbije u EU - uzajamno priznanje Beograda i Prištine. O ovom uslovu se godinama pričalo po kuloarima, ali kada god bi neko evropske zvaničnike upitao da li je to tačno oni su odgovarali odrečno.
Prvi put je to otvoreno rekao Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta nakon sastanka sa Dačićem koji je prvi put boravio u Briselu u svojstvu premijera.Predstavnici vlasti se još uvek nisu odredili prema ovoj "novini", ali sudeći prema izjavi Dačića nakon sastanka sa Šulcom - "Srbija je čvrsto opredeljena da nastavi evropski put i ispunjava uslove EU utvrđenih merilima iz Kopenhagena" sve će biti sprovedeno onako kako je naloženo.
Bez obzira što su i premijer i predsednik Srbije nekoliko puta rekli da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i da je Beograd spreman za nastavak tehničkog i političkog dijaloga na veoma visokom nivou, jasno je da politički dijalog znači pripremu Srbije za razgovore o statusu Kosova. Sama Dačićeva izjava da neće da vodi nebesku Srbiju nego realnu politiku, uvodi javnost u stanje realnosti u kojoj kao izgovor za nepopularne poteze uvek može koristiti rečenicu da je sve to dogovorila bivša Vlada.
Da kritike za "bolne rezove" prema Kosovu nema ni u parlemantu, najbolje oslikava rečenica iz opozicionog DSS-a koji ukidanje fusnote ne odobravaju, ali konstatuju da je za to kriva – Demokratska stranka Borisa Tadića jer je to dogovorila u pregovorima sa Prištinom. Problem je, međutim, kako i kojim putem Beograd može dalje, bez obzira na to da li je na vlasti Tadićeva ili Nikolićeva koalicija.
Violeta CVEJIĆ
