Rad od kuće tokom pandemije izbrisao je granicu između radnog i slobodnog vremena, zbog čega se promijenila satnica komunikacije između poslodavaca, odnosno nadređenih i zaposlenih, što je rezultiralo sve učestalijim inicijativama da im se zakonom omogući oslobađanje obaveze da odgovaraju na telefonske i video pozive, kao i na elektronsku poštu u vrijeme kada inače ne bi bili na radnom mjestu.
Zaposleni u Crnoj Gori posebno su pogođeni ovim okolnostima, budući da nacionalnim zakonodavstvom koje uređuje ovu oblast nije uređen niz faktora koji utiču na njihova prava. Najnovija inicijativa ovih dana dolazi iz Velike Britanije kojom predstavnici zaposlenih iz privatnog i javnog sektora traže od vlade da prepozna njihovo „prava na diskonektovanje“. Ovim bi se poslodavcima i nadređenima uvela zabrana „rutinskog slanja mejlova ili zvanja telefonom“ van radnog uobičajenog vremena. Sličnu inicijativu razmatraju i sindikalne organizacije u Crnoj Gori.
Pravo na prekid komunikacije van radnog vremena zakonom je prije četiri godine definisano u Francuskoj, gdje je od kompanija zatraženo da odrede dogovoreno „određeno radno vrijeme“ za „rad na daljinu“.
Irska je takođe prošlog mjeseca donijela kodeks prakse, prema kojem bi poslodavci trebalo da u sadržaj maila unesu napomenu „da ne postoji potreba da se na elektronsku poštu odgovara van radnog vremena“.
„Iako nas je digitalna tehnologija zaštitila tokom pandemije, milionima ljudi je rad od kuće počeo da liči na spavanje u kancelariji, zbog čega im je otežano da se isključe iz radnih aktivnosti. Postoji pritisak da se provjeravaju mejlovi, da se uskoči u video-pozive i da se bude na raspolaganju u svako doba dana, pa je postalo sve teže odrediti granicu između poslovnog i kućnog života“, naveli su u izjavi za BBC u udruženju Prospect čiji su članovi menadžeri, državni službenici, inžinjeri i naučnici.
Unija slobodnih sindikata već otvarala pitanje „prava na diskonektovanje“
U Uniji slobodnih sindikata Crne Gore podsjetili su da su tzv. „pravo na diskonektovanje“ prepoznali kao jedan od ključnih zahtjeva i potrebu koja je nastala u trenutku kada su čak i zaposleni u onim sektorima čiji radni angažman se do tada obavljao isključivo u prostorijama poslodavca počeli da rade od kuće.
„Pratimo kretanja i dešavanja u ovoj oblasti, ono što rade Međunarodna konfederacija sindikata i Evropska konfederacija sindikata kada je u pitanju ovakav pristup tržištu, kao i preporuke kako da se rad od kuće uredi, budući da taj institut nije uređen zakonom o radu, već se samo u dva člana zakona pomninje ta mogućnost“, kazali su u USSCG Portalu Analitika.
USSCG naglašava da postoji i niz drugih pitanja za koja postoji potreba da budu drugačije tretitrana unutar zakonodavnog okvira kako bi se otklonile nedoumice i poštovala prava zaposlenih.
Među zaposlenima u Crnoj Gori u čijim ugovorima o radu je navedeno da posao obavljaju u prostorijama poslodavca prema saznanjima Portala Analitika postoji neznatan broj onih koji su dobili anekse ugovora koji predviđaju rad od kuće i prava koja im po tom osnovu pripadaju.
Sve ovo uslovilo je i brisanje granice između radnog vremena i privatnog života, što je radnu disciplinu učinilo naizgled fleksibilnijom, a prema riječima velikog broja zaposlenih i sve manje definisanom.
Vodič Unije poslodavacaza rad od kuće u vrijeme pandemije
Unija poslodavaca Crne Gore je u saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada izdala vodič za poslodavce „Rad od kuće u vrijeme pandemije Covid-19“.
Izvještaj Međunarodne organizacije rada "Obezbjeđivanje pristojnog radno vremena za budućnost" (Ensuring decent working time for the future), koji se poziva na Okvirni sporazum Evropske unije o radu na daljinu, predviđa da radno vrijeme radnika na daljinu/putem interneta treba da bude u okvirima relevantnih nacionalnih propisa, kolektivnih ugovora i pravila kompanije.
"Zaposleni na daljinu upravljaju organizacijom svog radnog vremena i mogu svoj posao obavljati u vrijeme koje je za njih najpovoljnije, a ostavljaju mogućnost da budu kontaktirani tokom uobičajenog radnog vremena kompanije", pojašnjeno je u vodiču.
Međutim, nerijetko se dešava da poslodavci i nadređeni kontaktiraju zaposlene van "uobičajenog radnog vremena kompanije".
"Jedan od razloga je pad prihoda od prodaje tokom pandemije i nastojanje da ulaganjem dodatnog napora pokušamo da nadoknadimo ono što smo izgubili. Međutim, time se dodatno udljavamo od cilja, jer vrijeme koje bismo izdvojili da se makar malo odmorimo od posla koji je problematičniji nego inače trošimo na priču o poslu koja samo to i ostaje", kazala je Portalu Analitika zaposlena u kompaniji koja se bavi veleprodajom i distribucijom.
Ona napominje da su poslovni rezultati ostvareni tokom prethodnih mjeseci znatno lošiji u poređenju sa prethodnim godinama, ali da se insistiranje nadređenih da se na mejlove i telefonske pozive odgovara u kasnim večernjim satima nije pozitivno odrazilo na poslovanje, već samo negativno na njihov privatni i porodični život.
