Vojni analitičar iz Beograda Aleksandar Radić ocijenio je u razgovoru za Portal Analitika da je, dugoročno gledano, samo tehničko pitanje kada će Crna Gora biti pozvana u NATO, navodeći da taj poziv neće biti doveden u pitanje. Radić smatra da razloge za najavljeni izostanak NATO poziva za Crnu Goru na samitu u Čikagu, treba tražiti prije svega u regionalnim prilikama ali i praksi proširenja te organizacije.
- Trenutni problem jeste što Crna Gora ne može da se tretira nezavisno od regiona. Naprosto, treba uvažiti političku činjenicu da je NATO-u u ovom trenutku ''mnogo elegantnije'' da naredni proces proširenja bude paket: Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina u kome bi samo Srbija, za sada, ostala izvan saveza. To bi trebao da bude jedan paket, ali izuzev Crne Gore, koja ima najjasniju situaciju, u BiH i Makedoniji postoje problemi, kazao je Radić za Portal Analitika.
Ugledni vojni analitičar smatra da bi eventualni poziv samo Crnoj Gori bio izuzetak i neka vrsta presedana jer je NATO savez do sada bio proširivan u paketima.
- Sve bivše komunističke države su u NATO ušle kao dio paketa pa će na taj način biti pozvana i Crna Gora jer je poziv ipak - politička odluka, kaže Radić.
ANALITIKA: Generalni sekretar NATO saveza Anders Fog Rasmusen kazao je da Crna Gora neće dobiti poziv za članstvo u NATO savezu na predstojećem samitu u Čikagu. Zbog čega samit NATO u Čikagu nije samit proširenja ?
RADIĆ: Motivi zašto je došlo do odlaganja procesa proširenja nijesu strateške prirode. Potpuno je jasno da je toj organizaciji potrebno da se u narednim godinama stavi tačka na proces proširenja i da se riješi status u prvom redu Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije - država koje su mnogo toga učinile u procesu približavanja NATO.
Prije svega BiH su upućene vrlo ozbiljne kritike i zbog neriješenog problema imovine koju koristi Ministarstvo odbrane i oružane snage.
Za Makedoniju je i dalje ogromna prepreka njen spor sa Grčkom oko imena, ali je i pored toga Atina pokazala odgovornost kao NATO članica prema oružanim snagama Makedonije. Bilo je tu i donacija u borbenim vozilima, helikopterima, zatim u stvaranju jedinstvenog sistema protivvazdušne odbrane, osmatranju i javljanju. U razvoju jedinstvenog sistema vazdušnog osmatranja NATO link za Makedoniju vodi upravo preko Grčke.
ANALITIKA: Da li se eventualno može govoriti i o politici američkog predsjednika Baraka Obame koji, možda, u ovom trenutku nije previše zainteresovan za proširenje za razliku od njegov prethodnika Džordža Buša u čijem vremenu je bilo i ono ''veliko proširenje'' NATO?
RADIĆ: Sasvim je prirodno da se NATO proširi na područje Zapadnog Balkana i da zaokruži taj proces koji je već ranije počeo. Za taj proces proširenja postoji i politička saglasnost SAD-a. Ipak, rekao bih da razloge neupućivanja novih poziva treba tražiti i zbog situacije u regionu a i same prakse proširenja te organizacije...
ANALITIKA: Znači li to da je odustvo poziva Crnoj Gori prije svega regionalne prirode?
RADIĆ: Trenutni problem jeste što Crna Gora ne može da se tretira nezavisno od regiona. Naprosto, treba uvažiti političku činjenicu da je za NATO u ovom trenutku ''mnogo elegantnije'' da naredni proces proširenja bude paket u kome bi samo Srbija za sada ostala izvan saveza.
To bi trebalo da bude jedan paket, ali izuzev Crne Gore, koja ima najjasniju situaciju, u BiH i Makedoniji postoje problemi.
ANALITIKA: Srbija je rezolucijom parlamenta proglasila neku vrstu vojne neutralnosti....
RADIĆ: Da, Srbija je svojom voljom trenutno van planova NATO za proširenje...Ipak, pozivnicima u paketu bi se i Srbija, na izvjestan način, dovela u poziciju da donese konačnu odluku šta da čini! Članstvo u NATO, po mom mišljenju, mora da bude jedinstveni balkanski projekat.
Ipak, u ovom trenutku bi najprimjerenije rješenje bilo da Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina budu u jednom paketu za proširenje.
ANALITIKA: Većina proširenja NATO je bilo u paketima. Da li će takav princip biti i u slučaju poziva za Crnu Goru?
RADIĆ: Vjerovatno da, bez obzira na to koliko bi to članstvo Crnoj Gori sada bilo politički potrebno, imajući u vidu ono što je do sada uradila. Poziv bi bio značajno ohrabrenje za sve dosadašnje reforme i odlučnost koju je Crna Gora pokazala u procesu približavanja NATO. Ipak, teško je zamisliti da se pravi tako jedan veliki izuzetak i da samo Crnoj Gori bude upućen poziv. Crna Gora nije toliko zanemarljiva sa svojim resursima koliko to neki ljudi u samoj Crnoj Gori tvrde - ali posmatra se region kao cjelina!
Regionalna pozivnica je jedan primjereni način da uđete u NATO jer nemate presedana u kome je samo jedna država bila pozvana u NATO. Sve bivše komunističke države, sve zemlje tranzicije su u NATO ušle kao dio paketa pa će na taj način biti pozvana i Crna Gora. To je ipak politička odluka.
ANALITIKA: Da li postoje još neki uslovi koje Crna Gora treba da ispuni da bi postala punopravna članica NATO?
RADIĆ: U drugom ciklusu MAP-a (Akcionog plana za članstvo) je jasno navedeno šta se od Crne Gore očekuje i šta treba da uradi da bi dobila poziv za članstvo.
Ipak, dugoročno gledano samo je tehničko pitanje kada će Crna Gora biti pozvana i taj poziv neće biti doveden u pitanje!
Ono što može biti problem jeste kako premostiti tu razliku odnosno taj procenat neopredijeljenih za koji se ne zna kako će se izjasniti na eventualnom refrendumu o članstvu - ako se tako bude donosila odluka.
ANALITIKA: U Crnoj Gori je, prema istraživanjima javnog mjenja, po prvi put broj onih građana koji podržavaju ulazak u NATO veći od onih koji ne podržavaju članstvo u toj organizaciji.
RADIĆ: Da, ali ima i određeni procenat neopredijeljenih. I to je problem jer ta većina treba da bude jasna, kada se bude glasalo na referendumu.To može, ponavljam, da bude problem za planove Crne Gore. Ipak, to presudno neće uticati na NATO kada bude odlučio da Crna Gora bude pozvana u članstvo.
ANALITIKA: Rasmusen je pomenuo i neke političke zahtjeve koje Crna Gora mora da ispuni. Na koje je političke zahtjeve mislio?
RADIĆ: Ono što stoji u sijenci i što može biti neugodno za redovne planove Crne Gore jeste postojanje nekih posebnih političkih zatjeva. Ti politički zahtjevi i nijesu direktno vezani za NATO već su prevashosno vezani za fizičku poziciju Crne Gore koja se nalazi u Evropi, kao i uslove koje Crna Gora treba da ispuni da bi napredovala ka EU.
Ono što ću reći jeste da nije tajna da neke države EU žele da se otvori pitanje ''čišćenja'' nekih prljavih priča iz prošlosti i eventalno odlaska nekih ljudi iz političkog života koji su za kriterijume EU kompromitovani i koji bi imali problem kako da nastave da funkcionišu u budućnosti u integracionom procesu.
Nenad ZEČEVIĆ
