Na sjednici tog skupštinskog tijela saopšteno je i da je formiran tim od pet ljekara koji će biti angažovani u slučaju da se virus ebole pojavi u Crnoj Gori i da su identifikovane moguće zdravstvene institucije i hotel, koji bi mogli da budu karantinske privremene ustanove.
Pomoćnica ministra zdravlja, Mira Dašić Jovanovski, kazala je da virusima, bakterijama i gljivicama nije potreban „pasoš“ da bi putovali, navodeći da brzim transportom bilo koje oboljenje može da se prenese u neku državu koja nije njihov izvor.
Dašić Jovanovski je rekla da za sada ne postoji dokaz da je bilo koja osoba sa slučajem ebole ušla u Crnu Goru.
Ona je objasnila da se u Africi brzo širi ebola jer je jedan doktor na deset do dvadeset hiljada ljudi.
„Mi u Crnoj Gori imamo jedan zdravstveni tim od pet osoba i jednog doktora na dvije hijade građana“, rekla je Dašić Jovanovski.
Ona je poručila da Ministarstvo čini sve da preduprijedi da bude uvezen slučaj ebole u Crnu Goru.
„Identifikovali smo moguće zdravstvene institucije, hotel, koji bi mogli da budu karantinske privremene ustanove“, rekla je Dašić Jovanovski.
Ona smatra da treba više raditi da se obezbijedi adekvatna zaštitna oprema za zdravstvene radnike koji će biti angažovani u slučaju dolaska ebole u Crnu Goru.
Dašić Jovanovski je objasnila da na aerodromima postoje zdravstveno sanitarni inspektori koji su zaduženi da kontrolišu putnike koje dolaze iz država zaraženim ebolom, navodeći da je slična situacija sa morskim saobraćajem.
Doktorica Instituta za javno zdravlje (IJZ), Sanja Medenica, kazala je da je ebola prvi put dijagnostifikovana 1976. godine u Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo, navodeći da je najvjeća epidemija bila u Ugandi 2000. godine.
Ona je rekla da se ebola na čovjeka prenosi u direktnom kontaktu oštećene kože ili sluzokože sa krvlju, sekretima, organima ili drugim tjelesnim tečnostima inficiranih osoba ili u indirektnom kontaktu sa kontaminiranim predmetima.
„To je jako teško oboljenje, spada u grupu karantinskih bolesti i obično počinje iznenadnom pojavom groznice, slabošću, bolovima u mišićima, glavi, ždrijelu, javlja se infektivni sindrom, povraćanje proliv osip, poreećaj u radu jetre i bubrega“, objasnila je Medenica.
Prema njenim riječima, smrtnost od oboljevanja ebole je od 50 do 90 odsto, a ne postoji, kako je navela, lijek ni vakcina za tu bolest.
Medenica je kazala da su Liberija, Sijera Leone i Gvineja najugroženije države koje je zahvatila ebola.
Glavna zdravstveno sanitarna inspektorka, Višnja Orban, rekla je da je ta institucija odgovorna za stavljanje pod nadzor i karantin osobe za koje se sumnja da su zaražene ebolom.
Ona je saopštila da je od 8. avgusta do danas ušlo pet osoba u Crnu Goru.
„To su dva strana državljana i troje naših iz Nigerije. Od njih je još dvoje pod zdrvatsvenim nadzorom“, navela je Orban.
Doktorica Klinike za infektivne bolesti, Dragica Terzić, kazala je da imaju stručne ljekare, ali da edukacije nikad nije dovoljno.
Ona smatra da smještajni kapaciteti Klinike problem, i da treba uložiti novac za edukaciju i msještajne kapacitete.
Direktor podgoričkog Doma zdravlja, Nebojša Kavarić, rekao je da je crnogorski zdravstveni sistem najorganizovaniji u Evropi, zahvaljujući informatičkom sistemu.
Direktor Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, Saša Stefanović, rekao je da će jedna ekipa biti obučena i da će oprema za njih biti obezbijeđena.
„To je jako skupo, ali ono što je potreno za našu ekipu, mi ćemo to imati. Tako da to nama nije problem“, kazao je Stefanović. (Mina)
