On je sagovornik koga bi svako poželio, britak na jeziku i precizan u odgovorima. Ne želi da se bavi „svjetskom politikom“ i trivijalnim temama, već stalno skreće pažnju na ono što nas okružuje, a čega – najčešće – ne želimo da budemo svjesni. Zato on to radi direktno, bez okolišanja, „uvijenih izjava“ i „biranih riječi“, da baš svakome bude jasno o čemu govori. Takav je kada radi filmove i takav je u razgovoru na bilo koju temu.
Kada imate priliku da interevjuišete nekoga iz svijeta filma poput Srđana Dragojevića, i to neposredno pred svjetsku premijeru njegovog novog ostvarenja „Atomski zdesna“, u glavi vam se roji bezbroj pitanja. Ipak, treba odabrati ona koji će dati pravu sliku čovjeka koji svojim rediteljskim umijećem uspijeva da oslika aktuleni trenutak i, prije svega, govoriti o samom Srđanu Dragojeviću.
Da razgovor s njim može biti mač s dvije oštrice, odmah postaje očigledno. Dok se vraćamo u devedesete, početak njegovog rediteljskog rada na dugometražnim igranim filmovima, vraćamo se i u ratne godine, ispunjene teškim iskustvima i velikim promjenama koja su ljude sa ovih prostora zadesila. Na pitanje što je na njega, konkretno, uticalo da nakon filma „Mi nismo anđeli“ režira „Lepa sela lepo gore“, za Portal Analitika odgovara:
- Šta nije uticalo?! Normalno je da vas zaokuplja stvarnost oko vas. Eskapizam je, ponekad, legitiman odgovor na strašne okolnosti u kojima se živi, ali ne uvek i najbolji ukoliko osećate potrebu da na tu stvarnost reagujete. „Lepa sela lepo gore“ su, tako, odgovor na te godine iz jednog dela moje generacije. Na žalost, manjine.
Umjetnici su kurve režima: Što je Srđan Dragojević danas: umjetnik, provokator, čovjek koji želi da dokaže da je glas (i stav) svakoga od nas podjednako važan? Ne. Za njega je njegov posao nešto mnogo jednostavnije, mnogo konkretnije od svrstavanja u neke kategorije.
No, ako već treba govoriti o rediteljskom pozivu danas, u nekom novom vremenu koji posljednjih godina zovemo „globalna kriza“, Dragojević će vas brzo osvijestiti i podsjetiti - što je prava kriza.- Ja sam pristojan zanatlija koji zna dosta vešto da ispriča priče koje me zanimaju. Moji filmovi nikada nisu bili provokativni, ni u kom smislu. Provokativne su rascepljene vagine na stranicama novina. Svoje filmove smatram normalnim, za normalne ljude – kaže on.
- Umetnici su uvek bili kurve režima. Da li totalitarnih, iz prošlosti, ili ovog sada, hiper-totalitarnog, maskiranog u termine političke korektnosti, borbe za ljudska prava i druge - glupacima privlačne - ukrase. Ja sam uvek bio neko ko „piša uz vetar“ i ovakva pitanja, a ni odgovori na njih me ne zanimaju. Ne znam o kakvoj krizi uopšte govorite?! Prava kriza je počela još '80-tih i traje već trideset godina - pametan čovek zna da je tada počelo prostituisanje svih bazičnih ljudskih vrednost, nastupilo je doba pohlepe i opšteg zaglupljivanja. Ova ekonomska kriza je, prema toj, globalnoj i temeljnoj, „luk i voda“.
Mali svijet naspram globalizma: Dok čekamo premijeru filma „Atomski zdesna“ 3. aprila, i to na specijalnoj projekciji u Hotelu „Splendid“, kao ilustraciju valja citirati dio sinopsisa filma:
- „Ništa na ovom svetu nije besplatno, osim sira u mišolovci“, kaže jedan od menadžera prodaje, gledajući porodice iz svih krajeva bivše Jugoslavije koje su došle na ljetovanje u rizort na Jadranu. Ljetovanje je besplatno, uz uslov da se prisustvuje „seansi“ prodaje u sistemu „tajm šer“, koji podrazumijeva da se kupuje određeno vrijeme za korišćenje apartmana na period od 99 godina.
Teško da bi se neko odvažio da ovakav film tematski kategoriše, kada u podnaslovu imate „U ime svih nas iz 50-60-70 i neke“. Ili kada je njegov alternativni naziv na engleskom „From Zero to Hero“. Sve to, možda, najbolje opisuje glumačka ekipa koju čine Srđan Todorović, Brane Šturbej, Branko Đurić, Nataša Janjić, Tanja Ribić, Uroš Đurić, Bojan i Goran Navojec, Ana Kostovska, Isidora Simijonović, Miša Samolov, Hristina Popović, Zoran Cvijanović, Mira Banjac i, naravno, Mima Karadžić, Božo Zube, Mladen Nelević i Dubravka Vukotić. A za ljubitelje rediteljskog opusa našeg sagovornika, treba navesti i to da se film tematski naslanja na „Lepa sela lepo gore“ i „Rane“.
Dakle, „Atomski zdesna“ bi mogla biti aktuelna „slika u malom“ naše nekadašnje zajedničke države. Na pitanje što bi, onda, bila „filmska slika“ Evrope i svijeta, odgovara:
- Vi u Crnoj Gori obožavate, očigledno, da se bavite pitanjima svetske politike. Za mene je suštinska stvar da podigneš bačenu najlon kesu sa zemlje i baciš je u smeće. Za te slike Evrope i sveta - svakoga treba suštinski da bude baš briga, dok ne uredi mali svet oko sebe.
Provincijalni kompleks: A što smo i koliko tih malih svjetova uredili u našoj „ekološkoj državi“? Naizgled – premalo. Ipak, Dragojević ne smatra da se nalazimo iza zemalja regiona, barem kada je sedma umjetnost u pitanju. Snimajući dio filma „Atomski zdesna“ u Crnoj Gori, bio je u prilici da sarađuje sa ovdašnjim ekipama, prije svega producentskom kućom „Artikulacija“. Glavni producent je Delirum films, a koprodukciju još potpisuju SBB, RTCG, Ministarstvo kulture Crne Gore, RTS, Filmski centar Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine. Mogu li nam iskustva poput tog pomoći da bolje iskoristimo mogućnosti za snimanje filmova i, možda, dovedemo neku veliku filmsku produkciju, kao što je to godinama slučaj sa Srbijom?
- Meni je snimanje u Crnoj Gori bilo lepo i sasvim efikasno, tako da ne vidim da ste u bilo kom pogledu daleko od zemalja regiona. Ni govora. Ne znam o kojim velikim produkcijama u Srbiji pričate. To su pretežno trešine sa glumcima pred penzijom, koje se snimaju za kablovsku televiziju ili za straight to DVD. Pustite taj provincijalni kompleks, to nas stalno, neumitno vuče dole. Ti strani filmovi su uništili kinematografije Česke, Bugarske, Rumunije da bi par lokalnih izvršnih producenata trpalo sebi pare u dupe. Od toga sreće nema i nemojte da nasedate na te plitke, primitivne „žvake“.Zaboravljeno čojstvo: Takve „žvake“ možete naći na svakom koraku. Konkretno, na stranim filmskim portalima već uveliko je najavljeno kako će njegov naredni film biti ratni triler „The Porcupine“ strane produkcije, u kome će igrati Rade Šerbedžija.
- Rata tu nema ni od korova, pogrešno ste se informisali. A što se glume tiče, igraće onaj ko je slobodan u određenom, potrebnom trenutku i koga je producent u mogućnosti da plati. Nema tu druge. Pitanje je i da li će tog filma ikada biti, pa smatram neumesnim da laprdam o nečemu što je još u vazduhu.
I vraćamo se na početak. U dvije decenije – odnosno tri, kako je to Dragojević precizirao - kulturne degradacije regiona, ostaje još samo ono gorko pitanje: koga i šta smo sve zaboravili iz svijeta filma, ali i svih umjetnosti.
- Radost življenja. Uživanje u malim stvarima. Solidarnost. Nesebičnost. Gostoprimstvo. Požrtvovanje. Čojstvo. Te Gospođe i Gospodu – kaže čuveni reditelj.
K.JERKOV
Foto: FB stranica, index.hr, blic.rs/D.Danilović
