Ona je, na panel diskusiji Integracije i zaštita životne sredine koju je organizovao Centar za demokratsku trnziciju (CDT), kazala da je proces evropskih integracija proces cjelokupnog društva i da bi svi bi trebalo da daju svoj doprinos.
“Tematika je životna, imamo obavezu da svaki građanin mora biti informisan o stanju životne sredine, da aktivno učestvuje u procesu donošenja odluka”, kazala je Vojinović.
Govoreći o procesu skrininga za poglavlje 27 (Politika životne sredine i unutrašnje tržište EU), ona je kazala da je Evropska komisija (EK) bila zadovoljna stepenom profesionalnosti crnogorske administracije u ovoj oblasti.
EK je Crnoj Gori, kazala je Vojinović, postavila obavezu realnog strateškog planiranja u ovoj oblasti, prioriteta i precizno postavljenih rokova.
“Zahtjevaju da definišemo kratkoročne, srednjoročne i dugoročne planove, definisanje korake koje ćemo preduzeti u usklađivanju sa pravnom tekovinom EU. To je skoro 900 različitih propisa koji se često mijenjaju u skladu sa promjenama na terenu. Mi to sve moramo da pratimo“, dodala je ona.
Ona je podsjetila da je EK naglasila da su izazovne oblasti za Crnu Goru kvalitet voda, upravljanje otpadom, zaštita promjene i klimatske promjene.
Vojinović je kazala da se “gro procesa pregovora radi u Crnoj Gori i da su najteži pregovori između onih koji su uključeni u proces”.
Kako je rekla, goruća je oblast upravljanje otpadom i Crna Gora se mora temeljito posvetiti tom problemu. “Država radi novu nacionalnu strategiju, nacionalni plan sa kojim će se uskladiti lokalni planovi, izmjene zakona”.
“Moramo uspostaviti hijerarhiju upravljanja otpadom koju zagovara EU. To podrazumijeva prevenciju nastajanja otpada, selektivno odlaganje, reciklažu“, kazala je ona i dodala da od 2030. godine EU više neće finansirati izgradnju deponija”, rekla je Vojinović.
Ona je kazala da su u Briselu odavno rekli - “ono što vi bacate u smeće, za nas je dragocjeno”.
Jelena Marojević iz nevladine organizacije Grin houm /Green Home/ smatra da su evropske integracije šansa za unapređenje stanja u oblasti životne sredine, jer će se tako dostići i primijeniti standarde evropskog zakonodavstva.
Ona je kazala da će ta organizacija nastaviti da bude aktivna u dijelu monitoringa ove oblasti. “Dobiti mjerila nije negativna stvar, mjerila su neophodna da bi vidjeli gdje smo i napravili planove”.
“Nije vidljiva problematika kvaliteta voda. Mnoge zemlje EU imaju problem kako da sprovedu Direktivu upravljanja vodom, vrlo je zahtjevna”, rekla je Marojević.
Takođe, dodala je, imamo problem administrativnih kapaciteta u crnogorskom Ministarstvu poljoprivrede u Sektoru za vodu.
Govoreći o problemu otpada, Marojević je kazala da oko 60 odsto otpada građana završi na divljim deponija, dodajući da je to frapantan podatak.
Ona je dodala da se manje od tri odsto otpada reciklira. “Lokalne samouprave nijesu svjesne u koji problem dolaze 2017. godine kad se ukidaju privremen deponiji, kad se sve opštine preorjentišu na reciklažne centre”.
Marojević smatra da je onaj koji upravlja otpadom odgovoran da edukuju građane.
Aleksandar Perović iz ekološkog pokreta Ozon smatra da je važno da biznis sektor prepozna značaj unapređenja ove oblasti, jer se ekologija, kako je rekao, često doživljava kao prepreka razvoju biznis sektora, a zapravo je odraz blagostanja jedne zemlje.
Perović smatra da je veliki problem Crne Gore odlaganje otpada.
“Ovo će biti bolan proces za nas. Rijeke kod nas su uništene, pomjerene podzemne vode, devastirana korita. Ako mi ne shvatilo da moramo da se mijenjamo, teško da će nas EK natjerati na to. Nemamo sistem odlaganja otpada, ali to nije razlog da građani ne vode računa o tome”, kazao je on.
Perović smatra da Crna Gora kao ekološka država stvara sebi konflikt ulaskom u NATO, dok je Vojinović rekla da ne vidi oprečnost ulasku u NATO savez kada je u pitanju oblast životne sredne.
