- Problemi sa upravljanjem otpadom su gotovo istovjetni u svim opštinama u Crnoj Gori i traju prilično dugo. U jako malom broju slučajeva se vrši pravilno i standardizovano tretiranje otpada sa njegovim predhodnim razvrstavanjem i odvajanjem sirovine koja će se ponovno upotrebljavati a sanitarnih deponija gotovo i da nema u Crnoj Gori. Smetlišta u prirodnim udubljenjima, uvalama ili stranama, koja ne zadovoljavaju ni minimum standarda i procedura po pitanju deponovanja otpada su u najvećem broju slučajeva jedina opcija za deponovanje otpada. Modernizovani sistem upravljanja otpadom podrazumijeva uvođenje brojnih mjera u zakonodavstvu, povećanje institucionalnih kapaciteta a potrebno je i konkretno djelovanje na samom terenu- saopšteno je Portalu Analitika iz udruženja, uz konstataciju da se uspostavljanje politike upravljanja otpadom na nivou EU zasniva se na hijerarhiji načela dajući prioritet prevenciji nastajanja otpada, zatim ponovnoj upotrebi i reciklaži materijala, regeneraciji energije i konačnom odlaganju otpada.
„Projekti tretiranja otpada zahtijevaju i određenu dozu opreznosti u planiranju kako bi se išlo u pravcu smanjenja negativnih i neželjenih posledica i kako bi takvi projekti imali opštu korist za društvo i saglasnost od strane cjelokupne zajednice. U svijetu postoje različiti načini iskorišćavanja otpada u novu sirovinu. Kod nas nakon priče o regionalnim deponijama došlo je do aktuelizovanja priče o regionalnoj spalionici otpada. Plan o izgradnji energane u Nikšiću u kojoj bi se od otpada dobijao pelet koji bi se koristio za proizvodnju električne energije i tople vode ne ide u prilog zdravlju građana i zdravoj živitnoj sredini. U postrojenje kapaciteta 105000t otpada na godišnjem nivou prilikom sagorijevanja otpada kao nus proizvod bi se dobijao pepeo koji bi sadržao Al2O3, Pb, CaCl, SiO2, Fe2O3, CaJ, Hg“. Precizirano je u saopštenju.
Količine pepela, koje se dobiju tokom sagorijevanja, po projektu energane su planirane da se upotrijebe za proizvodnju cimenta ili nekih drugog građevinskih proizvoda.
-Kako stvari stoje kod nas u Crnoj Gori sa proizvodnjom građevinskih materijala vrlo je vjerovatno da bi pepeo završavao na nekoj novoj deponiji ili bi se slobodno odlagao u prirodnoj uvali. Kao praškasti materijal uz male količine vjetra pepeo bi se vrlo lako prenosio na velike udaljenosti i izazivao neželjene efekte. Iako se u prirodnoj sredini ne razlažu sami od sebe elementi koje sadrži pepeo, ako dospiju u živi organizam izuzetno su štetni i kancerogeni.
Planirana izgradnja energane se ne podudara i sa ustavnim opredjeljenjem Crne Gore kao ekološke države. Ne treba opravdanost ovom projektu tražiti u finansijskom benefitu već u održivosti ideje po zdravlje građana i životnu sredinu jer konflikti sa životnom sredinom i zdravljem građana ne vode u pravcu ostvarenja visokih standarada života i zaštite životne sredine. Nikšić ima mnogo promašenih projekata i bilo bi katastrofalno da se desi još neki promašaj- ističe se u saopštenju.
Iako u nekim razvijenijim sredinama od naše funkcionišu ovakvi projekti tretiranja otpada, u Društvu mladih ekologa smatraju da ne treba u ovom pogledu razmišljati o tretiranju otpada u Nikšiću i da se treba odustati od ovog projekta.
„Predlažemo da se u budućnosti posveti više pažnje razvoju zelenih tehnologija koje se prije svega temelje na kvalitetenoj zaštiti okoline. Zbog važnosti projekta posebno za Nikšić i Nikšićane, ovom prilikom molimo građane da ne budu na margini zbivanja već da se aktivno uključe u procese donošenja odluka po pitanju ovog projekta. Poseban građanski aktivizam očekujemo od mlađih generacija i apelujemo da prepozanju odgovornost kako za sebe tako i za buduće generacije. Takođe smo otvoreni za saradnju po pitanju pružanja neophodnih informacija i povezivanja sa nadležnim institucijama“, zaključuje se u saopštenju.
