Iščupani iz utrobe Jugoslavije, geografski naslonjeni jedni na druge, vezani kao sijamski blizanci, dok jedni slave, drugi tuguju, Hrvati i Srbi! Isti datum za jedne – oslobađanje; za druge - egzodus. Iza svih floskula izrečenih i sa jedne i sa druge strane, fraza, osmeha i sućuti ostali su razrušeni gradovi, napušteni domovi, otete mladosti, izborana lica sa zavežljajima u kojima su sabrane životne priče stanovnika, Vukovara, Krajine...
Piše: Beba KAPIČIĆ
"Najjeftiniji oblik ponosa je nacionalni ponos. On otkriva pomanjkanje individualnih kvaliteta pojedinaca, kojima bi se dotični mogao ponositi, jer inače ne bi trebao pribeći onima koje deli sa milionima drugih. Onaj ko poseduje vrline, najbolje će prepoznati greške svoje vlastite nacije, jer mu je ona stalno pred očima. Ali svaki jadnik, koji ništa drugo na svetu ne poseduje na šta bi mogao biti ponosan, koristi ovo zadnje sredstvo, naciju kojoj pripada, da bi na nešto mogao biti ponosan. Kroz to se oseća jačim i spreman je s puno zahvalnosti braniti rukama i nogama svaku njenu grešku i glupost."- Artur Šopenhauer
Tropski talas u avgustu ujedinio je region. Znojili su se svi narodi i narodnosti, svima je vruće i svi su na istom: tužni, nesrećni, opljačkani, osiromašeni, izmanipulisani...
Godišnjice!
Iščupani iz utrobe Jugoslavije, geografski naslonjeni jedni na druge, večito vezani kao sijamski blizanci, dok jedni slave, drugi tuguju, Hrvati i Srbi! Isti datum za jedne – oslobađanje; za druge - egzodus. Iza svih floskula izrečenih i sa jedne i sa druge strane, fraza, osmeha i sućuti ostali su razrušeni gradovi, napušteni domovi, otete mladosti, izborana lica sa zavežljajima u kojima su sabrane životne priče stanovnika, Vukovara, Krajine..
Ideja “humanog preseljenja”: Tog avgusta 1995. pokrenuta je monstruozna ideja SANU, SPC, palanačke elite pod dirigentskom palicom Slobodana Miloševića, o humanom preseljenju iz Hrvatske na Kosovo 200.000 Krajišnika, zbog čega se tzv. JNA i povukla ostavljajući na milost i nemilost nesrećne starce, žene i decu, ojađenim zbog Vukovara, Dubrovnika, Zadra... pripadnicima hrvatske vojske! Na traktorima, konjskim zapregama proterani su krenuli da utočište traže u gradu iz koga je krenula balkanska apokalipsa, centru osmišljavanja zločina, genocida, humanog preseljenja (Gedžin književni prepev etničkog čišćenja) - Beogradu! Suze, umorna lica, oči u kojima se ogledao očaj žrtvovanih nije ganuo idejne tvorce koji su im zatvorili kapije Beograda, da bi ih kada etnički očiste Kosovo, transferisali na teritoriju "najskuplje srpske reči". Studija dva sociologa iz Slovenije, Rudija Klanjšeka i Sergeja Flerea iz 2011. godine pokazuje da raspad države nije bio izraz želje njenih građana!
Studija se zasniva na podacima iz dva opsežna opštejugoslovenska istraživanja sprovedena u godinama neposredno pred raspad Jugoslavije! Studija je objavljena u prestižnom časopisu za pitanje etniciteta i nacionalizma - Nationalities Papers.
U junu 1995. godine pre Oluje, Dragan i ja kolima BG-registracije pošli smo u
Rat kao posljedica manipulacije: U Zagrebu, na Mirogoju, Dragan je sa svojim drugovima, Zlatnim dečacima svetskim prvacima u košarci iz 1970. godine držao počasnu stražu iznad odra prekrivenog šahovnicom, najvećoj jugoslovenskoj košarkaškoj legendi svih vremena!
Prilazili su mu navijači Zadra da mu se zahvale što je dosao na sahranu njihovom Kreši Ćosiću i da kaže tamo u Beogradu da nije istina to što se priča, da im oprosti sto su nekada navijali protiv njega kada je Crvena Zvezda igrala kod njih. Davorin Popović je sa suzama objašnjavao da ne drži nikakvu javnu kuću sa Srpkinjama kao što su u to vreme objavljivali ratnohuškački mediji u Srbiji! I u Hrvatskoj, a po povratku i u Srbiji prilazili su mu znani i neznani, da mu stisnu ruku, dokazujući da mržnja ne postoji, da je rat samo proizvod manipulacije onih koji su se okoristili na grobovima, zgarištima, izgubljenim i raseljenim generacijama diljem naše nesrećne domovine!
Danas toliko godina posle, svi oni kojima nacionalnost nije bila zanimanje, koji su se hrabro i javno u tim strašnim vremenima suprostavljali ratnoj euforiji, dizali svoj glas, organizivali antiratne mitinge, protivili se bombardovanju Dubrovnika, Vukovara, Mostara, Zadra, opsadi Sarajeva, genocidu u Srebrenici... možda zbog avgustovskih vrućina, jedni sa drugima vode neprimerene prepiske!
Nestao je Građanski savez, jedina partija koja se bez ograde suprostavljala bezumlju rata! Najveći svetionici na mračnom nebu Srbije devedesetih bez gorkih reči, bez tapija na gradjansku hrabrost, treba da se udruže i podrže neke nove klince, koji će ostvariti ono što mi nismo mogli i biti alternative sadašnjoj vlasti!
Izazov suočavanja sa prošlošću: Nije bilo lustracije, nije je htela tzv. demokratska opozicija za trinaest godina svoje vladavine; DS i Boris Tadić amnestirali su SPS i Ivicu Dačića i sve je to bilo mnogima OK! Radikalna stranka je pacifikovana, nalazi se na marginama, njen najveći deo iskreno ili ne, preveden je na put ka EU zahvaljujući vladajućoj SNS!
Podržati ono dobro što građane Srbije vodi ka boljem životu, otrežnjenju i nekoj katarzi koja će se desiti sa ovom ili nekom drugom vlašću, osnovni je cilj kome treba da teže svi oni koji se nisu isprljali ni u najgorim vremenima kada je bilo teško biti samo svoj, biti čovek! Pravi, istinski, svetionici budućim generacijama, heroji bezumlja devedesetih oni koji nisu delili ljude po nacionalnosti, izgubili su živote braneći druge!
Psi rata udobno smešteni u svojim salonima, medju knjigama, u crkvenim portama, krunskim savetima, bez trunke griže savesti ne oglašavaju se ni posle intervjua koji je Tamari Nikčević za nedeljnik Vreme dala Latinka Perović: "... Negde 1987. sam razgovarala sa tadašnjim potpredsednikom SANU, Antonijem Isakovićem... Odmah je krenuo da mi objašnjava kako Slovenci i Hrvati ne žele Jugoslaviju i kako je konačno došlo vreme da i Srbija reši svoje pitanje..." Izvini, vi to hoćete rat?" " Da", potvrdio je . " Ali on neće biti vodjen na teritoriji Srbije... Poginuće nekih 86000 ljudi!"
Monstruozni snovi: Memorandumski monstruozni snovi prevaziđeni su u brojkama: Stotinu hiljada mrtvih samo u BiH, četiri miliona raseljenih i ko zna koliko ratnih invalida i ratna šteta koja se meri milijardama dolara ( iz knjige nemačke istoričarke Žan Mari Kalik).
Umesto Velike Srbije pokolenjima su nacionalistički ideolozi sagradili jugoslovensku Ćele kulu!
Crna Gora je otpočela katarzu nazvavši bulevar u Podgorici imenom heroja rata devedesetih Srđana Aleksića, neki drugi bulevar ili trg kao primer čojstva i junaštva trebao bi biti dodeljen Goranu Čengiću, ubijenom od Monstruma sa Grbavice rodom iz Nikšića!
Vrata iza kojih se skriva dobro, teško je otvoriti, vrata iza kojih se skriva zlo teško je zatvoriti - kineska mudrost.
