Prema njenim riječima, trenutno je apsurdna situacija da NATO integraciju podržava preko 60 odsto parlamentaraca i tek 30 odsto građana.
“To otvara pitanje zašto poslanici ne predstavljaju stavove građana i da li partije uopšte na ovu temu komuniciraju sa svojom glasačkom bazom. Osim toga, postavlja se pitanje da li partije uopšte rade na ispunjenju svojih programskih principa, ili se bave građanima samo kada treba dobiti glasove na izborima”, kazala je Kovačević agenciji MINA.
Ona smatra da je potencijalno članstvo Crne Gore u NATO savezu veoma bitna odluka koja će uticati na sve buduće generacije,” i zato je od suštinskog značaja da većina građana raspolaže sa dovoljno tačnih i objektivnih informacija i da je u stanju da napravi informisan izbor po ovom pitanju”.
Kovačević je kazala da cilj Vladine strategije nije samo povećanje podrške, već i povećanje informisanosti građana o NATO integraciji, a istraživanja, kako je dodala, pokazuju da je oko 30 odsto građana i dalje neopredijeljeno po ovom pitanju.
“U ovakvoj situaciji je od suštinske važnosti da se u komunikaciju o evroatlantskim integracijama aktivnije uključe i one partije koje se zalažu za članstvo u NATO, ali i one koje se tome protive. Uostalom, to je i osnovna demokratska funkcija partija – da učestvuju u oblikovanju političke volje građana i posreduju između građana i onih koji donose odluke”, rekla je ona.
Kovačević je dodala da su zbog toga i podržavaoci i protivnici integracije odgovorni pred građanima i da im moraju pomoći u donošenju te komplikovane odluke.
“Partije koje se programski zalažu za članstvo u NATO se moraju potruditi da građanima objasne prednosti tog izbora. Takođe, oni koji se protive u NATO moraju ponuditi alternativni spoljno-politički i bezbjednosni koncept i objasniti građanima njegove prednosti”,kazala je ona.
Kovačević je ukazala da podrška javnosti nije jedini uslov za dobijanje poziva za članstvo.
“Da bi Crna Gora dobila pozivnicu mora da ispuni i određene kriterijume iz oblasti vladavine prava, reforme vojske i reforma obavještajnih i bezbjednosnih službi, i to jednako može da bude razlog za izostanak pozivnice kao i nedovoljna javna podrška. Ako ispuni ove uslove, očekuje se da Crna Gora dobije poziv na prvom NATO Samitu koji na dnevnom redu bude imao temu proširenja”, smatra ona.
Kovačević je podsjetila da, što se tiče podrške javnosti, nigdje nije zapisano kolika ona tačno treba da bude, ali da će se pri odlučivanju o pozivu za Crnu Goru sigurno detaljno analizirati i nivo podrške i nivo protivljenja i nivo informisanosti građana, kao i posvećenost ključnih aktera da se u ovoj oblasti ostvari napredak.
“Ono što mi svakodnevno dobijamo u komunikaciji sa međunarodnim predstavnicima je uvjeravanje da NATO neće pozvati u članstvo državu čiji građani to ne žele”, zaključila je ona.
(MINA)
