Nacrtom zakona o jedinstvenom biračkom spisku predviđeno je da birački spisak vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, da Državna izborna komisija ima kontrolnu funkciju, kao i da nevladina organizacija koja je ovlašćena da prati izbore ima uvid u taj dokument.
Lacmanović smatra da obradu ličnih podataka treba podvesti pod zakonske okvire.
»To rješenje mora biti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kako ne bi došlo do obrade u većem obimu nego što je potrebno i kako bi se ostvarila svrha za koje su namijenjene«, kazao je Lacmanović agenciji MINA.
On smatra da je vrlo važno da se napravi razlika između uvida i dobijanja kopije biračkog spiska.
"Uvid u birački spisak se može i treba omogućiti svim učesnicima izbornog procesa, bilo da se takmiče u njemu ili ga nadziru", ocjenjuje Lacmanović.
Dostavljanje kopija, smatra on, ne bi bilo dobro rješenje jer, kako je obrazložio, danas biračke spiskove u Crnoj Gori u rukama imaju svi izuzev onih koji ne žele ili neće da imaju.
»U ovoj situaciji nemoguće je iskontrolisati one koji dođu do tih biračkih spiskova, kao ni kome su ih i za koije namjene dali i koristili«, rekao je Lacmanović.
Prema njegovim riječima, Agencija predlaže da se uvid u biračke spiskove ima tokom cijele godine, bez prestanka i da svakom učesniku, bilo da se radi o parlamentarnoj stranci ili podnosiocu potvrđene izborne liste ili onom koji nadzire proces, bude omogućen ulazak u informativni sistem.
»Dakle, njemu treba da je dostupan informativni sistem kao i svaka promjena u njemu, ali mora postojati trag o tome ko je, kada, u kom obliku i za koju svrhu koristi podatke biračkog spiska«, rekao je Lacmanović, navodeći da mora ostati trag korisnika podataka koji vrši uvid u birački spisak-u koje vrijeme se neko prijavio i odjavio iz sistema.
On smatra da bi trebalo da se uspostavi rješenje da se ne mogu kopirati, štampati i tako distribuirati materijal i podaci o građanima iz biračkog spiska.
»Osim podataka, kao što je jedinstveni matični broj i adresa postoje mnogi drugi navedeni u spisku, koji itekako ugrožavaju slobodu. Građanin ima pravo da bira i da bude biran i ima mogućnost da to pravo ne iskoristi«, naveo je Lacmanović.
On je rekao da oni koji u rukama imaju biračke spiskove, nerijetko u toku izbornog dana prate izlasnost i neaktivnost, tako da u poslednjim satima zovu one koji nisu izašli, vršeći pritisak da glasaju.
»Rješenje koje je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti je ono koje omogućava uvid u birački spisak, ali ne i dostavljanje, makar se radilo i o neposrednim učesnicima izbornog procesa i onim koji ga nadgledaju«, zaključio je Lacmanović.
